Orkestri iz Požege popravljaju raspoloženje

Bez muzike nema zabave. Od harmonike, preko klavijatura i gitara, do trube - putovali su tokom novogodišnje noći žitelji Požege, ali i naš Predrag Stojković.

Harmonikaš Ljupko Jovanović Novu godinu dočekao je svirajući na odsluženju vojnog roka, kada je zabavljao starešine i od tada gotovo tri decenije najluđu noć provodi van kuće, zabavljajući goste u ugostiteljskim objektima u kojima sa orkestrom pronađe angažman.

„Naravno da je porodica uvek u mislima. Naravno da mislimo na porodicu, poželimo im, naravno pozovemo ih poželimo im sretnu Novu godinu i to je to. Malo se radi, malo tu ima i napora, ali sve u svemu to je lep deo života, lep posao. Naravno, nedostaje porodica, ali šta da radimo”, kaže Ljupko Jovanović, harmonikaš iz Požege.

U brojnim orkestrima nađe se i poneki pomoćnik direktora osnovne škole. Dragan Perišić je gitaru počeo da svira još kao osnovac, kada je otkrio ljubav prema muzici.

„Ipak sam ja prosvetni radnik koji sticajem okolnosti radi i neki drugi dodatni posao kao i većina nas u Srbiji. Ali i taj drugi posao koji radim mi je doneo mnogo toga lepog. Evo sledeće godine će biti trideset godina kako se bavim muzikom na raznim poljima, na razne načine, na raznim proslavama, veseljima i uvek ostaju lepe uspomene, druženja”, kaže Dragan Perišić.

Požeški kraj bogat je muzičarima, koji se trude da notama podignu raspoloženje, ali se i dovijaju da razumeju gosta kojem je alkohol malo poremetio govor, koju pesmu zapravo želi.

„Pa u momentu moram i ja da popijem da bi mogli da se sporazumevamo ... Najviše rukama”, šali se Milovan Sretenović, muzičar iz Požege.

„Zanimljivo je, upoznaju se razni karakteri, razna vrsta ljudi, ja sam po prirodi komunikativna volim da se družim”, navodi Ana Stanojević pevačica iz Užica.

„Najviše volimo pop rok muziku, međutim morate izaći u susret svim gostima, uvek ima ljudi koji vole i narodnu muziku. Mi volimo, naravno, kvalitetnu narodnu muziku, mora da tu malo bude i turbo folka i naravno kolce”, objašnjava
Duško Radojičić, muzičar iz Požege.

Ali trubači kažu da nijedno kolo ne zvuči kao kada oni sviraju. Zato majstori sa zapada trube širom Srbije, a na ceni nisu samo kola.

„Čini mi se da je sve više onih ljudi koji vole čistu narodnu srpsku šumadijsku dvojku i čini mi se da se te narodne pesme ipak vraćaju, da su, vole ljudi da čuju uz pratnju trubača i trubačkog orkestra”, kaže Dejan Jevđić, majstor trube.

Za svakog ponešto se nađe, ali bitno je da uvek bude samo dobro raspoloženje.