Kraj istorije kontroverzi i velikih dometa, preminuo bivši predsednik Rumunije Jon Ilijesku

"Sa dubokim žaljenjem objavljujemo da je preminuo nekadašnji predsednik Rumunije, gospodin Jon Ilijesku", saopštila rumunska vlada i istovremeno proglasila 7. avgust za Dan žalosti.

Ilijesku se u bolnici nalazio još od početka juna, kada mu je otkriven rak pluća. Prošle sedmice, lekari te bolnice saopštili su da se nalazi u kritičnom stanju.

"Istorija će suditi Jonu Ilijeskuu, centralnoj figuri tranzicije devedesetih godina. Naša je obaveza da, zarad čistog puta u budućnost, razjasnimo tadašnje događaje", napisao je predsednik Rumunije, Nikušor Dan.

Poslednji put u javnosti se pojavio 2017. godine pred tužiocima koji su vodili slučaj o njegovoj navodnoj ulozi u zločinima protiv čovečnosti neposredno nakon pada režima Nikolaja Čaušeskua 1989. godine.

Jon Ilijesku je rođen 1930. godine i bio je deo najužeg kruga Čaušeskuovog režima sve do početka sedamdesetih kada je, kao ministar za omladinu, bio zadužen za spoljne poslove i propagandu. Ubrzo je, pak, pao u nemilost vladajuće porodice zbog ideoloških nesuglasica.

Suštinski, Čaušesku ga je smatrao rivalom, pa je ubrzo optužen za "ideološko skretanje" i smenjen sa svih funkcija. Iz ilegale se, tvrde hroničari, spremao za povratak na političku scenu.

U žižu političke javnosti vratio se 1989. godine kao samoproklamovani lider Fronta za nacionalni spas, kojim je okončana vladavina Nikolaja Čaušeskua.

Na prvim slobodnim izborima, godinu dana kasnije, ubedljivom većinom glasova izabran je za predsednika Rumunije. Pobedu je potvrdio dve godine kasnije, ali je 1996. godine poražen na izborima.

Ilijesku je još jednom pobedio na izborima 2000. godine i po treći put postao predsednik Rumunije. Smatra se jednim od najzaslužnijih rumunskih političara za prijem ove države u NATO i Evropsku uniju.

Ipak, uz bivšeg zamenika premijera Đelu Vojkana Vojkuleskua i komandanta ratnog vazduhoplovstva, generala Josifa Rusa optužen je za zločine protiv čovečnosti tokom revolucije.

Jon Ilijesku je optužen da je kao šef države i vrhovni komandant "sistematski dovodio javnost u zabludu kako bi sačuvao vlast". Takav njegov postupak, smatrali su tužioci, izazvao je "opštu psihozu terorizma" i doveo do serije obračuna u kojima je ubijeno 857, a povređeno bezmalo 2.500 ljudi.

Ilijesku je zločine opravdavao tezom da su "teroristi oteli revoluciju", pa je odgovornost svalio na gomile nepoznatih pojedinaca.

Rumunski analitičari, pak, tvrde da je konfuziju stvorila upravo grupa političara okupljena oko Ilijeskua, koja je na taj način želela da učvrsti sopstveni položaj i zaustavi revolucionarni žar, koji je u to vreme zahvatio Rumuniju.

Druga ozbiljna mrlja na Ilijeskuovoj karijeri su napadi rudara na demonstrante u Bukureštu 1990. i 1991. godine.

Rudari, navodno na poziv Ilijeskua, došli su u Bukurešt kako bi odbranili demokratiju od intelektualaca i studenata koji su protestovali tražeći istinske reforme i poštovanje građanskih sloboda.

U batinanju je stradalo najmanje šest osoba, dok je 1.000 povređeno. Opozicioni mediji tvrdili su da je ukupno ubijeno oko 100 ljudi, mahom demonstranata.

Rumunija je duboko podeljena oko istorijskog značaja Jona Ilijeskua - veliki broj ga smatra arhitektom demokratske tranzicije, dok ga neki vide kao nastavak nekadašnjeg režima i otelotvorenje presvlačenja starih lidera u novu formu.