Monografija o istoriji Žitišta

Zoran Babić deset godina živi i radi u Americi, ali rodno Žitište ne zaboravlja. Firmu koju vodi nazvao je po prvom imenu ovog naselja, a pomogao je stvaranje monografije.

"Pošto sam otišao iz Žitišta u prilično kasnim godinama ta konekcija je ostala poprilično jaka i drago mi je da posle toliko vremena da mom selu darujem jednu ovakvu monografiju", kaže Zoran Babić iz Udruženja "Begej Sveti Đurađ".

Poveljom mađarskog kralja Karla Roberta Anžujskog prostor mesta Sent Đurađ koji je preteča Žitišta poklonjen je početkom 14. veka kraljevim pristalicama Tamašu i Etelu od Kartala.

"Svako mesto u Vojvodini ima to staro selo gde je prvo naselje poniklo. I prvi pisani izvori govore iz 1319. upravo o tom naselju staro selo. Ono je još dva puta menjalo lokaciju, približavajući se današnjem kanalizovanom Begeju, zbog saobraćajnih, političkih i drugih razloga", navodi Ljubica Budać, autor knjige.

Istorijat Žitišta je predstavljen u pravoslavnom hramu posvećenom svetom Georgiju. Bila je to prilika da se današnji meštani podsete na svoje znamenite predhodnike.

"Između ostalog to su Jakov Puc, zatim Toša Piperski i Zlata Markov Baranji. Parohijski sveštenik Nenad Barački, Radomir Antić", navodi Filip Krčmar, istoričar.

Među sedam kilometara građe u Arhivu Vojvodine pronađeni su do sada neobjavljeni podaci o Žitištu.

"Uvek se ljudi iznenade, kako smo sad nešto otkrili, ali dok se ne pročita dokument koji je pisan na stranom jeziku nemačkom, latinskom, mađarskom, mi ne možemo da znamo šta se tu krije sve i šta se tu nalazi", kaže Ljiljana Bubnjević iz Arhiva Vojvodine.

Priča o istoriji Žitišta mogla je biti sadržajnija, da nije doneta nerazumna odluka nakon Drugog svetskog rata da se uništi optštinska arhiva.