Lepota leskovačkog jezika

Nije samo o njemu govorio i proučavao ga, udahnuo mu je život stvarajući na leskovačkom govoru gotovo pola veka. Korona je bila brža od Zlatnih kočija na čije predstavljanje posle 3 decenije pisanja nije stigao. Dragan Radović ostaje upamćen po poeziji na dijalektu koju je rado kazivao. "U ritmu dijalekta" produžava snažno izatkanu nit stvaralaštva na govoru posisanom sa majčinim mlekom.

Jelena Radović, ćerka Dragana Radovića, podseća: "Čak je i pokrenuo skup književnosti na dijalektu i veoma je velika čast da se njegovo ime čuje u ovom kontekstu."

Na prizrensko-timočkom dijalektu sa dva padeža, istom emocijom i šaljivim duhom u komšiliku stvara Vlasta Cenić. Prvo „Draganovo pero" u pravim rukama.
 "Ja sad pokušavam uz ovo pero da se odužim njemu za sve što je činio za sve nas,  da podstaknemove mlade ljude. Videli ste da je ovde  nekoliko mladih pesnika koji čuvaju taj maternji jezik. Dragan bi i zbog njih bio srećan," poručuje laureat.

Pesnički otkucaji na svih pet dijalekata, i standardizovanih i onih koji često bez osnova izazivaju podsmeh, kao izvorište i riznica šarolikosti srpskog jezika od Subotice i Kikinde do Vranja i Raške.
Milivoje Pavlović, predsednik žirija, naglašava: "Videli smo da se na lokalnim govorima mogu iskazati neke veoma važne i krupne misli, a naša kultura i naša književnost ne bi smela da se liši tih reči."

Sanja Conić, direktorka Leskovačkog kulturnog centra, upozorav: "Zaboravićemo jezik nebudemo  li se na ovaj način stalno podsećali na njega, njegovu lepotu i vrednosti".

Ritam dijalekta sa 40 najlepših pesama biće pretočen u zbornik. Na novom izdanju Leskovačkog kulturnog centra ostaje ime Dragana Radovića, umesto priredio, u spomen na pesme koje nam je darivao.