Orban protiv Brisela u jeku kampanje – ukrajinski zajam talac političkog nadmetanja

Nema nafte, nema ni novca. Tako je Viktor Orban objasnio zašto je stavio veto na odluku Evropske unije da Kijevu odobri zajam od 90 milijardi evra, i to u trenutku kada Volodimir Zelenski upozorava da ukrajinskoj vojsci ponestaje novca za odbranu od ruskih snaga. Predsednica Centra za spoljnu politiku i nekadašnja ambasadorka u Velikoj Britaniji Aleksandra Joksimović rekla je za RTS da su odnosi na prilično niskom nivou i da je razmenjena veoma oštra retorika.

Mađarski premijer Viktor Orban stavio je veto na odluku Evropske unije da Ukrajini odobri zajam od 90 milijardi evra, što je izazvalo oštre reakcije u Briselu i Berlinu, ali i otvorilo pitanje uticaja predizborne kampanje u Mađarskoj na ovakve poteze.

Orban je svoju odluku obrazložio rečima "nema nafte, nema novca", navodeći da Kijev onemogućava ponovno pokretanje naftovoda "Družba", kojim su se Mađarska i Slovačka snabdevale ruskom naftom.

Ta argumentacija, međutim, nije naišla na razumevanje u Evropskoj uniji, gde se već najavljuju moguće posledice.

Dopisnik RTS-a iz Nemačke Nenad Radičević ističe da se najavljene mere odnose pre svega na buduće finansijske okvire Evropske unije.

"Posledice bi mogle biti da zapravo Mađarska u tom planu trošenja sredstava dobije manje novca, kao i da finansiranje bude uslovljeno strožim kriterijumima, ali tek od 2028. godine kada na snagu stupi novi finansijski plan EU do 2035. godine", rekao je Radičević.

U Briselu se, prema nezvaničnim informacijama, okleva sa oštrijim potezima do okončanja parlamentarnih izbora u Mađarskoj, zakazanih za 12. april.

Sankcije Mađarskoj bi ojačale Orbanovu reputaciju

Radičević navodi da bi eventualne sankcije mogle dodatno da ojačaju Orbanovu poziciju u javnosti.

"On je već obezbedio taj epitet mučenika u mađarskoj javnosti i koristi sukob sa Briselom za mobilizaciju birača", istakao je Radičević.

Predsednica Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović ocenjuje da se Orban nalazi u završnici neizvesne izborne trke, u kojoj ankete prednost daju njegovom protivkandidatu.

"Ipak, zbog specifičnog izbornog sistema vrlo je teško odrediti, na osnovu anketa javnog mnjenja, ko bi mogao biti finalni dobitnik", rekla je Joksimovićeva.

Ona naglašava da Orban kampanju gradi na poziciji zaštitnika nacionalnih interesa i da se postavio kao jedini branitelj državnih interesa, što može imati značajan odjek kod birača.

Kijev: Koja je svrha sankcija ako se nastavi isporuka nafte

Govoreći o energetskom sporu, Joksimović podseća da je tokom rata 23 puta je Rusija tokom agresije gađala ovaj naftovod "Družba", dok Kijev smatra da bi nastavak isporuke nafte značio ublažavanje sankcija Rusiji.

Dodatnu težinu situaciji daju i navodi o narušenom poverenju unutar Unije.

"Postoji sumnja da se osetljive informacije prosleđuju Moskvi, što je dovelo do toga da se ključne bezbednosne rasprave sve više vode u užem krugu zemalja", istakla je Joksimovićeva.

Iako kaznene mere nisu primenjene uoči izbora, one su, kako se navodi, već pripremljene za naredni sastanak.

Među njima je i mogućnost aktiviranja mehanizma koji bi Mađarskoj mogao da oduzme pravo glasa u odlučivanju.

Cela situacija ponovo je otvorila i širu raspravu o načinu odlučivanja u Evropskoj uniji, odnosno o tome da li pravo veta treba ograničiti u korist kvalifikovane većine, posebno u kontekstu budućeg proširenja.

Celo gostovanje Aleksandre Joksimović možete pogledati u video-zapisu na početku teksta...