OKO: Odjeci popisa u Crnoj Gori – ima li pobednika, zadovoljnih i zabrinutih

Rezultati popisa stanovništva u Crnoj Gori ukazuju da je broj onih koji se izjašnjavaju kao Srbi porastao za 15 odsto ili skoro pet procentnih poena. Ekonomista Goran Nikolić napominje da je pad DPS-a ključan za veći broja Srba u popisu. Profesor FPN-a u Beogradu Miloš Bešić smatra da je nacionalni identitet Srba i Crnogoraca praktično nedeljiv, jer je prožet okupljanjem oko pravoslavlja i SPC. Istoričar Bogdan Živković ističe da je za poimanje nacionalne pripadnosti ključno pitanje jezika, a da je crnogorski u tom kontekstu nadživeo DPS i Mila Đukanovića, koji su ga konstruisali.

Premijer Crne Gore Milojko Spajić kaže da su rezultati popisa stanovništva u Crnoj Gori održanog prošle godine više od statistike. Da su Crnogorci, izjasnilo se 41 odsto građana Crne Gore, a Srba je skoro 33 procenta. Srpskim jezikom govori 43, a crnogorskim 34,5 odsto. Pravoslavaca je više od 70 procenata.

Ekonomista Instituta za evropske studije Goran Nikolić kaže da je stabilnost već skoro tri decenije u opredeljenju građana Crne Gore da se slično izjasne na pitanje o nacionalnom identitetu.

"Tako je bilo i 2003, i izuzev 2011. godine – kada je bilo izvesnih pritisaka od strane vlasti i DPS-a, nemamo bitnije promene. Srba je oko trećinu, Crnogoraca iznad 40 odsto. Ipak, ovaj porast Srba je apsolutno zasluga promene vlasti i pada DPS-a. Građani su mogli da se izjasne bez straha", ističe Nikolić.

Profesor Fakulteta političkih nauka Miloš Bešić, koji godinama sprovodi istraživanja javnog mnjenja u Crnoj Gori, smatra da je važno istaći da je pitanje nacionalnog identiteta u Crnoj Gori političko.

"Imate pravoslavni korpus od 71 odsto u kojem su i Srbi i Crnogorci. U okviru tog korupsa stvorena su dva identiteta, ali su ona podeljena, metaforički, kao sekirom, što ne odgovara stvarnosti. Istorija Crne Gore, ona bliža, iz osamdesetih, pokazaće da je Srba tada bilo oko devet odsto, ali tada identitet Crnogoraca i Srba nije bio ovako oštro suprotstavljen", primećuje Bešić.

Profesor Fakulteta političkih nauka objašnjava da je do oštrih podela došlo u novoj političkoj istoriji zemlje.

"A takvih podela u Crnoj Gori suštinski ima malo. U velikom delu, biti Crnogorac ne znači bilo kakvo odbijanje srpskog identiteta i obrnuto. Na primer, ako radite anketno istraživanje i ostavite otvoren odgovor o izjašnjavanju, oko 12 odsto je onih koji napišu Srbin-Crnogorac", ukazuje Bešić.

Živković: Popis bez pobednika, ali ima zadovoljnih

Crnogorski premijer Milojko Spajić ističe da je pobednik popisa "građanska i evropska Crna Gora", a istoričar Balkanološkog instituta SANU Bogdan Živković naglašava da, suštinski, pobednika nema, premda zadovoljniji mogu da budu Srbi i Bošnjaci.

"Dakle, ovo nije održavanje istog stanja. Došli smo od pada broja Srba i rasta broja Crnogoraca, i onih koji govore crnogorskim jezikom, do ovakvih rezultata. Zaustavljena je crnogorska nacionalna ideologija i izgradnja crnogorske nacije nauštrb Srba. Sada nismo imali ljude koji su bili zaplašeni, kao na popisu 2011, i sa velikim stepenom sigurnosti kažem – ovo je prvi put u poslednjih 30 godina da imamo jedan popis na kojem su se građani Crne Gore zaista slobodno izjašnjavali", sumira Živković.

Miloš Bešić ipak kaže da promene i nisu toliko značajne.

"Rezultati su sličniji onim iz 2003. Tada je bilo 32 odsto Srba, sada je 33. Razlika je jedan odsto. Ni 2011. na popisu nije bilo suštinski drugačije. Imali ste 2003. tri procenta onih koji nisu želeli da se izjasne. Potom ih je 2011. bilo devet odsto, kada je i 'pao' broj Srba za oko četiri odsto, a sada, 2023. godine, opet ih imate tri odsto. Drugim rečima, jedan deo Srba 2011. nije otišao u Crnogorce, nego se sakrio u one koje ne žele da se izjasne", kaže Bešić.

Pitanje jezika

Sagovornici smatraju da je u Crnoj Gori mnogo onih koji se izjašnjavaju kao Crnogorci, a govore srpskim jezikom i pripadnici su Srpske pravoslavne crkve. Miloš Bešić smatra da je suština upravo u tome.

"Govorimo o pravoslavnom korpusu okupljenom oko SPC. Stoga je ključna teza da je identitet u Crnoj Gori na Srbe i Crnogorce praktično nedeljiv", ističe Bešić.

Istoričar Bogdan Živković smatra da je za praćenje i razumevanje identiteta u Crnoj Gori najvažnije pitanje jezika zato što, kako kaže, ta tema najbolje oslikava dva pola unutar pravoslavnog stanovništva.

"A srpska zajednica ne može baš da bude zadovoljna rezultatima u tom segmentu. Očekivao sam da će onih koji govore srpskim jezikom biti iznad 50 odsto. Crnogorski jezik, kao konstrukt Mila Đukanovića i Demokratske partije socijalista, tako je nadživeo DPS. Pokazao se kao žilav. Čini se da je jedina institucija u Crnoj Gori sa natpolovičnom većinom SPC", zaključuje Živković.

Celu emisiju možete pogledati u video-zapisu na početku teksta...