Knežević: Propuštena šansa da srpski bude službeni; Živković: Crnogorski bi ulaskom u EU postao jezik Unije

Posle višemesečne političke blokade, vlast i deo opozicije u Crnoj Gori – uz posredovanje Evropske unije – postigli su dogovor oko ustavnih reformi neophodnih za napredak ka EU. Izostavljanje inicijative da srpski jezik dobije status službenog ponovo je otvorilo i pitanje identitetsko-političkih sporova u Podgorici.

Predsednik Demokratske narodne partije Crne Gore Milan Knežević kaže da je postignuti dogovor rezultat političkog kompromisa i da je "ponovo zanemario interese srpskog naroda".

"Propustili smo veliku priliku da srpski jezik, nakon popisa stanovništva, normiramo kao službeni – ravnopravan sa crnogorskim, koji je u ovom trenutku manjinski. To nije samo pitanje prava Srba, već ravnopravnosti svih građana Crne Gore", ističe Knežević.

Govoreći o odluci da njegova stranka početkom godine napusti izvršnu vlast, napominje da je tim potezom želela da ukaže na nedostatak političke volje da se otvore pitanja koja se tiču položaja srpskog naroda.

"Da su srpski ministri i poslanici poručili da nema ustavnih promena bez srpskog jezika, premijer (Crne Gore Milojko Spajić) ne bi mogao da uđe u ovaj proces. Umesto toga, prihvaćeno je da se o najvažnijim identitetskim pitanjima ponovo ne razgovara", poručuje lider Demokratske narodne partije.

Istoričar Bogdan Živković smatra da pitanje ustavnih promena nije moguće svesti na evropske integracije ili pravna rešenja, već da je istovremeno i političko i identitetsko pitanje.

"Do crnogorske nezavisnosti postojala je svest da, bez obzira na nacionalno izjašnjavanje, svi govorimo srpskim jezikom. Upravo je preimenovanje jezika u crnogorski bilo jedna od glavnih političkih ideja vlasti Mila Đukanovića, kroz koju je građen novi identitet i distanca prema Srbiji", ukazuje Živković.

Crnogorski jezik kao službeni u EU

Osvrćući se na različite pristupe srpskih političkih stranaka u Crnoj Gori, Živković tvrdi da je u središtu spora dilema da li je delotvornije učestvovati u vlasti i praviti kompromise ili ostati van izvršne vlasti kako bi se sačuvale ključne identitetske pozicije.

"Ne mislim da bi Evropska unija imala problem sa izmenom Ustava u tom delu koji se tiče službenog jezika. Reč je pre svega o unutrašnjim političkim trvenjima. Ako sadašnje rešenje ostane na snazi, crnogorski jezik neće biti samo ustavna kategorija u Crnoj Gori, već će postati i službeni jezik Evropske unije", ocenjuje Živković.

Knežević navodi da DNP nije tražila izmenu ustava koja bi podrazumevala referendum, već dopunu kojom bi srpski jezik, uz crnogorski, dobio status službenog. Pojašnjava da je to bilo moguće obezbediti dvotrećinskom većinom u parlamentu, ali da za takav dogovor nije bilo političke volje.

"Kada smo tražili razgovor o srpskom jeziku, rečeno nam je da to nije pitanje za vladu, već za parlament. Dvadeset dana kasnije, upravo je vlada pokrenula ustavne promene koje se tiču pravosuđa. Zato smatram da je izneverena izborna volja građana koji su nas podržali", podvlači sagovornik Jutarnjeg programa.

Najavljuje da njegova stranka neće podržati predložene ustavne izmene i da će nastaviti institucionalnu borbu za pitanja koja smatra ključnim za srpski narod u Crnoj Gori, uključujući status srpskog jezika, državljanstvo, zastavu i himnu.

"Bićemo jedina stranka koja neće glasati za ove ustavne promene jer u njima nema srpskog jezika. Nastavićemo institucionalni pritisak, a posle izbora 2027. godine, ako budemo u prilici da učestvujemo u formiranju vlasti, to će biti jedan od naših ključnih uslova", zaključuje Knežević.

Tenzije u odnosima Beograda i Podgorice

Osvrćući se na odnose Beograda i Podgorice, Živković veruje da su poslednje mere zabrane ulaska pojedinim novinarima samo nastavak krize u odnosima dve države.

"Veoma je važno da dođe do izvesnog jedinstva srpskih političkih predstavnika u Crnoj Gori, jer bi to doprinelo i zaštiti srpskih nacionalnih interesa i relaksaciji odnosa Beograda i Podgorice. Istovremeno, zabrana ulaska novinarima, bez obzira na to šta neko misli o njihovom radu, predstavlja narušavanje slobode govora i slobode kretanja", upozorava Živković.

Knežević odgovara da se ograničenja ne odnose samo na pojedine novinare, već i na medije iz Srbije, što, prema njegovim rečima, dodatno opterećuje odnose dve države.

"Takve mere nisu novost, jer su i ranije srpskim državljanima, intelektualcima i javnim ličnostima zabranjivani ulazak ili javni nastupi. Zbog toga smatram da je Crna Gora postala jedan od instrumenata hibridnog rata protiv Srbije", kaže Knežević.

Gostovanje Milana Kneževića i Bogdana Živkovića u Jutarnjem programu u celosti možete da pogledate u video-zapisu na početku teksta.