Lekari sa pasošem

Lekar Milan Žarković na čelu je Službe hitne medicinske pomoći u Bačkoj Palanci i tima od 40 zaposlenih koji svaki dan na posao obavezno nose i pasoš. Opština Bačka Palanka ima 13 sela, a naselja Neštin i Vizić su na drugoj sremskoj strani Dunava i najbliža komunikacija je preko mosta koji spaja Bačku Palanku i Ilok. Praktično, državnu granicu sa Hrvatskom pređu četiri puta zbog jedne intervencije, a to je svaki drugi dan.

"Ako slučajno žurimo ili kada vide da imamo nekih problema ili je gužva, onda nas najčešće puštaju i bez pečata. Imamo jako dobru saradnju sa njima i nema nikakvih problema", kaže dr Milan Žarković, iz Službe Hitne Medicinske pomoći u Bačkoj Palanci.

"Jedna od osnovnih obaveza i dužnosti u Službi hitne mediinske pomoći i svih naših zaposlenih je da na posao nose pasoš. Relativno brzo se popuni.  Jedino je to možda malo otežavajuća okolnost", kaže Biljana Vujatović, medicinska sestra.

Siniša Lugonja, vozač saniteta dodaje: "Više je problem što je pasoš lošeg kvaliteta, pa ispuca od upotrebe nego što ga oni pečatiraju. Ne udaraju nam stalno, korektni su."

Meštani Vizića i Neština kažu malo im je bilo lakše kada su do pre 5 godina preko granice mogli s pograničnom propusnicom.

"Nekad je to bila pogranična propusnuica, sada već trebaju pasoši. "Bebe koje imaju nekoliko meseci već moraju imati urađene pasoše. Jako je komplikovano", kaže Živko Dragojlović iz Neština.

"Moramo da idemo na skelu, na Banoštor - Begeč ili okolo preko Novog Sada da nosimo našu robu, a da prođemo na Palanci i Iloku - mi ne možemo sa robom da prolazimo. Znači, sve što proizvedemo, pšenicu, kukuruz, mi nosimo u Mitrovicu, Beočin, prema Beogradu", objašnjava Đorđe Kerečević, poljoprivrednik iz Neština.

A taj, drugi put od gotovo 100 kilometara, deset puta je duži od onog ispresecanog državnim granicama.