Nacistički i antisemitski pokliči u Splitu otvorili stare rane – ko je odgovoran za širenje mržnje

Nacistički i antisemitski pokliči uoči fudbalske utakmice između splitskog Hajduka i Ajaksa iz Amsterdama izazvali su oštre reakcije u Hrvatskoj i Izraelu. Policija je uhapsila četvoricu osumnjičenih i traga za još petnaestak osoba. Ambasada Izraela u Zagrebu saopštila je da je duboko šokirana i pozvala nadležne institucije da odlučno reaguju na antisemitizam.

Počasni konzul Srbije u Izraelu Aleksandar Nikolić rekao je u Jutarnjem programu RTS-a da su izraelski mediji opširno izveštavali o događajima u Splitu, prenoseći detalje incidenta.

Prema njegovim rečima, izraelska javnost, posebno nakon napada 7. oktobra 2023. godine i porasta antisemitizma širom sveta, pažljivo prati kako će hrvatske institucije postupati prema odgovornima.

Nikolić smatra da se ovaj slučaj mora posmatrati i u kontekstu iskrivljavanja istorijskih činjenica o Holokaustu, koje se, kako kaže, ne ogleda samo u negiranju zločina, već i u relativizaciji odgovornosti za njih.

Kao primer naveo je spomenik žrtvama Holokausta u Zagrebu, ukazujući na potrebu da se u kulturi sećanja ne zanemari Jasenovac kao simbol stradanja u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj.

Štrbac: Bilo je pitanje vremena kada će se mržnja proširiti i na Jevreje

Predsednik Dokumentaciono-informacionog centra "Veritas" Savo Štrbac ocenio je da su poruke koje su se čule u Splitu nedopustive i da predstavljaju nastavak šire pojave isticanja ustaške simbolike u Hrvatskoj.

Posebno je ukazao na uvrede upućene Ani Frank i parole kojima se veliča stradanje Jevreja u nacističkim logorima.

"Bilo je pitanje vremena kada će se mržnja i odnos prema Srbima pretvoriti ili proširiti i na Jevreje", istakao je Štrbac.

Smatra da bi događaji u Splitu trebalo da podstaknu međunarodnu zajednicu da ozbiljnije sagleda problem ustaške simbolike i istorijskog revizionizma u Hrvatskoj.

"Možda je i trebalo da se ovo desi u Splitu, u Hrvatskoj, da bi međunarodna zajednica konačno shvatila s kim imamo posla, šta se to dešava u Hrvatskoj, kakva je to omladina koja dolazi na Tompsonove koncerte. Pola miliona ih je bilo. Najviše je mlađih od trideset godina, znači rođenih posle završetka rata, koji su uzvikivali taj 'Za dom spremni' ustaški poklič. Omladina koja nosi ustaška obeležja. Nešto nije u redu s tom omladinom", poručuje Štrbac.

Štrbac smatra da odgovornost za takvo ponašanje nije isključivo na mladima, već i na društvu i obrazovnom sistemu.

"Svako dete se rodi tabula raza. Društvo, sredina formira ličnost, počev od predškolskog uzrasta, pa kroz školovanje. Dakle, neko je tu zakazao", rekao je Štrbac.

Upozorio je da se netolerancija prema drugima i drugačijima razvija u sredini u kojoj se takvi stavovi podstiču ili tolerišu.

"Neko je zaboravio ili je namerno uradio, a to se onda zove indoktrinacija, kada želite da dobijete takvu omladinu koja mrzi, koja je netolerantna prema drugima i drugačijima. Jedna od univerzalnih vrednosti jeste upravo da si tolerantan prema drugima i drugačijima. To u svakom sistemu treba da čini bogatstvo društva, svakoga osim u Hrvatskoj. Dakle, bilo je pitanje vremena kad će se desiti ovo što se desilo u Splitu", ukazuje Štrbac.

Očekuje da će posle ovog incidenta "konačno reagovati i Evropska unija, Savet Evrope i drugi međunarodni faktori".

Sa druge strane, konzul Nikolić izrazio je rezervu prema mogućoj reakciji evropskih institucija, ukazujući na aktuelne političke odnose u Evropi i inicijative pojedinih zemalja za uvođenje restriktivnih mera prema izraelskim subjektima.

"Potrebne stroge mere i drugačiji odnos prema kulturi sećanja"

Govoreći o reakciji hrvatskih institucija, Nikolić je naglasio da osude nisu dovoljne i da je neophodno preduzeti konkretne pravosudne mere.

"To mora da se ogleda u jasnim, strogim pravosudnim merama, pre svega prema počiniocima, ali i organizacijama i ustanovama koje su vezane za ovaj jeziv događaj", poručio je Nikolić.

Upozorio je da se u pojedinim evropskim zemljama već godinama javljaju tendencije istorijskog revizionizma i iskrivljavanja činjenica o Holokaustu.

Prema njegovoj oceni, događaji u Splitu ukazuju i na propuste u obrazovnim sistemima i negovanju kulture sećanja.

Nikolić smatra da se nedovoljna pažnja posvećuje humanističkim naukama i istorijskom obrazovanju, što stvara prostor za širenje predrasuda i netolerancije.

"Zapravo, dovodimo se pod neku vrstu mediokritetstva koje stvara pretpostavke za ovakve propuste", dodaje Nikolić.

"Ono što je najstrašnije u svemu ovome jeste poruka da se nasilje isplati. Činjenice su da je na ovim područjima jevrejski narod ostao u tragovima. Nažalost, to se sada očituje i na srpski narod, ako govorimo o značajnim prostorima bivše Jugoslavije i na to jedini mogući odgovor jeste nacionalno odgovorna politika, koja se sa jedne strane uočava pre svega u kućnom vaspitanju i obrazovanju, ali sa druge strane – saradnja sa renomiranim i kompetentnim međunarodnim ustanovama akademskog i institucionalnog oblika", naglasio je Nikolić.

"Hrvatska ima zakone, ali je problem primena"

Komentarišući zahtev predsednika Hrvatske Zorana Milanovića da se odgovorni konkretno sankcionišu, Štrbac je rekao da hrvatsko zakonodavstvo već predviđa kazne za izazivanje mržnje i nasilja.

Naveo je da član 325 Krivičnog zakona Hrvatske za osnovni oblik javnog podsticanja na nasilje i mržnju predviđa kaznu do tri godine zatvora, a za organizatore i vođe od šest meseci do pet godina.

Međutim, kako ističe, dosadašnja praksa pokazuje da se takve odredbe retko primenjuju u punoj meri.

Pozivajući se na analizu tridesetak slučajeva iz prethodne dve godine, Štrbac je naveo da je u najvećem broju slučajeva reč o uslovnim kaznama, dok su bezuslovne zatvorske kazne izuzetak.

"Postoji mnogo pravnih alata, ali nije problem u zakonima, nego u njihovoj primeni", naglasio je Štrbac.

Ukazao je i na sporost sudskih postupaka, navodeći da pojedini slučajevi godinama ostaju nerešeni.

Smatra da tolerisanje ustaških pozdrava i simbola, uključujući i njihovo pojavljivanje u političkom životu, doprinosi atmosferi u kojoj se takvi ispadi ponavljaju.

"To se može sprečiti u budućnosti, ali ne preko noći, ne dekretima, ne zakonima, nego jednom dugogodišnjom edukacijom", poručio je Štrbac.