Francuski kulinar predstavio Leskovčanima začine iz celog sveta

Bez dobrog začina nema dobrog jela. To najbolje znaju leskovački kulinari i gurmani koji papriku dodaju skoro svakom jelu, a i spremaju je kako vole da kažu na sto načina. U leskovačkom kraju kao uostalom i u celoj Srbiji osim paprike, bibera, eventualno origana drugi začini skoro da se i ne koriste. Zbog toga je prezentacija začina od Italije do Madakaskara najpoznatijeg svetskog kuvara iz ove oblasti Fransoe Lijote izazvala veliko interesovanje. Uz profesore i studente gastronomije, poslovni ljudi, vlasnici restorana.

"Najveći utisak mi je ostavio sušeni paradajz, prelepog je ukusa. Nešto nesvakidšnje kod nas", kaže Vladimir Tasić, iz Leskovca.

Jovana Mančić, iz Leskovca dodaje: "Meni soja sos palamari, najači utisak".

Profesor Lijota često boravi u Srbiji. Voli srpsku kuhinju, ali mu nije jasno zbog čega se kod nas koristi tako malo začina iako smo na raskrsnici puteva.

"Jela bi bila čini mi se mnogo bogatija i ukusnija da koristite začine koji su vam praktično na dohvat ruke. Vi koristite papriku biber neke industrijske začine za razliku od Turaka koji osim začine sa Balkana koriste i one sa Mediterana i Azije. Zbog toga ja svoj boravak u Srbiji i ovde u Leskovcu vidim kao neku vrstu misije, navodi prof. Fransoa Lijota. Na pitanje da li voli papriku, odgovara: "Ne bih rekao da je volim, koristim je, ja sam Francuz, a mi volimo umerenost".

Studenti gastronomije iz Leskovca prepoznatljivi su po brojnim priznanjima sa međunarodnih takmičenja. Otkrivanjem i kombinovanjem novih, specifičnih ukusa značajno će obogatiti svoje znanje.

"Tu je paleta začina koje je gospodin doneo koje će ostaviti studentima i zajedno sa njima raditi iste te prezentacije na vežbama od oktobra", ističe prof. Momčilo Conić sa Akademije "Južna Srbija".

Po začinima koji se koriste može se definisati kultura i poreklo jednog naroda. Srbi su navikli na jake ukuse. Možda je vreme da probamo i nešto novo, umerenije, ne odričući se naših nacionalnih specijaliteta.