Župske poljane - blago koje nestaje?

Pitome župske brežuljke okružene snežnim vrhovima Kopaonika, Željina i Goča jesen oboji najlepšim bojama. Među bujnim čokotima sa kojih su tek obrani najslađi plodovi - tragovi nekadašnjeg života.

Poljane - Crvena jabuka, Kruševica, Pokrp, Drenča, Raklja - naselja u kojima su meštani planinskih sela boravili u vreme kada se vinograd kopao, loza rezala ili prskala, slavila berba i pravilo vino.

"Svaka poljanska kuća obavezno je imala podrum, što je bila osnova te kuće, a ko je bio imućnijeg stanja on je pravio i smeštaj, siromašniji su spavali sa stokom", objašnjava Ivan Brborić - direktor Zavičajnog muzeja Župe. "Naselja su bila zbijenog tipa. To su bila divna naselja srpske arhitekture."

Tokom zime u poljanama su ostajale pune bačve i čuvari podruma.

"Mogao je samo da se čuje fazan ili zec, niko više, ptice", priča Bratislav Rakićević iz Velje Glave, "a vino voli i hoće mirnoću da bi bilo stabilno. Podrumi su rađeni - starinska gradnja. Pola metra zid. Leti, zimi ne menja se temperature uopšte."

Savremeniji način života, učinio je svoje. Potreba za boravkom u sezonskim naseljima je prestala. Ona koja nisu urbanizovana, nestaju. Lukarevina koja je pod zaštitom države poslednji put je rekonstruisana pre tri decenije.

Ako krov propadne kuća će nestati, upozorava Rakićević:

"Ali pošto je pod zaštitom države, država ne da da tu menjamo ništa, mora sve da bude kao što je bilo nekada. Pošto je na našoj kući ćeramida teško je da se nabavi i mi ne znamo šta da radimo dalje."

"Čine se poslednji trzaji da se spasi što se spasiti može", kaže Ivan Brborić. "Imaćemo jednu veliku izložbu u najvećim srpskim muzejima Župske poljane, blago koje nestaje da uputimo apel svim nadležnim institucijama da bar nešto od ovih poljana što još postoji bude sačuvano."

A ostalo je zaista još veoma malo - samo tragovi neprocenjive kulturne baštine župskog kraja koji polako nestaju.