Zlatar, od krompira do krtole

Dok domaći trgovci uvoze jeftiniji krompir iz Belorusije, Poljske i Ukrajine, kako bi nadomestili nestašice izazvane sušom i umanjenim prinosima, čuveni zlatarski krompir još čeka kupce ili ih pronalazi na tržištu Crne Gore. Tako domaći proizvod vrhunskog kvaliteta biva zamenjen onim koji, poput beloruskog, ne ispunjava standarde Evropske unije, a naši proizvođači - suočeni sa nesigurnim plasmanom jedva opstaju.

Zlatiborski okrug proizvodio je četvrtinu, i to najkvalitetnijeg krompira potrebnog Srbiji. I u godini ekstremne suše, planinska krompirišta nisu izneverila.

Ipak, ni to nije obezbedilo očekivani prihod, jer je uvoz počeo i pre nego što je otkupljen domaći krompir. Nakupci su, po pravilu zaradili najviše, a naši povrtari još jednom su ostali usamljeni pred izazovima srpske agrarne politike.

Obren Šaponjić iz sela Komarani kaže da će proizvođača biti sve manje i manje, a možda i nikako. "Mene bi zadovoljila i cena od 20 ili 25 dinara samo da ne mislim da li ću ga baciti ili prodati", kaže Šaponjić.

Deo zlatarskog krompira, ako ne do domaćeg, put je našao do crnogorskog tržišta. Srbija je, inače, tek posle višegodišnjih kontrola, dobila mogućnost izvoza krompira i u zemlje Evropske unije, ali dok se nešto ne promeni, ne možemo proizvesti dovoljno ni za sebe.

Stručnjaci izlaz vide u zadrugarstvu i primeni agrotehničkih mera.

Stručni saradnik za zaštitu bilja u Užicu Milenko Gavrilović kaže da je dobro da proizvođača kilogram krompira koji proizvode na parceli košta 10 ili 12 dinara.

"Tako pri ceni od 20 dinara to lepo može da se uklopi u tu kalkulaciju, a u ovakvoj godini pri ceni od 35 dinara još i bolje", kaže Gavrilović.  

Veliki podsticaj bile bi i subvencije, ali ne po hektaru, već prema toni proizvedene robe.

"Više uzimaju ljudi koji imaju zemljište, ništa ne rade nego što mi  radimo. Najbolje je po kilogramu pa kome se svedelo, ne svidelo i onda ćemo doći do proizvodnje", kaže  Branko Gujaničić iz sela Akmačići.

U susret potpunom ukidanju carina na uvoz hrane, domaći proizvođači nemaju mnogo izbora, osim da maksimalno racionalizuju svoje troškove i iskoriste prirodne pogodnosti, koje obezbeđuju zavidan kvalitet roda.

Ovde se, ipak, ni to nije pokazalo dovoljnim, pa je pitanje da li će naš krompir uopšte opstati pred naletom uvoznog, a naši povrtari izdržati tržišnu utakmicu, u koju ulaze gotovo nespremni i bez ikakve podrške.