Kako se primenjuje Pravilnik o suzbijanju diskriminacije u školama i vrtićima

Ukoliko detetu pravite rođendansku zabavu, a želite da pozovete njegove drugare iz škole ili vrtića, moraćete pozivnice  da uručite celom odeljenju, odnosno grupi. To je primer iz novog Pravilnika, o kome se diskutovalo, a reagovala je i poverenica za zaštitu ravnopravnosti.

Ona je istakla da pojedine odredbe u praksi ipak neće moći da se primene. Zaposleni u obrazovnim ustanovama, ističu, da je najteže utvrditi da li je u konkretnom slučaju reč o neslanoj dečjoj šali ili diskriminatorskom ponašanju.

"Ljudi koji su u neposrednom kontaktu sa tim detetom, u obavezi su da celu situaciju ispitaju i da na svoj način prikupe relevanten informacije i da naravno procenimo svi zajedno da li je to bila šala ili je to bila namera da se neko dete ugrozi na bilo koji način", objašnjava Gordana Marković Sakić, psiholog.

"To podsmevanje, ponižavanje, neslane šale, slanje uvredljivih poruka, ignorisanje, odbijanje da se možda sedi za stolom, primeri su naravno diskriminacije", kaže vaspitačica Olivera Dišić.

Novim pravilnikom jednu od glavnih uloga u prevenciji nasilja i diskriminacije imaju roditelji, jer su oni prepoznati kao modeli od kojih deca uče kako da se ophode prema drugima.

"Postoji definisana odgovornost roditelja u slučaju da dete vrši diskrimanciju ili da roditelj ulazi u neku priču diskriminatornog ponašanja", ističe Nataša Stamenkoć, PU "Naše dete" iz Vranja.

"Važna je prevencija", kaže Aleksandra Tadić, direktorka Osnovne škole u Vršcu, "u smislu da je potrebno da se sa učenicima razgovara o tome kakvo je ponašanje nedozvoljeno, šta je to što remeti slobodu drugog učenika."

Pored primera pojedinačnih situacija u kojima đak diskriminiše druge, Pravilnikom su određeni i slučajevi u kojima nastavnici i vaspitači mogu da se ponašaju diskriminatorski. Zbog toga je, kažu, edukacija svih učesnika u obrazovnom sistemu od velikog značaja.