Kristijan Šmit: Podnosim ostavku na mesto visokog predstavnika u BiH

Kristijan Šmit je izjavio za Frankfurter algemajne cajtung (FAZ) da podnosi ostavku na mesto visokog predstavnika.

Nakon skoro pet godina, "Kristijan Šmit je lično odlučio da okonča svoju službu u sprovođenju mirovnog procesa u Bosni i Hercegovini", navodi se u saopštenju Kancelarije visokog predstavnika u BiH (OHR), piše nemački list.

Šmit je napomenuo da će nastaviti da obavlja funkciju do izbora naslednika.

FAZ: Trampovi poslovni interesi i pritisci SAD uticali na odlazak Šmita

FAZ piše da je ostavka povezana sa političkim pritiscima Sjedinjenih Američkih Država, ali i mogućim poslovnim interesima vezanim za porodicu američkog predsednika Donalda Trampa i energetske projekte u regionu i samoj zemlji.

"Sjedinjene Američke Države već mesecima zahtevaju, sve oštrijim tonom, a poslednjih nedelja očigledno čak i uz ultimatum, da Šmit odmah podnese ostavku. Vašington navodno želi da postavi naslednika kojim je lakše upravljati", navodi FAZ.

U tekstu se pominje i američka kompanija AAFS, za koju se tvrdi da je povezana sa poslovnim krugovima bliskim porodici Tramp, a koja planira izgradnju gasovoda od terminala za tečni prirodni gas na hrvatskoj obali ka Bosni i Hercegovini.

Kako se navodi, kroz taj gasovod bi se transportovao američki gas, uz planove za izgradnju elektrana na gas u BiH, čija se ekonomska opravdanost dovodi u pitanje.

U pojedinim političkim interpretacijama, ove inicijative se, piše FAZ, dovode u vezu sa širim političkim aranžmanima u regionu, uključujući i odnose između Vašingtona i političkih aktera u BiH, pre svega u Republici Srpskoj.

Kako se navodi, vlasti Republike Srpske, na čelu sa predsednikom Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Miloradom Dodikom, podržale su određene energetske projekte koji dolaze iz Sjedinjenih Američkih Država, uprkos ranijim političkim neslaganjima oko drugih strateških pitanja.

Istovremeno, u diplomatskim krugovima se spekuliše da su pojedini politički i poslovni dogovori mogli imati uticaj na promene američke politike prema sankcijama i pojedinim akterima u BiH.

U tom kontekstu se, pominje i poseta Donalda Trampa mlađeg Banjaluci, kao i najave određenih poslovnih skupova i investicionih konferencija u Republici Srpskoj uz učešće američkih i politički bliskih poslovnih krugova.

Nemački medij povezuje pritiske na Šmita i sa lobiranjem iz Republike Srpske, uz podsećanje da su SAD u oktobru 2025. godine ukinule sankcije Miloradu Dodiku i njegovim saradnicima bez javnog obrazloženja.

"Dodik, koji kao saveznik (ruskog predsednika Vladimira) Putina inače blokira sve američke planove u Bosni, u potpunosti je podržao ovaj projekat preko svoje stranke. Tvrdnja da mu je Vašington obećao zauzvrat da će se rešiti njegovog 'zakletog neprijatelja' Šmita, koga Dodik i njegovi 'moskovski pokrovitelji omalovažavaju', ne može se dokazati, ali 'pod preovlađujućim okolnostima', to je sve samo ne puka spekulacija", piše FAZ.

Kliks o razlozima odlaska Šmita: Neslaganje sa SAD, državna imovina, pritisak RS

Istovremeno, prema saznanjima sarajevskog portala Kliks, SAD, pored toga što traže da Šmit ode odmah, traže i da njegove poslove do izbora novog visokog predstavika obavlja njegov zamenik Luis Krišok, supervizor za Brčko distrikt.

Šmit, piše Kliks, smatra da Bosna i Hercegovina još nije spremna da funkcioniše bez institucije visokog predstavnika, pa će, kako se navodi, objasniti razloge zbog kojih zatvaranje OHR-a još nije moguće, uz ocenu da nije ispunjen takozvani program "5+2" koji predstavlja uslov za njegovo ukidanje.

Reč je o programu koji, kako pojašnjava sarajevski portal, podrazumeva rešavanje pitanja državne i vojne imovine, sprovođenje konačne arbitražne odluke za Brčko distrikt, fiskalnu održivost, jačanje vladavine prava, kao i dodatne uslove koji se odnose na potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju s Evropskom unijom i pozitivnu procenu PIC-a (Savet za implementaciju mira) o političkoj situaciji u BiH.

Prema istim navodima, pitanje državne imovine predstavlja jedan od najvećih izazova u Šmitovom mandatu i navodno je jedan od razloga zbog kojih odlazi s funkcije OHR-a, posebno zbog neslaganja u vezi sa rešenjem tog pitanja, koje je, kako se navodi, visoko na listi prioriteta Sjedinjenih Američkih Država.

Odlazak Kristijana Šmita, prema nezvaničnim informacijama sarajevskog portala, povezuje se i sa višegodišnjim političkim pritiscima iz Republike Srpske, gde ga vlasti tog entiteta smatraju nelegitimnim predstavnikom, kao i sa zahtevima za njegovo razrešenje.

Prema nezvaničnim informacijama Kliksa, u periodu kada je Savez nezavisnih socijaldemokrata RS (SNSD) postigao dogovor sa administracijom američkog predsednika Donalda Trampa o ukidanju sankcija i povlačenju pojedinih zakonskih rešenja iz Narodne skupštine Republike Srpske, pitanje odlaska Kristijana Šmita navodno je bilo deo tog paketa.

U prethodnom periodu, predstavnici SNSD-a boravili su u Rusiji, gde su, nakon razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, naveli da je i pitanje Šmita bilo jedna od tema, uz pozive Moskvi da se uključi u rešavanje tog pitanja.