Vukovi pod zaštitom, ljudi bez pomoći - muke povratničke porodice iz Kistanja

Kistanje su jedno od najvećih sela Dalmatinske zagore. Ranije je ovo bilo etnički čisto srpsko selo, ali od 1999. je naseljeno i Janjevcima, Hrvatima koji su izbegli sa Kosova i Metohije.

Ovo je jedna od retkih priča koja za temu nema međunacionalne sukobe, već borbu običnog čoveka protiv prirode i države.

Štrpci su se vratili na svoje nekoliko godina posle "Oluje", a Saša i njegova supruga su među najmlađim od oko 1.600 stanovnika koliko ima više desetina sela i zaseoka koje čine najveći deo opštine Kistanje.

Imaju petoro dece i uspešnu porodičnu firmu koja se bavi proizvodnjom sira.

Za pet godina izgubili 50 grla stoke

Ali, egzistencija njegove porodice i posao ozbiljno su ugroženi nakon što su mu većinu ovaca i koza preklali vukovi.

"Ti učestali napadi vukova su krenuli od 2021. Do 2026. smo izgubili oko 50 odraslih jedinki", kaže Štrbac.

Vukovi u Hrvatskoj spadaju u grupu strogo zaštićenih životinja.

Za nedozvoljen odstrel zaprećena je kazna od dve godine zatvora i 7.000 evra.

Istovremeno, država stočarima nudi daleko manje iznose za svaku životinju koju vukovi rastrgnu.

Štrbac je prošle godine za deset ovaca i tri jareta platio 4.000 evra. Većinu su poklali vukovi, a od države je dobio, gotovo simboličnih 384 evra.

U ovom slučaju, naizgled, situacija je jasna: lokalni veterinarski veštak je u svim slučajevima ustanovio da su mu stoku preklali vukovi. Ipak, ti nalazi  nisu bili dovoljni za komisiju koja je u Zagrebu. Rezultat - od 50 ubijenih grla stoke, odštetu je dobio samo za jedno.

Više od 7.000 napada vukova

I dok se Štrpcima broj stoke smanjuje, broj vukova, ali i napada na lokalna gazdinstva se povećava.

"Prošle godine imate zabeleženo više od 7.000 napada, samo u Šibensko-kninskoj županiji", kaže Štrbac.

Dodaje da je u Hrvatskoj registrovano 43 čopora vukova u kojima je svaka jedinka evidentirana.

Problem je, ističe, što se broj ovih životinja uvećao, ali to nije i zvanično registrovano.

"Vuk se rasprostranio, razmnožio. Kažu da u Hrvatskoj ima 43 čopora koja su registrovana, ali na svim snimcima koje imam ne vidim ni jednog registrovanog, označenog vuka što mi je jako čudno. Samo na ovom području sam snimio tri čopora. Inače, oni ne priznaju čopor ako nije veći od 5. Dakle jedan, dva ili tri vuka ne broje, ne znam zašto. Trenutno, samo kod nas je više od 20 jedinki, bez mladih. I jako je teško nositi se sa tim. Imam osam pasa koji su stasali i mogu braniti stado, ali kada vam naleti čopor od devet vukova tu je jako teško zaštiti se, a vi mu ne smete ništa", kaže Štrbac.

Zakonska regulativa i realnost

Zakonska regulativa podrazumeva da su stočari u obavezi da svaki napad vukova prijave u roku od 24 časa.

U Dalmaciji je, naglašava, tako nešto skoro pa nemoguće.

"Živimo u Dalmaciji, u Bukovici gde je sve zaraslo u šikaru, nepregledan prostor. Kada se dese napadi vukova prvenstveno šta radite vi skupljate životinje i mičete se. Posle toga sanirate gubitke i tražite stoku. Međutim, ogromni su čopori koji razvuku životinju po šumi i ministarstvo ne priznaje iako su tu nađeni i skelet i naušnice jer su sve životinje markirane. Oni vas odbijaju", navodi.

Objašnjava da su se u njegovom slučaju "dešavale jako čudne stvari".

Takva su, naglašava, bila i objašnjenja nadležnih službi.

"Iza mene je stala Šibensko-kninska županija, stala je opština Kistanje, a onda su rekli da mi ne čuvamo adekvatno životinje na šta sam priložio knjižice svojih pastirskih pasa. Onda su povukli taj dopis. Posle toga je bilo da su čagljevi. Međutim, na snimcima se vide ubodne rane vuka, pa je i to palo u vodu. Onda su na kraju poslali dopis Šibensko-kninskoj županiji i opštini Kistanje i meni gde se dozvoljava odstrel na vuka što je porazno. Ideš odstreliti životinju, a ovako ne priznaješ da nam je pričinila štetu. Jako, jako čudna situacija", kaže Štrbac.

Različiti kriterijumi odštete

Navodi i da je dodatni problem što država, u slučajevima kada prizna napade vukova nema iste kriterijume u plaćanju odštete i brizi o vukovima.

I dok je kazna za nezakonit odstrel vuka dve godine zatvora i 7.000 evra, stočari su uskraćeni za novac koji bi zaradili od ubijenog grla stoke kroz mleko, sir i rasplod.

"Imaju državne tablice odštete gde jedno jagnje dođe oko 160 evra. Moje jagnje sa rodovnikom izađe duplo više. Ali, kada su mi usmrtili životinju nije samo to. Prvenstveno sam ostao bez tog mleka, automatski mi je prekinuta proizvodnja sira. Znači, nisam oštećen samo za životinju. Ona na papiru vredi 335 evra, međutim ta ista životinja je u laktaciji mogla dati 250 litara mleka, a ako to pomnožimo sa državnom cenom otkupa mleka od dva evra, to je već oko 900 evra. Ako idemo dalje, ta životinja je izgubila jagnje ili dva... Pomnožite to sa brojem godina koliko sam mogao držati tu životinju i dobijete cenu te životinje", računa Štrbac.

Nisu krivi vukovi, već država

Smatra i da njemu i ostalim stočarima nisu krivi vukovi, već neadekvatna briga države o njima.

Na sastancima sa čelnicima Ministarstva za životnu sredinu i zelenu tranziciju je predlagao rešenje problema.

"Predlagao sam da se taj vuk počne hraniti prema planini, gde mu je prirodno stanište. Nije mu prirodno stajalište u selima. Svaki napad koji nam se desio bio je najviše 50 metara od glavnog puta, a poslednji put je bio 15 metara od glavnog puta kada su mi vukovi napali ženu i dete", navodi Štrbac.

Stado ove porodice trenutno broji šest koza, devet ovaca lakona i kravu. Nedovoljno je, kaže, da prehrani sopstvenu, sedmočlanu porodicu, a kamoli da mu to bude izvor prihoda.

"Ako ne uspemo skupiti novce da bi kupili novo stado, šta mi je činiti? Ništa. Nažalost, zatvoriti OPG, prestati se baviti ovim, a više od 20 godina se intenzivno bavimo stočarstvom".

Pomoć lokalnih aktivista

Umesto države, u pomoć su mu priskočili lokalni aktivisti.

Jedan od njih osnovao je fondaciju Volf sejf Kroejša (https://www.wolfsafecroatia.org/hr) preko koje je moguće pomoći i porodici Štrbac, ali i zaštiti vukove u ovom delu Dalmacije.

"Saši i njegovoj supruzi sam priskočio u pomoć iz ljudskih razloga. Boli me srce videti porodicu sa petoro gladne dece. Ni krivi ni dužni su se našli u sprezi ekoloških inicijativa i barem se tako čini neadekvatnih mera prevencije", kaže Tomislav Škarica osnivač ove fondacije, ali i jedan od glavnih inicijatora projekta "Ajmo lokalno" (ajmolokalno.hr) koja nastoji da malim proizvođačima Šibensko-kninske županije omogući direktniji i pravedniji plasman prema lokalnim ugostiteljima i krajnjim kupcima.

"Tradicionalni, pastoralni način života i suživot sa prirodom i svojim stadom su Saši i njegovoj porodici, poziv. Lično smatram da je takav način života i stočarstva nužna protivteža industrijalizovanoj proizvodnji hrane koji treba pod svaku cenu sačuvati i negovati", poručuje Škarica.

Akcija u kojoj se prikupljaju sredstva da porodica Štrbac obnovi svoje stado je pri kraju. Od dobrih ljudi zavisi da li će uspeti.

Ipak, problem sa vukovima u ovom delu Hrvatske se time ne rešava. Pitanje je hoće li država naći način da, baš kao u onoj poslovici "i vuk bude sit, i ovce na broju".