Osnovni model ponašanja treba da bude u porodici

Iako se ne može tvrditi da je jučerašnji tragičan događaj povezan sa upotrebom nasilnog sadržaja na internetu i društvenim mrežama, nema sumnje da je nasilje sveprisutno u mnogim medijima i generalno u društvu. Da li treba ograničiti internet deci, igranje igrica koje su agresivne, kako ih edukovati - pogledajmo šta kažu sociolozi, pedagozi, psiholozi.

Prekomerno korišćenje interneta nije nužno loše, problem su neprimereni sadržaji koji se tu pojavljuju i uticaj koji imaju na mlade, nerazvijene ličnosti - saglasni su stručnjaci.

"Oni mnogo vremena provode na svojim mobilnim telefonima. Često sadržaji koje gledaju, Tik tok je postao sve popularniji, tamo su vrlo kratke sekvence po 10-15 sekundi, a to je najčešće nešto što može da bude smešno, ali vrlo često ima i tih sadržaja koji su nasilni, agresivni. Često ima tih izazova koji mogu da budu takođe ugrožavajući po život dece. Oni o tome ne razmišljaju nego tako neko im neko nešto podbaci i onda krenu", kaže Violeta Đorđević, pedagog Gimnazije Kruševac.

"Uzori dolaze iz virtuelne realnosti. Ti uzori izgledaju moćno, lepo i savršeno i to je forma. Oni suštinu nemaju, a kada se vi naoružate samo formom, i želite da postignete cilj samo formom kako bi neko imao iza toga afirmativnih i saglasnih vršnjaka da je to u redu, on će biti još okrutniji u nečemu što čini, ako je to zlo", navodi prof. dr Danijela Zdravković, profesorka sociologije na Pedagoškom fakultetu u Vranju.

Usvajaju vrednosti i način ponašanja koji vide u medijima, smatrajući da će tako biti prihvaćeni. Osnovni model ponašanja treba da bude u porodici, bližem okruženju.

"Mi ne možemo zaustaviti tok društvenog razvoja i u ovakvom nemilom događaju u Srbiji, ne možemo zaustaviti internet i prenos informacija. Smatramo da koren problema nije u ovom trenutku u društvenom razvoju, internet razvoju koji je obuhvatio celu zemaljsku kuglu. Sve ono što nam se dešava u društvu po nama i na društvu, klik je u realnom životu", objašnjava Suzana Antić Ristić iz Odbora za ljudska prava i SOS telefona Vranje.

"Ove društvene mreže, po meni, jesu zlo 21. veka, ako tako mogu da kažem. Ali i zlo bez koga se ne može. Ja sam majka blizanaca, oni su na trećoj godini studija. Moramo ih osluškivati, ne smemo im sve dozvoliti niti ih sankcionisati", smatra Biljana Popović, iz Vranja.

I sada, u delikatnom društvenom trenutku porodica je ključ, kažu psiholozi. Otvoreni razgovor, ukazivanje na opasnosti, komunikacija.

"Razgovori sa roditeljima, sticanje poverenja i praćenje svoje dece. Ja mislim da je to nešto, i naravno smanjenje agresivnih sadržaja svuda, u svim medijima, možda čak i zabrana nekih sadržaja koji negativno utiču na mlade", kaže Violeta Đorđević, pedagog Gimnazije Kruševac.

"Definicija jeste ljubav, i uz ljubav aktivnosti koje samo doprinose tome da imamo u komunikaciji morala, odnosno dobrotu, empatiju dobrote", smatra prof. dr Danijela Zdravković, profesorka sociologije na Pedagoškom fakultetu u Vranju.

Deca se vaspitavaju u kući, u školi, ali dete gaji i zajednica - saglasni su stručnjaci, bila ona na internetu ili u neposrednom okruženju.