Zaštitimo Cer

U Srbiji je trenutno zaštićeno šest odsto teritorije, skoro tri puta manje od standarda
EU.

Cer koga nazivaju "Plavom planinom" i "Zapadnom kapijom Srbije" zaslužuje da bude park prirode, saglasni su šabački EKOS i Evropski centar za ekologiju ali i mnogi Šapčani koji su u prepunoj sali Kulturnog centra došli da podrže ideju na tribini "Zaštitimo Cer-zaštitmo budućnost", čuju nešto novo što nisu znali o legendarnoj planini i razmene iskustva. Predloženo područje za zaštitu obuhvata oko 19.000 hektara.

Po njegovim padinama rasuta su sela Jadra, Pocerine i Maćve. Svako godišnje doba, osveži ga novim bojama ali plava iz daljine skoro uvek dominira. Na Ceru se prepliću prošlost i sadašnjost, legende i stvarnost.

"Ono po čemu je Cer karakterističan to su vojna utvrđenja, iz perioda Rimske vladavine, Trojanov grad, Kosanin grad, zatim Vizantijsko utvrđenje Konjuša. Ako gledamo kulturne vrednosti Cera, to su manastiri iz doba Nemanjića za koje se veruje da ih je kralj Dragutin podigao. Tu su manastiri Radovašnica, Petkovica, Čokešina za koji se veruje da je počeo da ga gradi Miloš Obilić pred odlazak u Kosovski boj", kaže Ana Pavlović, licencirani turistički vodič specijalizovan za planinu Cer i predstavnik Ekosa.

U avgustu 1914. godine na Ceru je zabeležena prva saveznička pobeda u Velikom ratu. Bitka se i danas izučava, a Spomen kompleks podseća na dane kada se pisala slavna srpska istorija.

"Ono što je značajno, i spomenik Ivana Meštrovića na Kalemegdanu okrenut je ka Ceru, zato što je tako hteo kralj Aleksandar u spomen svojim ratnim drugovima", kaže Dragan Eraković, novinar.

Na Ceru su se nekada gnezdili orlovi krstaš i kliktaš, ali su nestali krajem 20. veka. Iako je neophodna, aktivna zaštita ptica i njihovih  staništa ne postoji.

"Upućen je zahtev Zavodu za zaštitu prirode Srbije, jako je bitno da se planina Cer proglasi parkom prirode zbog svojih prirodnih dobara. Planina Cer trenutno nema ni jednu osobu zaduženu za ćuvanje, ako bi se pokrenula inicijativa bilo bi do 7 osoba, rendžera koji bi se brinuli o zaštiti samog parka prirode", kaže Nemanja Arsenović, Evropski centar za ekologiju.

Cer se nalazi na migratornom putu ptica selica. Seoski detlić, šumska ševa i rusi svračak, između ostalog, daju mu posebnu vrednost.

"Istraživanja su do sada pokazala da se na Ceru nalazi mnogo zaštićenih i vrsta gljiva i biljaka, dosta ugroženih taksona, za sada smo identifikovali pre svega dosta ugroženih vodozemaca, gmizavaca, sisara. I u narednom periodu planiramo da istražimo Cer još više, kako bismo upotpunili te spiskove vrsta i kako bismo mogli da predlažemo, odnosno pomognemo Zavodu kada bude radio studije zaštite", kaže Đorđe Petrović, biolog.

Prof. dr Slobodan Puzović prirodu Cera istražuje tridesetak godina. Između ostalog, zalagao se da planina dobije odgovarajući nacionalni međunarodni status u osnosu na njene vrednosti.

"Cer je 2000. godine prepoznat u EU kao Evropski značajno područje za ptice, IBA područje, takodje je uključen u spisak područja u okviru nacionalne ekološke mreže i prostornim planom RS predviđen za zaštitu prirode do 2020. godine. Ono što je trenutno inicijativa jeste da se najzad u skladu sa tim činjenicama izradi odgovarajuća studija prirodnog vrednovanja Cera, da se utvrde granice budućeg zaštićenog područja i vrste zaštićenog područja kao i upravljač, i da se donese odgovarajući akt za tu zaštitu. Zašto je to formalno bitno? Jer time ćemo moći da upravljamo Cerom, da uskladjujemo sektorske politike i obezbedjujemo im odgovarajuća finansijaska sredstava za njegovu zaštitu, očuvanje i održivo korišćenje prirodnih resursa, kaže prof. dr Slobodan Puzović, pokrajinski sekretar za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine.

Da bi Cer bio lepši i posećeniji, neophodno je, između ostalog, da se očuvaju i saniraju livade i pašnjaci i preostala stara stabla i goleti. Istraživači kažu da se za samo nekoliko sati provedenih u šumi, napune baterije za naredne dve sedmice.

rts.sabac@rts.rs
+381 15 353 269