Trideseta godišnjica Dejtona, reakcije iz Moskve i Brisela

Tri nedelje trajali su pregovori u američkoj bazi Rajt-Paterson u Ohaju, a do poslednjeg trenutka bilo je neizvesno da li će Srbi, Hrvati i Bošnjaci uspeti da nađu zajednički jezik. Dogovor je postignut u foto-finišu u Dejtonu, a formalno potpisan u Parizu.

Mirovnim sporazumom iscrtani su temelji posleratne Bosne i Hercegovine, jedne od najsloženijih država po uređenju. Kada je Dejton poštovala imala je mir, kada ga je rušila imala je krizu, ocenjuje Milorad Dodik.

"BiH nikada nije bila država do Dejtonskog sporazuma koji je pokušao da napravi neku složenu zemlju koja nije uspela. U tome je istina. Da li postoji neki drugi oblik života na prostoru da BiH bude uspešan? Ne verujem i ne zalažem se za to", poručuje Dodik.

Svedoci ugovora u Jelisejskoj palati bili su lideri Amerike, Nemačke, Francuske, Velike Britanije i Rusije, kao i predstavnik Evropske unije. Ispostaviće se da Dejton nije samo mirovni sporazum, već i polje političkih tumačenja u kojem Rusija ne vidi prostor za nametanje rešenja.

"Ruski stav je da bilo kakve izmene Dejtonskog sporazuma mogu biti sprovedene samo na osnovu odluka koje su donete konsenzusom, bez spoljnog mešanja i striktno u skladu sa utvrđenim ustavnim procedurama. Rusija, kao stalna članica SB UN i odgovorna učesnica u regulisanju situacije u BiH, principijelno i dosledno podržava Dejtonski sporazum i njegove temeljne principe koji predviđaju jednaka prava za tri konstitutivna naroda i dva entiteta sa širokim ovlašćenjima u praksi", ističe šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

Na godišnjicu sporazuma kojim je okončan troipogodišnji rat u Bosni i Hercegovini osvrnule su se visoka predstavnica EU Kaja Kalas i komesarka za proširenje Marta Kos. Saopštavaju da je Dejtonom završeno jedno od najmračnijih poglavlja u Evropi i osiguran mir koji traje i danas.

"Kurs ka članstvu u Evropskoj uniji Bosne i Hercegovine kao ujedinjene, suverene zemlje u stabilnom i bezbednom regionu mora ostati krajnji cilj. Politički lideri treba da se usmere na reforme da bi se išlo napred. BiH mora da zgrabi šansu da oblikuje svoju budućnost u Evropskoj uniji", napominje se u saopštenju Kaje Kalas i Marte Kos.

Bosnu i Hercegovinu čine tri konstitutivna naroda – Srbi, Hrvati i Bošnjaci. Dejtonskim sporazumom podeljena je na dva entiteta – Republiku Srpsku i Federaciju. Na konferenciji u Zagrebu posvećenoj godišnjici sporazuma čuo se zahtev za formiranje trećeg entiteta u korist Hrvata.