Tompsonov desant na Zagreb i muk na levici – istoričari objašnjavaju kako proustaški pevač mobiliše mase

Večeras se na Zagrebačkom hipodromu održava koncert Marka Perkovića Tompsona na kojem se očekuje oko pola miliona ljudi. Istoričar Milan Gulić kaže da je najveći problem u tome što Tompsonova popularnost raste i održava se u godinama i decenijama posle rata, kao i to da se zasniva na tvrdnji da je Hrvatska konstantno ugrožena, što je pogodno za mobilizaciju mase. Istoričar Predrag Marković ističe da je muzika povezana sa nacionalizmom prisutna i kod drugih naroda, ali da nigde nije toliko dominantna kao u Hrvatskoj.

Koncert Marka Perkovića Tompsona u hrvatskoj javnosti nepodeljeno je proglašen najvećim skupom u novijoj istoriji, bez obzira na to – ili upravo zbog toga – što je muzičar poznat po ekstremno desničarskim stavovima i širenju netrpeljivosti i mržnje.

Povodom informacije da je 85 odsto publike na koncertu iz Hrvatske, a oko 15 procenata iz dijaspore, istoričar Milan Gulić kaže da je i jednima i drugima zajednički muzički izraz koji je Tompson prikazivao kroz čitavu svoju karijeru.

"Uspelo mu je da objedini Hrvate u matici, Bosni i Hercegovini i u dijaspori. To je popularnost koja je dosegla zaista ozbiljne razmere, ali je važno da se istakne da je ona usledila posle rata u Hrvatskoj, iako se prve numere pojavljuju u vreme sukoba. Njegove pesme imaju nacionalnu i religijsku notu, što je prihvatljivo, ali takođe koketiraju sa ustaškom ideologijom. Pritom, on podgreva priču o hrvatskoj ugroženosti, što je pogodno za mobilizaciju mase i, samim tim, popularnost", ističe Gulić.

Istoričar Predrag Marković navodi da je poklič "Za dom spremni", iako pojedini hrvatski političari tvrde da on ima istorijsko utemeljenje, vezan za Nezavisnu Državu Hrvatsku i Ante Pavelića.

"I nacistički pozdrav je rimski legionarski pozdrav. Ali, niko u Nemačkoj ne bi smeo da kaže danas da su se tako rimski legionari pozdravljali. Koncert je u nekom smislu podvig, jer ni 'Rolingstounsi' nisu uspeli da okupe toliko ljudi. Odmah potom sledi proslava 'Oluje' u Hrvatskoj, koja predstavlja najtemeljnije etničko čišćenje u novijoj istoriji", naglašava Marković.

Popularnost posle rata i muk na hrvatskoj političkoj sceni

Gulić objašnjava da se problem sa Tompsonom ogleda u tome što najveća popularnost dolazi u godinama posle rata.

"On je tokom sukoba snimio album na kojem imate dve pesme sa nacionalnom tematikom. Ostalo su bile numere koje predstavljaju neuspele pokušaje sa ljubavnom ili romantičnom tematikom. U pesmi 'Bojne Čavoglave' sporno je to što počinje sa 'Za dom spremni' i što postoji rečenica: 'Stići će vas naša ruka i u Srbiji'. To je problem, pošto je taj stih popularan godinama i decenijama posle rata. Dakle, njegova popularnost raste posle smrti Franje Tuđmana i pada HDZ-a sa vlasti. U tome se Hrvatska razlikuje od Srbije i BiH. Ovde je zadržana nacionlana mobilizacija i njegova muzika prikazuje atmosferu u hrvatskom društvu", tvrdi Gulić.

Marković napominje da je značajno i to što nema osude koncerta na hrvatskoj političkoj sceni.

"Političari se ulaguju jer je to u brojevima pola miliona glasova. Dakle, ovo je apsolutno političko pitanje. Oni ne smeju da se zamere takvom političkom telu. Tompson je svojevremeno dobijao novac da bi pevao na koncertima političkih partija, ali i da ne bi pevao. Takav status je teško razumeti. Nacionalni moment kroz muziku postoji i kod drugih naroda, ali je samo u hrvatskoj dominantan", zaključuje Marković u razgovoru za Jutarnji program Radio-televizije Srbije.