Živeti uz granicu

Pogranično selo Badovinci, nekada samo okretište lokalnog autobusa, danas je, sa više od dvadeset trgovina, desetak ugostiteljskih objekata i brojnim zanatskim radnjama, daleko ispred mnogih mačvanskih sela.

Granicu na Drini ovde su teško prihvatili, ali ne kriju da su se švercom preko reke, devedesetih godina prošlog veka, ovde mnogi okoristili.

"Taj novac su zarađivali lako, a olako su ga i trošili", seća se Goran Aleksić.

Danas žale što, dok su mogli, nisu više uložili u poljoprivredu, od koje u Badovincima živi 1.500 domaćinstava.

Trećina atara Badovinaca je na drugoj strani Drine. Do njiva u Semberiji granicu prelaze gotovo svakodnevno.

Dobre i loše starne života pored granice

Uz urednu dokumentaciju za traktore, meštani nemaju problema sa prelaskom, ali ih i dalje muči pitanje svojine i nadležnosti.

"Imamo tamo šume i zemlju, pa nam se potkrada", kaže Petar Birčaković. "Seku nam šume, a nemamo zaštitu."

Nemaju problema samo vlasnici zemljišta, već i članovi Lovačkog društva "Mačva", ističe Milivoje Tovilović:

"U lovačkom društvu nas je pet stotina, ali nemamo gde da lovimo, jer nam je lovište preko Drine."

Nekada su u Semberiji vredni Badovinčani u prodavali sve, od kupusa do stoke.

"Čim je suženo tržište, manje je para, manje svega", kaže Ljubisav Bojić. "Nemamo gde da prodamo."

Život uz granicu doneo im je razvoj uslužnih delatnosti i mogućnost nabavke kućnih potrepština s obe strane reke.

"Iskoristili smo to što smo pogranično mesto", kaže Aleksandar Ilijašević, predsednik Saveta mesne zajednice Badovinci. "Imamo veći tranzit, veći promet robe. I pored poljoprivrede, kojom se većina
meštana bavi, trudimo se da sve što imamo od toga uložimo u infrastrukturu i zadržimo mlade na selu."

Uz poštu, zdravstvenu, veterinarsku stanicu, na desetine  mini farmi i više preduzeća, selo sada - ističu meštani - ima perspektivu. Otuda i nada da se broj đaka u školi više neće smanjivati.