Tenzije između Grčke i Turske, borbeni avioni ne rade vikendom

Vlasti u Grčkoj i Turskoj bacile su, u proteklih nekoliko godina, na astal milijarde dolara u novoj mediteranskoj trci u naoružavanju, pokrenutoj političkim ambicijama Ankare da se dokopaju nekoliko grčkih ostrva i težnjom Atine da to ni u kom slučaju ne dozvole.

Subotom i nedeljom avioni ne lete. Vikend pauza u nadgornjavanju proizvod je, kako se čini, pragmatičnom pristupu obe strane da turistima, koji svakog leta zatrpaju obale dve države, dozvole da ručaju bez buke koju stvara probijanje zvučnog zida.

Moramo stvoriti uslove kako bismo bili u stanju da odvratimo sve bolje naoružanog i sve angažovanijeg suseda, upozorio je poslanike grčkog parlamenta ministar odbrane Nikos Dendijas, aludirajući bez ikakve dileme na namere Ankare da, pre ili kasnije, preuzmu kontrolu nad nekoliko ostrva u Egejskom moru.

Dogovor, arbitraža ili kakav drugi put

Grčki ministar je, istovremeno, zatražio podršku svih političkih snaga kako bi se valjano suprotstavili revizionizmu Ankare, namerne da dogovorom, arbitražom ili na kakav drugi način promeni odnose oko nekoliko ostrva na severu Egeja, koje još od 1920. godine kontroliše Grčka.

U pokušaju da spreči bilo kakve eventualnosti, Atina je pozvala Amerikance da se uključe u modernizaciju vojnih baza na tim ostrvima, što je Vašington primio sa izvesnom dozom rezervi pre svega zbog moguće negativne reakcije turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.

"Postoji velika i rastuća opasnost i mogućnosti da joj se suprotstavimo moraju biti stvorene odmah", upozorio je grčki ministar, navodeći da se pogoršava raspoloženje "na drugoj strani Egeja".

Prilično ratnički govor pred poslanicima, ipak, završio je znatno mirnijim tonovima, naglasivši da u nekim budućim pregovorima Grčka mora da nastupa sa pozicije snažnije radije nego slabije strane.

Gužva u Egejskom moru

Razlog ovakvog govora grčkog ministra odbrane je potez turskih vlasti, koje su objavile pomorsku kartu na kojoj su "prisvojena" mesta van teritorijalnih voda Turske o čemu će se, pre ili kasnije, izjasniti i Evropska komisija.

Dnevnik Katimerini navodi da se Atina zalaže za stalno američko prisustvo, posebno na ostrvu Siros, ali je Vašington podsetio Grke da Erdogan već godinama traži da ostrva budu demilitarizovana, kako su se dve strane dogovorile pre više od jednog veka.

Grčka je, takođe, žestoko reagovala na tursko proglašavanje dve nove ekološke zone u Egejskom moru, tumačeći potez Ankare željom da promeni postojeći status kvo.

Tenzije je dodatno podigla činjenica da je Turska uspela da ubedi Nemačku da odblokira nabavku 40 borbenih aviona "jurofajter", čime je posle nekoliko godina uklonjen problem nabavke novih letelica nastao 2019. godine kada je Ankara, zbog kupovine ruskog protivvazdušnog sistema S-400, izbačena iz programa F-35.

Od tada, Turska je neprestano optuživala moćne grčke lobiste na Kapitol hilu da blokiraju nekoliko milijardi dolara vrednu modernizaciju postojećih i nabavku novih aviona F-16.

Grčkim zebnjama pridružio se i Kipar, koji je Ujedinjenim nacijama prijavio da je Turska u drugoj polovini 2024. godine u više od 1.000 navrata povredila teritorijalne vode i vazdušni prostor te države.

Turska, istovremeno, smatra da je neophodno hitno i dramatično pojačati vazduhoplovstvo kako bi ova država bila u stanju da se "istovremeno izbori sa pretnjama Izraela i Grčke".

Turska: Više aviona, više raketa

Fondacija SETA, opisana kao bliska turskoj vladajućoj stranci i obaveštajnim službama, smatra da su i Grčka i Turska, uz podršku Zapada, preuzele stratešku prednost, upozoravajući da ističe vek trajanja avionima F-16, koji još od osamdesetih godina predstavljaju udarnu snagu ratnog vazduhoplovstva.

"Turska mora biti u stanju da se suprotstavi vazduhoplovnim snagama koje su stvorene uz pomoć zapadnih saveznika... Za borbu na više frontova potrebno je više od 500 borbenih aviona", navodi ova fondacija.

Američki Savet za spoljnu politiku, istovremeno, smatra da je Erdogan za poslednje dve decenije osmislio aktivnu spoljnu politiku, čime je vojna i diplomatska moć Ankare višestruko uvećana. Pominju se intervencije u Azerbejdžanu, Iraku, Libiji i Siriji, podrška Ukrajini i Etiopiji, te izgradnja islamskih škola u inostranstvu.

Ipak, Grčka ostaje najveći rival Turskoj, pa su u prethodnih nekoliko godina zvaničnici iz Ankare više puta upozoravali Grke da "ne ponavljaju greške iz prošlosti", podsećajući na neuspelu invaziju Anadolije tokom koje je 1920. godine stradalo bezmalo 300.000 Grka.

Istovremeno, Ankara je predstavila čitav arsenal novog oružja – nosač dronova, haubice, tenkove, bespilotne letelice i prototip borbenog aviona pete generacije, što su analitičari ocenili kao upozorenje potencijalnim protivnicima.

Umerenije snage na obe strane Egejskog mora nadaju se da će lideri u Atini i Ankari diplomatiju pretpostaviti oružju, te da će sporna pitanja biti rešena međunarodnom arbitražom u Hagu.

Dok ne bude jasno za koju će se opciju opredeliti dve članice NATO-a, na snazi će ostati vikend primirja, tokom kojih borbeni avioni neće ometati odmore stotina hiljada turista.