Oko: Konflikt u BiH i opstanak Republike Srpske – ko ruši Dejton

Ministar policije Republike Srpske Siniša Karan rekao je da je proces u Sudu Bosne i Hercegovine protiv predsednika RS Milorada Dodika završni čin dugogodišnje borbe protiv Srpske, kao i da od suđenja zavisi njen opstanak. Potom je Narodna skupština RS usvojila zaključke koji se odnose na informaciju o urušavanju pravnog poretka u BiH kršenjem Dejtonskog mirovnog sporazuma.

"Neustavni Tužilaštvo i Sud BiH vode politički montiran proces protiv predstavnika RS koji se zasniva na nezakonito nametnutim odlukama Kristijana Šmita zato što su predstavnici RS postupali isključivo u skladu sa ustavnim i zakonskim ovlašćenima i obavezama u okviru zakonodavnog postupka čiji je nosilac Skupština RS. U skladu sa tim zahtevamo od istih da odmah obustave ovaj politički montiran proces", navodi se u jednom od zaključaka.

Žarko Marković, zamenik glavnog urednika Glasa Srpske, izražava kritičan stav prema medijskom izveštavanju u regionu, naročito u Sarajevu, o dešavanjima u Narodnoj skupštini Republike Srpske.

"Moj utisak, prateći regionalne medije – od Sarajeva preko Zagreba do Beograda – jeste da mnogi od njih uopšte nisu razumeli šta se dešavalo u Banjaluci, posebno u Narodnoj skupštini RS, juče i prekjuče. Sarajevski mediji su požurili da objave konstrukciju da će Srpska proglasiti nezavisnost. Takav narativ je nepotrebno izazvao pažnju regiona, a zaključci koje smo doneli nisu ni približno potvrdili takve navode", ističe Marković.

Prema njegovim rečima, skupštinska zasedanja su, umesto otcepljenja, bila fokusirana na analizu dugogodišnjih problema u BiH.

"Sve što se dešavalo u poslednjih 20 godina u BiH – od postupaka protiv predsednika Republike do funkcionisanja državnih institucija – dovelo je do sadašnjeg trenutka. Ovakva zemlja, u kojoj neizabrani strani predstavnici donose odluke, jednostavno ne može da napreduje", naglašava zamenik glavnog urednika Glasa Srpske.

"Svedoci smo ubrzanog postupka protiv Dodika"

Na pitanje novinarke o tome kako zaključci Skupštine deluju iz perspektive medija u Federaciji BiH, Marković je odgovorio da iz njihove vizure, oni izgledaju ublaženo.

"Ako tvrdite da će neko da se otcepi, a onda on donese zaključke koji nemaju veze s tim, to naravno zvuči kao povlačenje ručne. Ali ideja o otepljenju nije ni postojala. To bi bilo pomalo neozbiljno, da u ponedeljak zakažete sednicu za utorak i donesete takvu odluku. Zaključci su bili fokusirani na suštinska pitanja", zaključuje Marković. 

Posebno je izdvojio jedan zaključak koji, kako navodi, zaslužuje pažnju, a reč je o zahtevu Skupštine RS da predstavnici Srpske ne idu na suđenja u Sud BiH.

"S obzirom na to kakvo je zdravstveno stanje predsednika Dodika, jer nije u mogućnosti da putuje i sedi duže vreme, što znači da nije u mogućnosti ni da prisustvuje suđenju. Njegov pravni tim je već dostavio dodatnu medicinsku dokumentaciju. Očekujem da ročište bude odloženo", navodi sagovornik.

Marković je kritikovao način na koji se sudski proces protiv predsednika Dodika vodi.

"Svedoci smo izuzetno ubrzanog postupka, što ostavlja utisak da se nekome žuri da ga osudi. To se značajno razlikuje od drugih procesa, koji traju godinama", smatra zamenik urednika Glasa Srpske.

Kovačević: Narativ promenjen, u fokusu pozivanje na EU 

Docent Fakulteta političkih nauka Despot Kovačević osvrnuo se na dešavanja u Skupštini i širi kontekst političke i institucionalne krize u Bosni i Hercegovini.

"Juče sam intenzivno pratio zbivanja, a uveče sam ispratio i skupštinsko zasedanje. Ono što je zanimljivo jesu usvojeni zaključci u odnosu na ono što se govorilo. Značajna je ta promena – prvobitno je rečeno da Dodik i Lukić ne treba uopšte da se odazivaju Sudu BiH, ali se kasnije naglasilo da je to vezano za zdravstveno stanje predsednika Republike Srpske. To predstavlja ublažavanje tih zaključaka", objašnjava Kovačević.

Posebno ukazuje na novinu u političkom narativu u BiH, a to je, kako kaže, pozivanje na Evropsku uniju.

"Važno je što se u ovom procesu, koji je deo permanentne krize u BiH, pojavljuje poziv Evropskoj uniji da vrati vladavinu prava u BiH i uspostavi demokratske principe koji važe u EU. To je pozitivan aspekt u trenutnoj situaciji", smatra docent FPN-a. 

Ocenio je da dinamika kriza u BiH postaje sve intenzivnija.

"Pre dvadeset godina krize u BiH trajale su od tri do šest meseci. Pre deset godina bile su mesečne, a sada su postale nedeljne. Pre dve nedelje, na primer, imali smo krizu povodom dolaska Aljbina Kurtija. Ovaj trend čini situaciju izuzetno teškom za praćenje i rešavanje", ocenjuje Kovačević. 

Govoreći o trenutnim institucionalnim izazovima, naglasio je probleme u funkcionisanju Ustavnog suda BiH.

"BiH trenutno nema kompletiran Ustavni sud jer srpske sudije nisu izabrane. Zbog toga imamo situaciju preglasavanja u Ustavnom sudu, što samo produbljuje krizu. Pritom, ne poštuje se Dejtonski sporazum. Njegovo nepoštovanje prisutno sa svih strana. Pravo i međunarodna politika su često u koliziji. Na sceni danas više vidimo međunarodnu politiku, a manje pravo. Ko ruši Dejton? Možda je najbolji odgovor da svi pomalo, ili čak svi mnogo, ruše Dejton. Pravo pitanje je kako se Dejton čita – da li se poštuje njegovo slovo ili duh? Sa mnogih strana, iznutra i spolja, čini se da se ne poštuje", zaključuje Kovačević. 

Dimitrijević: Fascinira kako se problemi stalno projektuju na srpsku stranu

Istoričar iz Instituta za savremenu istoriju Bojan Dimitrijević smatra da su određeni odbrambeni mehanizmi prirodan način da se zaštiti legitimitet Srpske od, za njega, pravnog nasilja.

"Nisam pravnik, a ni političar u smislu aktivnog učešća u događajima u BiH, ali mogu reći da je najupečatljivija stvar za mene reakcija ambasadora takozvane Kvinte, vodećih sila međunarodne zajednice. Oni su legitimitet visokog predstavnika protumačili kao vrhovni u tumačenju pravnih pitanja u BiH. To me, na neki način, podsetilo na prerano priznavanje Bosne i Hercegovine 6. aprila 1992. godine", kaže Dimitrijević. 

Istoričar je kritikovao "trapovo ponašanje" međunarodne zajednice, koje je, kako smatra, često na štetu srpske strane.

"Fascinira me kako se problemi stalno projektuju na srpsku stranu, dok sarajevska politička čaršija često ide korak ispred događaja. A kada se ti događaji zaista odigraju, ispostavi se da nisu tako drastični kako su predstavljeni", ističe sagovornik. 

Dimitrijević navodi i da najnovija dešavanja doživljava kao deo šire tendencije koja traje više od dve decenije.

"Ovo vidim kao još jedan korak u smanjenju nadležnosti Republike Srpske. To je proces koji traje već 25 godina, kao da se neko u međunarodnoj zajednici kaje što je RS priznao u okviru BiH. Isti taj cilj se kroz godine pokušava postići različitim mehanizmima – nekada preko Haškog tribunala, a sada preko pravnih instrumenata", zaključuje istoričar.

Pejovićeva: Postoji jasna strategija sarajevskih medija

Glavna urednica Juronjuz Srbije Dragana Pejović ističe kao važnu strategiju koju primenjuju određeni mediji iz Sarajeva.

"Optužbe su očigledno stigle i pre nego što je došlo do same sednice. Žarko je pomenuo da mediji nisu znali šta će se dogoditi. Ja ne mislim da je reč o tome da oni nisu znali, već da je strategija bila medijski osmišljena na taj način. To se i danas vidi u izveštajima, a i generalno je primetno" smatra Pejovićeva.

Naglašava kao važno i korišćenje specifične terminologije u izveštavanju sarajevskih medija.

"U jednom trenutku su masovno počeli da koriste fraze poput 'manji entitet' ili 'bosanskohercegovački entitet'. Kada opisuju pojedine ljude, poput Nenada Stevandića, obavezno naglašavaju da je pod američkim sankcijama. To su sve jezički pokušaji diskreditacije", sumira sagovornica.

Celu emisiju možete pogledati u video-zapisu na početku teksta...