Pisac, novinar, pčelar

Slobodan Lazović, poznati kraljevački novinar, trideset godina proveo je u «Magnohromu», gde je pisao i uređivao istoimeni fabrički list. Bio je to, kako kaže, težak i odgovoran posao jer je u njegovo vreme to preduzeće imalo svetski ugled i izvoz prko pedeset miliona dolara godišnje.

Uz novinske tekstove, pisao je poeziju, prozu, a posebno je ponosan na knjigu "Ispod žive vode".

"Bilo je i nagrada, vrlo uglednih i u bivšoj državi, ali posebno je zadovoljstvo što sam na stranicama svojih knjiga zabeležio i ostavio svoja osećanja, viđenje sveta oko sebe, svoje poruke", naglašava Lazović. "Bez pisanja jednostavno nisam mogao, niti ću moći."

Stresan novinarski poziv i pisanje zahtevali su i relaksaciju na nekoj drugoj strani. Svestrani Kraljevčanin našao ju je u pčelarstvu. I u toj oblasti ostavio je pisani trag: četiri godine uređivao je nacionalni pčelarski časopis "Pčelar".

Uradio je takođe i šest dokumentarnih filmova o pčelarenju i našim najpoznatijim pčelarima. Neki su prevedeni i na engleski jezik, a za jedan od njih dobio je zlatnu medalju u Dablinu.

Ipak, kaže Lazović, rad u pčelinjaku je najinspirativniji deo tog posla. Tridesetogodišnje iskustvo preneo je u knjigu "Uspeti sa pčelama", u kojoj se objašnjava više od dve stotine tehnika, metoda i tehnologija pčelarenja.

"Između ostalog, tu je i nova metoda pčelarenja koju sam primenjujem koristeći hranilicu koju sam patentirao i zaštitio kod Zavoda za intelektualnu svojinu. Novina je u tome što hranilica omogućava da se dozira dnevni unos hrane", objašnjava Lazović. "To znači da pčelar, ako sipa 30 litara sirupa, obezbeđuje da dnevni unos bude 200 grama i da 15 dana ne mora da dolazi na pčelinjak."

Uz Slobodana Lazovića, stasava mlada generacija pčelara u Srbiji koja će, po njegovom mišljenju, srpsko pčelarstvo dovesti do velikog ugleda i uspeha i izvan granica regiona.
Vladimir Jezdimirović, dvanaestogodišnji učenik Osnovne škole "Brana Petrović" u Goričanima kod Čačka, već je ovladao gotovo svim tajnama pčelarenja.

Mogućnost da svoje znanje prenese na druge i da se bavi onim što voli, za Slobodana Lazovićca je, uz porodicu, prava i potpuna ljudska sreća za koju se vredelo potruditi.