Vešanja u Teheranu, uzbuna u Albaniji – tajanstveni logor u Draču na meti Irana

Iranske vlasti obesile su Babaka Alipura i Puje Hobadija, osuđene na smrt zbog napada ručnim bacačima na sedište obaveštajne službe o kojem se iranski mediji, prethodno, nisu oglašavali

Jedini pisani trag ove akcije potiče od organizacije Mudžahedin-e Kalk, koja je krajem februara objavila da je 100 boraca stradalo u napadu na vladine zgrade u Teheranu, ali je kratku vest objavljenu na sajtu Mek-a pratila fotografija napada pripadnika Islamske države na iranski parlament iz 2017. godine.

Vlasti u Teheranu, kako prenosi agencija Tasnim, navele su da su dvojica osuđenika na smrt bili u neprekidnoj vezi sa sedištem ove organizacije, koje se već petnaestak godina nalazi u prilično zatvorenom kompleksu u Draču.

Albanija "izolovala" iranske disidente

Pogubljenje u Teheranu izazvalo je skoro momentalnu reakciju albanskih vlasti koje su izolovale MeK-ov kompleks u Draču, strahujući da bi se sukob iranskih vlasti i izgnanika, na neki način, mogao preliti na njihovu teritoriju.

Tirana je, još pre četiri godine, prekinula diplomatske odnose sa Teheranom posle serije problema zbog navodnih planova Teherana za napade na disidente koji se već godinama nalaze u toj državi, te serije sajber napada koji su blokirali rad nekoliko institucija.

Od početka napada Amerikanaca i Izraelaca na Iran, mediji bliski Revolucionarnoj gardi u nekoliko su navrata najavljivali napade na sedišta disidentskih grupa u inostranstvu, posebno "ciljajući" MeK.

"Albanija je iskosila varvarsku narav režima u Teheranu kroz seriju sajber napada. Za nas ovo nije pitanje apstraktne geopolitike, već pitanje morala, bezbednosti i prava", rekao je u februaru albanski premijer Edi Rama.

Odnosi između Albanije i Irana, koji su na zavidnom nivou bili samo dok su ovim zemljama vladali ajatolah Rukolah Homeini i Enver Hodža, dramatično su pogoršani kada je vlada tadašnjeg premijera Saljija Beriše, u želji da ojača pozicije u Vašingtonu, odobrila da se pripadnici iranske disidentske organizacije Mudžahedin-e Kalk smeste u okolini Drača.

Prekid diplomatskih odnosa

Serija događaja poslednjih godina, uključujući proterivanje iranskih diplomata i prilično maglovite optužbe o planiranju napada na ovo sedište iranskih disidenata, dramatično je pokvarila odnose Teherana i Tirane, pa je Ali Hamnei, početkom 2020. godine, Albaniju nazvao "malom, ali zlom evropskom državom u kojoj američki elementi sarađuju sa iranskim izdajnicima i kuju planove protiv Islamske Republike".

Homeini je, u vreme vladavine Envera Hodže, računao da otvoreno neprijateljstvo Albanije i Irana prema Americi predstavlja osnovu za potencijalno savezništvo, posebno se usresređujući na derviške redove i širenje uticaja na muslimane u Bosni.

Taj plan nije dao opipljivije rezultate zbog niza faktora, uključujući u to vreme snažan uticaj radikalnih islamista koje je pomagala Saudijska Arabija, kao i priključenja Albanije NATO-u.

Ova organizacija, koju Teheran smatra izdajničkom, prethodno je bila smeštena u nekoliko baza na granici Iraka i Irana, odakle su sprovodili akcije protiv matične države, ali su se padom režima Sadama Huseina našli na meti napada proiranskih milicija.

Amerikanci, koji donekle smatraju da bi pripadnici MaK-a mogli predstavljati okosnicu buduće iranske vlade, su ih prvo premestili u Bagdad, ali kada se ispostavilo da ni tamo nisu sigurni, pronašli su im utočište u Albaniji.

Vremenom, broj pripadnika Mudžahedin-e Kalka u Draču dostigao je oko 3.000.

Sajber-ratnici ili stvarni protivnici Islamske republike

Sajber napadi, za koje su albanske i američke vlasti optužile Teheran, vremenski se podudario sa konferencijom MaK-a, koja je otkazana zbog opasnosti od iranskih napada.

Albanija je, pre dve godine, zbog navodnih planova za napad na bazu organizacije Mudžahedin-e Kalk kod Drača, već prognala dvojicu iranskih diplomata, što je ionako loše odnose dve države svelo na najniži mogući nivo.

Odnosi su dodatno zaoštreni krajem januara, kada su pozive na ubistvo tadašnjeg vrhovnog vođe, ajatolaha Alija Hamneija, iznenada emitovale iranske televizije. Nekoliko sati kasnije, odgovornost za napad pripisana je hakerima, simpatizerima otpadničke organizacije Mudžahedin-e Kalk (MeK).

Upad u strogo kontrolisani etar u prvi je plan, posle mnogo godina, izbacio organizaciju čiji su se pripadnici posle niza sukoba sa čelnicima Islamske Republike rasuli širom sveta, te glavnu bazu, uz pomoć Amerikanaca, uspostavili u prilično tajanstvenom kompleksu koji je pre desetak godina nikao nedaleko od Drača.

Revolucionari, izdajnici, teroristi i saveznici - organizacija Mudžahedin-e Kalk (Narodni mudžahedini Irana), za nekoliko decenija i uz silne kontroverze, prošla je put od vrha koplja Islamske revolucije do izgnanstva u Albaniji, uz par kontroverznih usputnih stanica u Iraku.

Osuđeni su na život u egzilu jer ih vlasti u Teheranu terete za smrt 12.000 ljudi, koji su stradali u akcijama koje su pripadnici Mudžahedin-e Kalka, posle progona iz Irana početkom osamdesetih godina, organizovali prvo u saradnji sa režimom Sadama Huseina, a zatim Amerikancima i navodno Izraelcima. Čelnici ove organizacije pak tvrde da je u njihovim upadima stradalo više od 50.000 Iranaca.

Najmanje 3.000 pripadnika MaK-a ubijeno je u iranskim zatvorima posle razlaza ove organizacije sa čelnicima Islamske republike.