Prvi mart u Banjaluci i Sarajevu - isti datum, različita tumačenja prošlosti

U Republici Srpskoj 1. mart je Dan žalosti povodom 34 godine od početka tragičnog sukoba u BiH. U Federaciji se obeležava kao Dan nezavisnosti BiH. Slika iz Banjaluke i Sarajeva 1. marta nije samo razlika u protokolu i formi već u tumačenju prošlosti.

Jedan entitet spušta, drugi prvog marta podiže zastave. U Republici Srpskoj 1. mart 1992. godine pamte po ubistvu srpskog svata Nikole Gardovića na Baščaršiji u Sarajevu, što je bio okidač za početak rata i referendumu koji je sproveden bez srpskog naroda.

"Nije bilo nikakvog ustavnog osnova za sprovođenje referenduma na temelju Ustava ondašnje BiH. U tom smislu on je apsolutno protivustavan i protivzakonit", kaže Radomir Lukić, profesor ustavnog prava.

To što se 1. mart obeležava u polovini BiH samo dokazuje da je ona ostala zauvek podeljena, kaže predsednik Republike Srpske Siniša Karan. To bi se, ističe, nastavilo i dalje da nema Republike Srpske.

"Trajno reći da je to Dan žalosti u RS jer su tada preglasani. Tada je ne samo ubijen svat nego je određeno i predodređeno da Srbi kroz sve ovo vreme od tog 1. marta budu pod stalnim atakom da im se uzme pravo koje su sticali i stekli", kaže Milorad Dodik, predsednik SNSD-a.

I upravo nezavisnost dobijena na referendumu koji je sproveden bez srpskog naroda u delu Federacije sa većinskim bošnjačkim stanovništvom, danas slave kao Dan nezavisnosti BiH.

Željka Komšića, člana Predsedništva BiH, pokušali su pitati o Danu žalosti u Republici Srpskoj.

"Ma šta me briga što je više u RS-u. Šta ja treba da mislim stalno šta Dodik misli o BiH. Ako krene u priču o secesiji dela teritorije tad sam spreman svu energiju da potrošim i glavu svoju da dam. E, dosta je odlazi", rekao je Komšić.

"U Republici Srpskoj 1. marta je Dan žalosti, a 21. novembra slavimo mir i dan kada je ratni sukob zaustavljen. Razlike su jasne - zato BiH i nema zakon o praznicima", navela je Željka Cvijanović, srpski član Predsedništva BiH.