Povratak iščezle vrste

Da je projekat renintrodukcije uspeo, potvrdilo je i današnje okupljanje u Zasavici na kojoj je promovisana stručna knjiga o povratku dabra.

Posle deset godina od četiri porodice sa tridesetak jedinki donetih iz Bavarske u Zasavicu, procenjuje se da u rezervatu i okolini ima oko stotinu dabrova. Izgradili su 17 humki i više brana. Neki su se raselili duž Save do cerskog obodnog kanala, Jadra i Drine.

Dabar, koji je strpljivo pozirao za kameru RTS-a, rođen je u Srbiji. Redak je veći primerak od čak 30 kilograma.

"Graditeljske sposobnosti je posebno pokazao kod potoka Batara. Tamo je napravio osam brana od kojih je najveća 50 metara. Trideset kubika drveta je u nju ugradio za pet i po meseci. To je fenomenalan građevinske poduhvat. U selu Radenkoviću, uzvodno od rezervata imamo humke koje su skoro sedam metara u prečniku", kaže Mihailo Stanković, stručni saradnik u Zasavici.

"Nema mnogo ljudi koji su to videli. Mi i naši čuvari sa profesorom Ćirovićem smo do sada za ovih deset godina uhvatili i čipovali ponovo sto dabrova, svi su čipovani na početku, ali ne i njihovi mladi", kaže Slobodan Simić, direktor Specijalnog rezervata prirode "Zasavica".

Kako je dabar nestao, jer je izlovljen zbog krzna i produkata kastorijalnih žlezda koji su se nekada koristili za parfeme, kako se vratio i prilagodio, zapisao je u knjizi biolog Duško Ćirović, vođa prvog projekta reintrodukcije u Srbiji.

"Možemo reći da je povratak dabra u Srbiju uspeo. Populacija je uvećana četiri puta i pretpostavlja se da u Srbiji trenutno ima oko 300 jedinki. To znači da u narednih deset godina možemo očekivati četiri puta više, dakle oko 1.200 jedinki", kaže doc. dr Duško Ćirović.

Da bi se dabar video u prirodi, biolozi kažu, potrebna je upornost, jer danju spava, a noću radi. U zoni gde boravi, lako ga je otkriti, jer ostavlja tragove zuba na drveću.

Dolaskom u Zasavicu, dabar se pridružio brojnim retkim biljnim i životinjskim vrstama i tako upotpunio ponudu jedinstvenog rezervata, koji godišnje poseti oko 40.000 ljudi. Zato je najvećem graditelju u prirodi, ovde postavljen i spomenik.

rts.sabac@rts.rs
+381 15 353 269