Stručnjaci iz BiH za RTS: Šmitov učinak paradoksalan, političarima neće nedostajati

Odluku je opravdao ličnim razlozima i poručio da "ujedinjena međunarodna zajednica ostaje nezamenjiva za stabilnost Bosne i Hercegovine i njen napredak na evroatlantskom putu".

U današnjem saopštenju OHR, u kojem se potvrđuje ostavka visokog predstavnika za BiH Kristijana Šmita, navodi se da je tokom njegovog mandata "ostvaren značajan napredak u unapređenju funkcionalnosti institucija u BiH".

I dok u Federaciji BiH za sada nema većih reakcija na Šmitovu ostavku, u Republici Srpskoj je drugačije. Milorad Dodik je na platformi Iks ovu vest povezao sa pesmom "Padaj silo i nepravdo", a predsednik Skupštine RS Nenad Stevandić je otvoreno poručio da je ostavka Šmita "jedna od pobeda Republike Srpske".

Uticaj američke administracije

Za dekana Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Sarajevu prof. dr Seada Turčala u pitanju je rezultat pritisaka nove američke administracije.

"Ostavku Kristijana Šmita treba gledati kroz činjenicu da je celokupan svoj mandat vezao za SAD. Na početku mandata, tokom intervencija koje je pravio, bio je pod snažnim uticajem američke administracije. Sada odlazi pod istim tim uticajem, samo druge američke administracije", tvrdi Turčalo.

Navodi da je ključan problem što Šmit za pet godina nije uspeo da se nametne "kao evropski visoki predstavnik".

"Bez obzira na činjenicu što EU u najvećem procentu finansira kancelariju visokog predstavnika, da dolazi iz Nemačke koja je i ranije pokazivala da joj je balkanska spoljna politika, posebno prema BiH, tačka gde nedostaje i dovoljno odlučnosti i strateške vizije", precizirao je Turčalo.

Petogodišnji Šmitov mandat ocenjuje kao "paradoksalan" zbog čega za njim niko od političara u BiH neće "previše žaliti".

"S jedne strane, Šmit je pokazao da sama kancelarija visokog predstavnika ima svoju političku i pravnu težinu. Koristio je Bonska ovlašćenja, intervenisao na izborni sistem, uzvraćao na napade na ustavni poredak iz entiteta Republika Srpska. Za razliku od prethodnog visokog predstavnika koji je bio prilično neaktivan, Šmit je na određen način oživeo kancelariju visokog predstavnika, a istovremeno je uveo prakse koje do sada nisu bile poznate", kaže Turčalo.

Kao očigledan primer navodi odluku kojom je na 24 sata Ustav Federacije BiH – stavljen van snage.

"To međunarodna zajednica u svih ovih 30 godina nikada nije ni pokušala, a kamoli tako nešto slično uradila. To je proizvelo situaciju u kojoj Šmit, kada odlazi, niko preterano, kada govorimo o političkim akterima, ne žali za njim. U Republici Srpskoj to vide kao svoju pobedu, a druge političke opcije to posmatraju manje-više indolentno", precizira dekan Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Sarajevu.

Naslednik stiže iz Italije?

Smatra da će sada u fokusu naći pitanje njegovog naslednika jer taj kandidat podjednako treba da bude prihvatljiv i Moskvi i Vašingtonu.

"Nova borba oko novog visokog predstavnika je borba oko političke kontrole institucija kancelarije visokog prestavnika. Dolazimo do drugog paradoksa da je Šmit uglavnom delovao taktički, da je uspeo nametnuti stratešku transformaciju. I to je ono što će ostati njegovo nasleđe. Bez obzira na to što on govori o ličnim razlozima, razlozi nisu lični, razlozi su pritisak koji traje već od samog dolaska nove administracije i već se znalo da se razmatraju ideje o njegovom odlasku, ali je bilo problema sa kim ga zameniti", naglašava Turčalo.

Kaže da se do sada spekulisalo da bi kandidat mogao da dođe iz Mađarske ili Italije, ali da je sa promenom vlasti u Budimpešti propao pokušaj "orbanizacije" visokog predstavnika. 

"U igri je italijanski diplomata koji je na zalasku svoje diplomatske karijere, ali ima iskustva u regiji", otkriva Turčalo.

Ostavka kao "oproštajno pismo"

S druge strane, prodekan za naučnoistraživački rad Pravnog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu prof. dr Dimitrije Ćeranić smatra da je ostavka Šmita zapravo "oproštajno pismo" nekoga ko se lažno predstavljao da je visoki predstavnik za BiH.

"Ovo je pokušaj samoobmanjivanja kako njega, tako i njegovih političkih sledbenika koji su verovali da je on visoki predstavnik", kaže Ćeranić.

Uveren je da će se "zaostavština" Kristijana Šmita izučavati u udžbenicima kao primer "bezakonja i pravne anarhije".

"Bezakonje i pravna anarhija koja je vladala prethodnih pet godina na prostorima BiH bila je sve samo nije bila pravo. Čini mi se da se on ponašao kao Luj XIV – država to sam ja", tvrdi Ćeranić.

Kaže da je Šmit to pokazao donoseći izmene Ustava Federacije BiH, izmenama izbornog i krivičnog zakona BiH.

"I nizom drugih protivustavnih odluka kojima je nametao svoju volju kao da je izvor prava. To se nije moglo činiti ni u srednjem veku, a kamoli u 21. veku u jednoj državi koja je članica UN."

Visoki predstavnik ili "protektor"

Ćeranić podseća da Poveljom UN nije dozvoljen protektorat ni u jednoj državi na svetu.

"Očito je gospodin Kristijan Šmit umislio da je protektor za BiH. Nametao je i ustavne i zakonske izmene".

I Ćeranić koristi reč "paradoks" kako bi opisao Šmitovu "zaostavštinu".

"On je u saopštenju OHR, valjda slavodobitno, naveo kako nijedan sud nije poništio nijednu njegovu odluku. Ali, da li ijedan sud po mišljenju Šmita ima pravo da menja njegove odluke. Pet godina tvrdi da njegove odluke ne mogu biti preispitivanja ni na jednom sudu", poentira Ćeranić.

Ukazuje da je dodatni paradoks u tome što su neki sudovi i sudije u BiH smatrali da visoki predstavnici imaju pravo da donose zakone i menjaju ustav.

"Nama koji smo pravo učili u 20. i 21. veku, želim da ovo izučavamo u istorijskim čitankama kao besprimerni vid nasilja nad pravom i nasilja nad pravnom logikom", zaključuje Ćeranić.

Kristijan Šmit je preuzeo dužnost visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu 1. avgusta 2021. godine.

Predstavnici Republike Srpske od početka nisu priznavali Šmitov legitimitet, uz argument da njegovo imenovanje nije potvrdio Savet bezbednosti UN, kao u svim ranijim slučajevima.