Teški dani za kruševački "Savremeni dom"

Iako je izbegao stečaj, kruševački "Savremeni Dom", koji je u fazi restrukturiranja, bori se da opstane i zadrži deo nekadašnje proizvodnje. Fabrički krug deluje sablasno, a u proizvodnim halama površine 66.000 kvadratnih metara, nema radnika.

Pedesetak zaposlenih u pogonu impregnacije je kod svojih kuća, na minimalcu, jer je ova proizvodnja sezonska, a u fabrici radi samo obezbeđenje koje se stara o tome da se i ono što je preostalo ne raznese.

Mada na prvi pogled ne deluju tako, mašine su u funkciji, a većina su, kako kažu, san svakog vlasnika strugare. Mašine se uključuju prema potrebi, jer je u ovom trenutku nemoguće obezbediti veliku količinu drvne građe.

"Savremeni Dom" nije kreditno zadužen. Deo dugovanja radnicima je isplaćen. Za vraćanje ostatka i zaostalih obaveza od 150 miliona dinara prema kruševačkim Javnim Preduzećima i državi ovde imaju konkretan plan.

"Dug prema radnicima od 50 miliona dinara regulisao bi se prodajom poslovnog prostora u Kruševcu i Beogradu. Ostatak duga prema Javnim preduzećima grada bio bi namiren iz sadašnjeg pogonskog zemljišta", kaže Nikola Vulović, generalni direktor DIP "Savremeni Dom".

Gradska uprava je spremna da se uključi u pregovore i na ovaj način reprogramira kompletan dug od 52 miliona dinara.

Gradonačelnik Kruševca Bratislav Gašić kaže da Grad Kruševac ima jako malo zemljišta koje može da ponudi potencijalnim investitorima.

"Tridesetosam hektara, koliko "Savremeni Dom" ima sa kompletnom infrastrukturom, jako mnogo znači. Tada bi imali šta da ponudimo stabilnim i dobrim firmama koje bi investirale u Kruševac i zapošljavale radnike", kaže Gašić.

Zbog nedostatka obrtnih sredstava i neadekvatne strukture zaposlenih u "Savremenom Domu"  nisu spremni da odgovore ozbiljnim investitorima. Mada, kako kažu, ponuda ima.

Ljubomir Šubara zastupnik kapitala DIP, "Savremeni Dom" kaže da sada mogu da se svedu na malu, kompaktnu firmu koja se bavi impregnacijom železničkih pragova, bandera i vinogradarskog kolja.

"Za ove proizvode, koji su izmešteni iz Evrope, mi još uvek imamo licencu i ljude koji su obučeni za ovaj posao", dodaje on.

Razmišlja se i pogonu koji bi od drvnog otpada proizvodio pelet za ogrev. U tom slučaju nova oprema investitora isplatila bi se proizvodom, ali bi se zaposlilo dvadesetak novih radnika.