Gužva nad Egejskim morem, mnogo nula u jurnjavi Grčke i Turske za oružjem

"Ravnoteža snaga ne može se promeniti nabavkom polovnih aviona", rekao je pre četiri godine tadašnji turski ministar odbrane Hulusi Akar, komentarišući odluku Atine da od Francuske kupi eskadrilu polovnih "rafala".

Olimpijski ciklus kasnije, Akarov šef, predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan, najavio je "nikada snažniju" državu tako što je u Kataru i Omanu "kaparisao" dvadesetak polovnih "jurofajtera", te Britaniji prepisao 11 milijardi dolara za 20 ganc novih "tajfuna".

Stisak ruke vredan 11 milijardi dolara

Britanski premijer Kir Starmer i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan zadovoljno su se rukovali posle potpisivanja 11 milijardi dolara vrednog ugovora prema kojem će Ankara u narednih desetak godina biti snažnija za 20 borbenih aviona "tajfun", dok će London osigurati hiljade radnih mesta u vazduhoplovnoj industriji.

Ugovor, suštinski, predstavlja prelaznu fazu modernizacije turskog ratnog vazduhoplovstva, koje je u prilično podređenom položaju u odnosu na rivalsku Grčku u čijem je naoružanju, odnedavno, eskadrila polovnih francuskih "rafala".

Obe države računale su na američke borbene avione pete generacije F-35, ali je Turska isključena iz tog programa nakon što je u Rusiji nabavila protivavionski sistem S-400, dok je grčki zahtev, nekako, ostao zaglavljen u hodnicima Kapitol hila.

Upravo zbog toga, Erdoganovi poslenici su se razleteli širom Evrope i Bliskog istoka u potrazi za avionima kojima bi se nekako premostio period dok u serijsku proizvodnju ne uđe turski avion KAAN, ili dok se Vašington ne smiluje da Turskoj isporuči već plaćene letelice F-35.

"Prelazna faza" modernizacije turskog ratnog vazduhoplovstva uključuje nabavku "tajfuna" iz Britanije, ali i najmanje 16 polovnih "jurofajtera", koji su već isporučeni Kataru i Omanu.

Prve nove letelice ovog tipa, Turska bi mogla dobiti do kraja godine, za kada je predviđena isporuka poslednjih aviona Kataru.

U pratnji britanskog premijera u Tursku je doletelo ukupno pet "tajfuna", koji su odmah preusmereni u jednu od vazduhoplovnih baza, ali je još uvek nejasno da li će biti korišćeni za borbene zadatke ili samo obuku pilota.

Spor koji ne remeti vikende

Vlasti u Grčkoj i Turskoj bacile su, u proteklih nekoliko godina, na astal milijarde dolara u novoj mediteranskoj trci u naoružavanju, pokrenutoj političkim ambicijama Ankare da se dokopaju nekoliko grčkih ostrva i težnjom Atine da to ni u kom slučaju ne dozvoli.

Subotom i nedeljom avioni ne lete. Vikend-pauza u nadgornjavanju proizvod je, kako se čini, pragmatičnog pristupa obe strane da turistima, koji svakog leta zatrpaju obale dve države, dozvole da ručaju bez buke koju stvara probijanje zvučnog zida.

"Postoji velika i rastuća opasnost i mogućnosti da joj se suprotstavimo moraju biti stvorene odmah", upozorio je početkom avgusta grčki ministar odbrane Nikos Dendijas, navodeći da se pogoršava raspoloženje "na drugoj strani Egeja".

Prilično ratnički govor pred poslanicima, ipak, završio je znatno mirnijim tonovima, naglasivši da u nekim budućim pregovorima Grčka mora da nastupa sa pozicije snažnije radije nego slabije strane.

Razlog ovakvog govora grčkog ministra odbrane je potez turskih vlasti, koje su objavile pomorsku kartu na kojoj su "prisvojena" mesta van teritorijalnih voda Turske o čemu će se, pre ili kasnije, izjasniti i Evropska komisija.

Dnevnik Katimerini navodi da se Atina zalaže za stalno američko prisustvo, posebno na ostrvu Siros, ali je Vašington podsetio Grke da Erdogan već godinama traži da ostrva budu demilitarizovana, kako su se dve strane dogovorile pre više od jednog veka.

Turska: Više aviona, više raketa

Fondacija SETA, opisana kao bliska turskoj vladajućoj stranci i obaveštajnim službama, smatra da su i Grčka i Turska, uz podršku Zapada, preuzele stratešku prednost, upozoravajući da ističe vek trajanja avionima F-16, koji još od osamdesetih godina predstavljaju udarnu snagu ratnog vazduhoplovstva.

"Turska mora biti u stanju da se suprotstavi vazduhoplovnim snagama koje su stvorene uz pomoć zapadnih saveznika... Za borbu na više frontova potrebno je više od 500 borbenih aviona", navodi ova fondacija.

Američki Savet za spoljnu politiku, istovremeno, smatra da je Erdogan za poslednje dve decenije osmislio aktivnu spoljnu politiku, čime je vojna i diplomatska moć Ankare višestruko uvećana. Pominju se intervencije u Azerbejdžanu, Iraku, Libiji i Siriji, podrška Ukrajini i Etiopiji, te izgradnja islamskih škola u inostranstvu.

Ipak, Grčka ostaje najveći rival Turskoj, pa su u prethodnih nekoliko godina zvaničnici iz Ankare više puta upozoravali Grke da "ne ponavljaju greške iz prošlosti", podsećajući na neuspelu invaziju Anadolije tokom koje je 1920. godine stradalo bezmalo 300.000 Grka.

Istovremeno, Ankara je predstavila čitav arsenal novog oružja – nosač dronova, haubice, tenkove, bespilotne letelice i prototip borbenog aviona pete generacije, što su analitičari ocenili kao upozorenje potencijalnim protivnicima.

Umerenije snage na obe strane Egejskog mora nadaju se da će lideri u Atini i Ankari diplomatiju pretpostaviti oružju, te da će sporna pitanja biti rešena međunarodnom arbitražom u Hagu.

Dok ne bude jasno za koju će se opciju opredeliti dve članice NATO-a, na snazi će ostati vikend primirja, tokom kojih borbeni avioni neće ometati odmore stotina hiljada turista.