Katrandžija sa Zlatibora

Paljenje katranice, iz koje će najviše za 24 sata, u zavisnosti od toga koliko su suva drva, izaći prve kapi katrana iz panjeva crnog bora, najlakši je deo posla jednog katrandžije.

Panjeva ima još samo u nepristupačnim terenima koji se vade specijalnim spravama, otkopavaju se, seku se do žila a potom čupaju, objašnjava Radovan Rašković, nekadašnji građevinac, a sada katrandžija.

Da bi crni bor bio lučev, to jest imao dovoljno smole, mora biti star nekoliko stotina godina, a panjevi se vade tridesetak godina posle seče.

Od 1.200 kilograma luča, suvom destilacijom u osavremenjenim katranicama, Radovan dobije oko 250 kilograma katrana, ostalo su sporedni proizvodi.

"Od ovog proizvoda se ništa ne baca", naglašava Rašković, "glavni proizvod je katran, a uz to i terpentin, borov ćumur i katransku vodu. Ide u skandinavske zemlje, tačnije Švedsku za istog kupca."

Godišnje Radovan izveze samo 12 tona katrana, koji se koristi za zaštitu brvnara i brodova, a deo ide u farmaceutsku industriju.

Šveđani katran kupuju i u Francuskoj, Kini i Rusiji, ali je zlatiborski, po rečima Stefana Klesonsa, vrhunskog kvaliteta.

Izvoz bi mogao biti i veći da je na Zlatiboru više zainteresovanih za proizvodnju katrana po čemu su vekovima bili poznati. Čak i ako drugi ne budu radili taj posao, Radovan kaže da će katran proizvoditi dok god za to ima snage.

Sirovina za katran, na šumovitom Zlatiboru, ima izobilju.

rts.uzice@rts.rs