Neolitsko Starčevo u pančevačkom muzeju

Pančevci su prvi put u mogućnosti da u narodnom muzeju vide izložene posude, fragmente keramike, oruđa i oružja, koji su pripadali starčevačkoj kulturi iz doba neolita.

Oni mogu i da se upoznaju sa istorijatom arheoloških iskopavanja, koja su 1932. godine započeli naučnici sa Harvarda.

Profesor Miodrag Grbić otkrio je nalazište, napisao rad, a Amerikanci su se zainteresovali i došli da istražuju, na čelu sa Vladimirom Fjuksom. Reč je o civilizaciji i trenutku kada ljudi prvi put napuštaju nomadski, a započinju sedelački način života.

"Na teritoriju današnjeg Starčeva ljudi su se doselili iz Anadolije. Privukla ih je blizina Dunava, jer su se pretežno bavili ribolovom. Ovde počinju da vode sedelački način života, da pripitomljavaju životinje i gaje žitarice, koje su prototip naših današnjih", kaže arheolog Aleksandra Golub, kustos u muzeju.

Drugi i poslednji krug iskopavanja na nalazištu u Starčevu desio se 1969. godine, u kome su takođe učestvovali i Amerikanci i Srbi, predvođeni Robertom Erihom i Dragom Aranđelović Garašanin. Podaci o tome još uvek nisu sređeni i publikovani, a da bi se javnost bolje upoznala sa ovom kulturom, udruženje građana "Neolitsko Starčevo" uradilo je projekat arheološko-turističkog parka.

"Glavni deo tog parka biće muzej neobične arhitekture: pola ukopan u zemlju i sa krovom od trave. Biće tu i replika neolitskog naselja, koju uskoro počinjemo da gradimo, bungalovsko naselje, kamp i zabavni park. Parcela je ucrtana u prostornom planu grada Pančeva, a sledećih godina treba da preko evropskih projekata nabavimo novac za sve to", objašnjava Miodrag Mladenović, arhitekta, iz udruženja "Neolitsko Starčevo".

Izložbu su posetili i đaci pančevačkih osnovnih škola, koji su učestvovali u prvoj arheološkoj radionici u muzeju, gde su učili kako se zavodi i opisuje predmet iz neke zbirke.

rts.pancevo@rts.rs
+381 13 342 555