Obasjanost nevidljivog - sveće u verovanjima i običajima Jadra

Sveća je u našem verovanju zakletva. Izreka "Tako mi se sveća ne ugasila" najbolje ukazuje na njeno značenje u svakodnevnom životu, od krštenja, slave i velikih praznika, do venčanja i samrtničke sveće. O njenom značaju za zajednicu svedoči izložba etnološkinje Ane Čugurović.

Posebnu pažnju autorka izložbe posvetila je ritualu izlivanja ratarske sveće u okolini manastira Tronoše na Veliki četvrtak, jedinstvenom običaju iz 19. veka koji povezuje generacije.

"Ova izuzetno velika sveća povezuje čitavu zajednicu, u izlivanju učestvuje nekoliko sela iz okoline manastira Tronoša, koji čestvuju u pravljenju", objašnjava Ana Čugurović. "Pošto sveća ne izgori do kraja godine, uvek se stare sveće pretope u novu, tako da svaka sveća sadrži u sebi sveću iz prethodne godine. Možemo da kažemo da povezuje niti sa potomcima."

Izložba koja obasjava nevidljivo i ratarska sveća u Jadru, koja je upisana na nacionalnu listu nematerijalnog nasleša, deo je izložbe koja je u šabački Kulturni centar postavljena u saradnji sa Muzejom jezika i pisma iz Tršića.

"Hteli smo da našim posetiocima, a to su pre svega mladi iz snovnih i srednjih škola i Škole za obrazovanje vaspitača, ponudimo programe u kojima mogu da vide nešto novo, neke nove teme koje ne mogu da čuju na časovima u školi", ističe Katarina Janković Popović, iz šabačkog Kulturnog centra.

Izložbu o sveći kao metafori vrednosti u našoj tradiciji i snazi verovanja koje je odolelo vremenu i ideologijama, Šapčani mogu pogledati do 23. maja.

rts.sabac@rts.rs