Antisrpski narativ u Hrvatskoj – šta donosi 18. novembar u Vukovaru

U subotu je ispred prostorija Srpskog narodnog vijeća u Zagrebu protestovala grupa ekstremnih desničara okupljenih oko Autohtone-Hrvatske stranke prava. Naveli su da su nezadovoljni zbog otvaranja izložbe "Legat" u čast srpskog akademika Dejana Medakovića, inače rodom iz Zagreba.

Povod za incidente bili su Dani srpske kulture u organizaciji Srpskog kulturnog društva Prosvjeta.

Prethodno, u Zagrebu su zbog ove manifestacije protestvovali navijači FK Dinama – "bed blu bojsi", a u Splitu navijači fudbalskog kluba Hajduk, okupljeni oko grupe "torcida".

Istovremeno, nakon "bezbednosno-sigurnosne procene", ova manifestacija je na kraju otkazana i u Vukovaru. Povod je bila izložba fotografija pod nazivom "Srpkinja, heroina Velikog rata".

Sve ove događaje pratila je jasna proustaška ikonografija i pokliči "Za dom spremni".

I dok premijer Hrvatske Andrej Plenković tvrdi da je njegova želja da se svi, pa i nacionalne manjine u ovoj zemlji, osećaju dobro, dotle je za analitičare obeležavanje Dana sećanja na žrtve Vukovara 18. novembra još jedan ispit da se takva tvrdnja dokaže i na delu.

Sećanje na žrtve i "ratni turizam"

Zamenik gradonačelnika Vukovara iz srpske zajednice Srđan Kolar kaže za Internet portal RTS da su Srbi navikli da 18. novembra ne budu u ovom gradu, jer su tada "u drugačijem statusu" u odnosu na druge građane Hrvatske.

Dodaje da će ove godine biti nešto drugačije zato što su predviđeni događaji i 19. i 20. novembra.

"Srbi su tu u jednom, sasvim drugačijem statusu. Nema Srba na ulicama, nema Srba u Vukovaru. Po pravilu, svi oni koji mogu, daleko su od Vukovara", kaže Kolar.

Ne spori da dolazak velikog broja ljudi u Vukovar odražava simboliku poštovanja stradalih, ali i da je taj dan postao i neka vrsta "ratnog turizma".

"Ona reka ljudi koja dođe tih dana jeste nešto što svakako ima svoju simboliku u smislu poštovanja svih tih stradalih ljudi. Ali činjenica jeste da je to postao i jedan ratni turizam i nešto gde nije jednostavno ni biti u Vukovaru tih dana, pogotovo ako ste Srbin“, ističe Kolar.

Objašnjava da je u tim danima većina srpskih lokala zatvorena ili ih čuva policija.

"Imali smo iz nekih prethodnih godina situaciju da dođu u lokal i ako konobar ne priča čistim hrvatskim jezikom, a obično u tim lokalima rade Srbi, onda tu zna biti problema", objašnjava Kolar.

Ove godine je, upozorava, Dan sećanja posebno "politički izražen".

Navodi da je sve počelo incidentima u Zagrebu i Splitu tokom Dana srpske kulture, a da je kulminiralo u Vukovaru zabranom izložbe fotografija “Srpkinja, heroina Velikog rata”.

"Problem je samo naslov ’Srpkinja’. Činjenica je da je problem samo zato što se ta izložba zove ’Srpkinja’, a ne zato što govori o jednom plemenitoj stvari i ulozi žene u Prvom svetskom ratu. Niko nije hteo ni da čuje tematiku te izložbe, pa da neko opravdanje za njeno otvaranje, već naprotiv odmah se 'diglo'“, kaže Kolar.

Uzroke vidi u jačanju desnog spektra stranaka u Hrvatskoj, koje je u Vukovaru predstavljao Domovinski pokret, a koji je na poslednjim lokalnim izborima izgubio vlast.

Podseća da je upravo ova politička grupacija otvoreno bila protiv sprovođenja svih onih prava koja Srbi po Ustavu Hrvatske imaju.

Dvojezične table samo su jedan od "ustavnih primera" koji u Vukovaru "nije prošao".

Selektivna primena Zakona o grobljima je drugi uzrok.

"Srpska obeležja koja na bilo koji način simboliziraju ili podsećaju, kako tumače 'vređaju osećaje' Domovinskog rata, moraju biti uklonjena“, podseća Kolar.

Problem je, naglašava, što takve desničarske stranke imaju sve veću pažnju i podršku u Hrvatskoj.

"Faktiči politički cilj je da Srbi što manje imaju prava, to je za njih veći politički uspeh. Nažalost, oni imaju sve veću i veću pažnju i sve veću i veću podršku, čak i HDZ-a koji je na vlasti. HDZ je nekada bio ultradesničarska stranka, međutim, dolaskom sadašnjeg premijera Plenkovića, on se pomerio u 'centar' što ne odgovara velikom broju članstva HDZ-a i desne opcije polako preuzimaju biračko telo. Sada se i sam HDZ vraća u taj desni spektar. Videli ste i po izjavama, pravdanje da je izraz 'Za dom spremni', nešto što se može koristiti samo u pesmi Marka Perkovića Tompsona iako se Ustavni sud jasno tu odredio da ne postoji bilo kakav oblik korišćenja ovakvog pozdrava“, navodi Kolar.

Korišćenje "bed blu bojsa" kao uličnih promotera

Rezultat takve politike je, nastavlja, i korišćenje navijačkih grupa poput "bed blu bojsa" kao "uličnih promotera".

"Faktički su svoju ulogu navijanja na utakmicama prebacili da budu 'ulični promoteri' onoga što treba da bude. A ono što treba da bude je da se napadnu naši mladi. Ako slučajno navijaju za Zvezdu ili Partizan da su nepodobni u Vukovaru. Ne daj Bože da neko može da nosi na majci bilo kakvo obeležje Republike Srbije, ova dva kluba ili bilo šta što je vezano za srpsku pravoslavnu veru. Odmah budu napadnuti i odmah imaju probleme", precizira Kolar.

Kaže da je kao zamenik gradonačelnika barem u Vukovaru u saradnji sa srpskom zajednicom to uspeo da minimalizuje, ali da tih sporadičnih incidenata još ima. 

"Nadam se da će određene institucije, od policije i sudstva, pa i političkih aktera, imati mudrosti i pameti da se taj deo prakse zaustavi u Vukovaru, jer mislim da ovaj grad, posle svih ovih godina stradanja i patnje, zaslužuje i jedan normalni smer delovanja i rada“, kaže Kolar.

Rast nacionalizma među mladima u Hrvatskoj

Nakon što se suprotstavio narativu u kome su se negirale žrtve i zločini počinjeni u ustaškom koncentracionom logoru Jasenovac, predsednik SDSS-a Milorad Pupovac početkom ovog meseca dobio je pretnje smrću.

Ista poruka, ali zbog protivljenja rastućem nacionalizmu, nedavno je stigla na još neke adrese hrvatskih intelektualaca.

Jedan od njih je aktivista za ljudska prava iz Zagreba i predsednik Antifašističke lige Hrvatske Zoran Pusić.

Smatra da uzroke rastućeg nacionalizma, ali i antisrpskog narativa, treba tražiti u promeni javnog narativa koji je usledio nakon što je Vlada Hrvatske stala iza organizacije koncerta Marka Perkovića Tompsona.

"Veče pre toga sam šetao svog psa i prolazio kraj klizališta gde su izašli klinci od 14-15 godina. Veseli, sa klizaljkama, pevali su. I odjedanput sam čuo šta pevaju: 'Drinu ćemo pregaziti, Srbiju zapaliti'. Moram priznati da sam ostao šokiran. Ne znam da li ti klinci znaju gde je Srbija, šta to znači, ali to je bila jedna od pesama iz verovatno Tompsonovog repertoara. I onda sam napisao Plenkoviću pismo da bez obzira na želju rukometaša (da im posle osvojenog svetskog srebra peva Tompson, prim. red.), Vlada ne treba da stoji iza toga. Odgovorio je da se treba više veseliti uspehu naših rukometaša. Bojao sam se da to može pokrenuti promenu javnog mnjenja u lošem smeru“, kaže Pusić.

Uveren je da je do promene u razmišljanju političara u Hrvatskoj došlo kada je Tompson za svoj koncert na zagrebačkom hipodromu prodao pola miliona karata.

"Naprosto, političke stranke kada su čule da je prodato 500.000 karata onda su svi počeli kalkulisati sa mogućim uticajem na njihovo biračko telo. I ja mislim da je to bilo loše“, precizira Pusić.

Posledica protivljenju tom koncertu za Pusića su bile i pretnje smrću, ali i rast ekstremističkih ideja i pokreta.

Problemi oko Tompsonovih "temelja" za Hrvatsku i EU

Pusić napominje da je ono što je zabrinjavajuće to da svako ko zna malo o istoriji zna "kako su takvi ekstremistički pokreti počinjali".

"Uvek su bili ridikulozni do onog momenta dok nisu došli na vlast. Slično je i ovde. Nekav pevač počinje biti presudna osoba za formiranje javnog mnjenja, jer to potvrđuju vodeći političari. Ministar odbane Anušić koji sada, kada se stvar malo zakotrljala, dao je izjavu da 'Za dom spremni ide u vražju mater', ali on je posle Tompsonovog koncerta rekao da je i on vikao 'spremni' kada je Tompson vikao 'Za dom', i da ono što Tompson zagovara to treba da budu temelji i Hrvatske i Evropske unije. E sada, ako vam jedan provincijski pevač daje temelje kako mora biti organizovana vaša država, onda ste uistinu u ozbiljnim problemima“, ističe Pusić.

Smatra da se Hrvatska ne može lako izvući iz antisrpskog narativa, ali da slično važi i za Srbiju i antihrvatski narativ da je studentske proteste organizovala hrvatska tajna služba.

Objašnjava da se istovetan narativ mogao čuti u emisiji "Otvoreno“ na HRT-u kada je gradonačelnik Vukovara Marijan Pavliček rekao da iza događaja sa "crnokošuljašima" i incidenata u Zagrebu, Splitu i Rijeci stoje "ovi preko Dunava".

"Drugim rečima, neke tajne službe iz Srbije. Onda ga je voditelj pitao da li ima nekakve dokaze, a on je odgovorio da nema nikakve dokaze, ali da se 'ne može oteti utisku'. Tako da je to klasična nacionalistička retorika. Za radikalne desničare najbolje je imati spoljnog neprijatelja, a još bolje ako to spoljnog neprijatelja možeš identifikovati i unutar svoje zemlje. Prema tome, Srbi su idealna grupacija prema kojoj možeš usmeriti netrpeljivost koja se onda lako pretvori u mržnju, a onda se to pretvori u nasilje“, naglašava Pusić.

Nacionalizam kao opravdanje za zločine

Kaže da je to očigledno i kada je reč o zbivanjima devedesetih, ali i kasnije. Posebno kada je reč o ratnim zločinima.

"Svi ratni zločini koje su počinili Srbi u Hrvatskoj i u BiH, počinioci su se gotovo uvek deklarisali kao pristalice četničke ideologije", kaže Pusić.

"Svi zločini koji su počinjeni sa hrvatske strane, baš svi, a pratio sam, počinioci su se deklarisali na osnovama NDH i ustaštva. I kada čovek razmisli to nije tako čudno. Ako vi pravite zločin, ako maltretirate ljude, ako palite kuće, ubijate – vi ste palikuća, ubica, razbojnik. Ali, ako možete neku ideologiju koja to opravdava staviti iznad toga, e onda se možete 'prodati' kao domoljub. To se, nažalost, događalo i na jednoj i na drugoj strani", dodaje Pusić.

Upitan da li treba očekivati nastavak spirale nacionalističkih tenzija u Hrvatskoj, zbog 18. novembra i Dana sećanja, Pusić objašnjava da su to već pokazali dosadašnji incidenti.

"Vi protestujete protiv Dana srpske kulture, jer ona vređa mesec novembar kada su ovi događaji u Vukovaru. Ali kakve to veze ima sa 'desnicom u vazduh' ili sa skandiranjem 'Hrvatska nezavisna država', NDH“, upozorava Pusić.

Smatra da za građane Vukovara "nije zdravo" da žive u "mestu večnog pijeteta".

"Mesto večnog pijeteta vam je groblje. Tu se ne može razviti ništa. Jedna stvar je obeležavati nekakve godišnjice, a druga stvar je celu godinu biti pod pritiskom toga. A to mnogim radikalno desnim organizacijama i strankama je način da dobijaju glasače ili da utiču na hrvatsku javnost, a po meni negativno i za celu Hrvatsku i za Vukovar“, zaključuje Pusić.