Pobeda Karana ili Blanuše na ponovljenim izborima - kakav rasplet čeka Republiku Srpsku

Republika Srpska bi u nedelju, dva i po meseca nakon izbora, trebalo da najzad sazna ko će joj biti novi predsednik. Preksutra će biti ponovljeno glasanje na 136 biračkih mesta na kojima je 23. novembra, prema proceni CIK-a BiH, bilo previše nepravilnosti.

Kandidat stranke Milorada Dodika je 23. novembra uveče imao prednost od desetak hiljada glasova. Nakon što ih je CIK izbrisao, kandidat opozicije Branko Blanuša prešao je u vođstvo za oko 6.000 glasova.

Urednik "Glasa Srpske“ Žarko Marković rekao je za RTS da se ponovljeni izbori u RS održavaju u atmosferi gotovo potpune ravnodušnosti javnosti i da veliki broj građana nije ni svestan da će se u nedelju ponovo izlaziti na birališta.

"Jedan ogroman broj ljudi nema pojma da su u nedelju ponovljeni izbori. Samo u nekoliko lokalnih zajednica može se primetiti da se nešto dešava“, navodi Marković.

Prema njegovim rečima, i mediji i politički akteri u Republici Srpskoj u najvećoj meri bave se drugim temama, dok se ponovljeni izbori doživljavaju kao obaveza nametnuta odlukom Centralne izborne komisije BiH. Posebnu konfuziju, kako kaže, izazvala je odluka da se ne dozvoli nova kampanja, uz istovremeno uvođenje izborne tišine.

"Rečeno je da kampanje ne sme biti jer je već vođena u novembru, ali je uvedena izborna ćutnja. Tako već od subote ne može ni da se govori o izborima, a građani praktično i ne znaju da se oni održavaju.“

Bez istraživanja, sa starim rezultatima kao orijentirom

Istraživanja javnog mnjenja uoči ponovljenog glasanja nisu sprovođena, a Marković smatra da su jedini relevantan pokazatelj rezultati sa poništenih biračkih mesta iz novembra.

"Jedino pravo istraživanje javnog mnjenja bilo je glasanje 23. novembra na tim biračkim mestima", kaže Marković.

On podseća da su izbori poništeni uglavnom u lokalnim zajednicama u kojima SNSD tradicionalno ima snažnu podršku, što, kako ocenjuje, smanjuje verovatnoću da ponovljeno glasanje donese značajnije promene u odnosu snaga.

"Nije realno očekivati da se u sredinama poput Laktaša, gde SNSD decenijama pobeđuje, sada drastično promeni izborna volja", dodaje Marković.

Četiri ključne sredine i pitanje izlaznosti

Pravo glasa na ponovljenim izborima ima oko 85.000 građana, dok je na istim biračkim mestima u novembru glasalo između 35.000 i 40.000 ljudi. Izlaznost je tada iznosila oko 34 odsto, znatno manje od višegodišnjeg proseka.

"Ako izlaznost bude ista ili slična kao u novembru, teško je očekivati da će se konačni rezultat izbora značajnije promeniti“, ocenjuje Marković.

Prema njegovim rečima, najveći uticaj na konačni ishod imaće četiri lokalne zajednice – Laktaši, Doboj, Zvornik i Bratunac – u kojima je poništeno najviše biračkih mesta. U ostalim sredinama, gde se glasanje ponavlja na jednom ili dva mesta, prostor za promene je minimalan.

Terenski rad umesto kampanje

Političke stranke su aktivnosti usmerile pre svega na terenski rad, bez većeg javnog i medijskog prisustva. Marković navodi da se kandidat SNSD-a Siniša Karan poslednjih dana nije pojavljivao u medijima, dok je kandidat opozicije bio aktivniji, pre svega putem društvenih mreža.

"Sve se svodi na partijsko delovanje u tim lokalnim zajednicama. U većem delu Republike Srpske građani se ponašaju kao da se ništa ne dešava“, ističe urednik "Glasa Srpske".

Mogući scenariji do oktobra

Govoreći o političkim posledicama ishoda izbora, Marković navodi da bi pobeda Siniše Karana značila nastavak dosadašnje politike SNSD-a i Milorada Dodika, dok pobeda kandidata opozicije, po njegovoj oceni, ne bi nužno dovela do političke nestabilnosti.

"Čak i ako kandidat opozicije pobedi, ne verujem da bi povlačio poteze koji bi mogli da izazovu nestabilnost. Taj mandat trajao bi svega šest do sedam meseci, do redovnih izbora u oktobru", kaže Marković.

Oktobarski izbori, zaključuje Žarko Marković, biće ključni za dugoročni politički pravac Republike Srpske, jer će se tada birati svi nivoi vlasti.