уторак, 08.10.2024, 11:22 -> 16:33
Извор: РТС, Танјуг, РТЦГ
Samit liderâ Procesa Brdo-Brioni bila je prilika je da se potvrde dobrosusedski odnosi i ojača regionalna saradnja, te da se iskaže potreba za intenziviranjem strateškog dijaloga između EU i zemalja Zapadnog Balkana. Drugi dan Samita počeo je dočekom liderâ Zapadnog Balkana i plenarnom sednicom. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Porto Montenegro stigao iz Hamburga.
Дводневни Самит Брдо-Бриони у Црној Гори завршен је потписивањем Декларације.
Као и претходних година, неизоставна је порука: Европска унија није потпуна без земаља Западног Балкана.
У раније договорену Декларацију додата је ставка о помоћи поплављеним подручјима у Босни и Херцеговини.
Председник Србије Александар Вучић рекао је новинарима у Тивту да ће ускоро посетити Србе на територији Црне Горе.
"Никад нећемо рушити Црну Гору, али нећемо никоме дозволити да се иживљава над Србијом јер је помислио да је то могуће", рекао је Вучић и додао да се Србија није огрешила о Црну Гору.
"За нас је важна сарадња у региону, важно је да разговарамо и када смо сагласни по одређеним питањима и када нисмо", навео је Вучић.
Српски члан Председништва БиХ Жељка Цвијановић изјавила је данас у Тивту да кретање БиХ ка ЕУ предуго траје и да ствари треба убрзати и олакшати.
На самиту Брдо-Бриони процеса Цвијановић је рекла да је оптимиста и песимиста по питању европског пута.
"Више од 20 година слушамо причу о европској перспективи. Има померања у последњој години, јер је додељен кандидатски статус БиХ и донета одлука да ће почети преговори", рекла је Цвијановић новинарима.
Навела је да је и мишљење земаља учесница на самиту да процес треба олакшати и убрзати, не само у домену рада земаља појединачно, него и да ЕУ треба да убрза и свој део посла.
Цвијановић је рекла да се закључци састанка Брдо-Бриони процеса односе на сарадњу и кретање европским путем.
"Наши закључци су увек јединствени и третирају две ствари, а то је сарадња и сви смо се усагласили да на њој треба радити више, унапређивати економску сарадњу, инфраструктуру и све оно заједничко што нас повезује", навела је Цвијановић.
Истакла је да се треба ослањати на европска средства, али и тражити друге изворе прихода.
Цвијановић је оценила да је овакав формат састанка најбољи начин да се изнесу ставови и мишљења о европском путу.
Најавила је да ће се данас састати са председником Србије Александром Вучићем, који се придружио учесницима Самита на радном ручку. "Његово учешће је велики допринос састанку и даје посебну димензију", рекла је Цвијановић, пренела је Срна.
"Поносна сам на ниво сарадње који смо остварили са Србијом и уверена да ће наши односи наставити да се крећу узлазном путањом", написала је Цвијановић на Инстаграму.
Хрватски председник Зоран Милановић у више наврата је данас у Тивту током обраћања новинарима, након самита Брдо-Бриони процеса, поменуо Резолуцију о геноциду у Јасеновцу усвојену у црногорском парламенту крајем јуна ове године.
Најпре је рекао да је та резолуција била непотребна, а потом и да Црна Гора не би требало да дели Хрватској лекције о Јасеновцу.
Одговарајући на питање подгоричких Вијести, да ли сматра паметним поступање појединих министара у хрватској влади и порукама које шаљу Црној Гори, Милановић је рекао:
"Ова епизода је можда добар пример како се не треба петљати у неке теме, које су пре свега хрватске унутрашње теме, па тако и према другој страни. Не знам шта је то требало црногорском парламенту, тој танкој већини, за коју знамо како је настала. То је обична танка већина, у којој је половина оних који су за то дигли руку у ствари против тога", рекао је Милановић.
Рекао је и да види да у црногорском парламенту 60 посланика питање Јасеновца тумачи на рационалан начин.
"Треба пустити друге да живе, дати им даха да живе...", додао је хрватски председник и додао да је Хрватска следбеница антифашизма, а не Независне државе Хрватске.
Црногорски парламент је 28. јуна усвојио Резолуцију о геноциду у систему логора Јасеновац, Дахау и Маутхаузен. Због те резолуције званични Загреб прогласио је потпредседника Владе Црне Горе Алексу Бечића, председника Скупштине Црне Горе Андрију Мандића и посланика Демократске народне партије Милана Кнежевића персонама нон грата у Хрватској.
Црногорски председник Јаков Милатовић рекао да изјаве свих лидера треба да буду одмерене и примерене, те да се базирају на међусобном уважавању и поштовању како би остварили европску будућност.
Милатовић је то рекао упитан да коментарише изјаву председника Србије Александра Вучића "да је Србија главна тема свих напада у Црној Гори" и да ће Подгорици одговорити на лицу места "оно што заслужује".
"Ја ту изјаву нисам видео, били смо на састанку. Вучић је био позван да присуствује, то није урадио, али биће на радном ручку. Србија је активно учестовала у заједничом изгласавању резолуције. Истина је, као и лепота у оку посматача, а ја док сам председник слаћу добросуседске поруке. Сматрам да морамо градити мостове и позвао бих све лидере да ставимо фокус на изградњу мостова. Мислим да је то одговорна политика и она коју грађани очекују", рекао је Милатовић.
Милатовић је рекао и да је црногорска политика јасна, те да Црна Гора као "успешна прича мора бити наредна чланица ЕУ и то можемо урадити 2028."
"Највећу подршку имамо од Словеније и Хрватске, а заједно можемо бити пример за остале земље", рекао је Милатовић.
Председник Србије Александар Вучић стигао је из Хамбурга у Тиват где учествује на самиту Процеса Брдо-Бриони.
Домаћин самита Брдо-Бриони процеса је црногорски председник Јаков Милатовић, а пленарна седница је почела јутрос у згради Збирке поморског наслеђа Порто Монтенегра.
На седници се разговара о питањима унапређења сарадње земаља Западног Балкана са земљама чланицама Европске уније.
Након пленарне седнице, учесници ће одржати конференцију на којој ће говорити председник Црне Горе Јаков Милатовић, председница Словеније Наташа Пирц Мусар и председник Хрватске Зоран Милановић.
Вучић је уочи доласка у Тиват изјавио да је уобичајена ствар да се у Црној Гори Србија и он виде као кривци за проблеме са коалицијама у тој земљи, као и да ће актерима са тамошње медијске и политичке сцене рећи у лице све што има.
U Crnoj Gori u Tivtu počeo je drugi dan Samita Procesa Brdo-Brioni svečanim dočekom liderâ zemalja Zapadnog Balkana, nakon čega je usledila plenarna sednica.
Prisutni su domaćin Samita i predsednik Crne Gore Jakov Milatović, predsednica Slovenije Nataša Pirc Musar, predsednik Hrvatske Zoran Milanović, koji su dočekivali zvanice. Prisutna je i Željka Cvijanović, srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine.
Samit Procesa Brdo-Brioni započeo je sinoć održavanjem tradicionalnog kola Bokeljske mornarice na Trgu od oružja u Kotoru, koje je održano u čast lidera država učesnica. Predsednik Crne Gore i domaćin Samita Jakov Milatović priredio je za šefove država svečanu večeru dobrodošlice i poručio da Samit predstavlja priliku za unapređenje dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje, kao i intenziviranje strateškog dijaloga između Evropske unije i zemalja Zapadnog Balkana.
Predsednik Srbije stigao je nešto pre 13 časova.
Samit se održava u Porto Montenegru, a u toku je plenarna sednica, na kojoj se razgovaralo o pitanjima unapređenja saradnje zemalja Zapadnog Balkana sa zemljama članicama EU.
Nakon plenarne sednice, na konferenciji za novinare govorili su Jakov Milatović, Nataša Pirc Musar i Zoran Milanović.
Od 15 časova organizovan je ručak za šefove delagacija, nakon čega će se novinarima obratiti predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Aleksandar Vučić u Tivat dolazi iz Hamburga, a kako je ranije naveo, sa predsednicom Slovenije razgovarao je o susretu lidera u Procesu Brdo-Brioni i zahvalio na podršci koju Slovenija pruža Srbiji na putu ka članstvu u EU.
Samit lidera Procesa Brdo-Brioni prilika je da se potvrde dobrosusedski odnosi i ojača regionalna saradnja, te da se iskaže potreba za intenziviranjem strateškog dijaloga između EU i zemalja Zapadnog Balkana. Proces Brdo-Brioni zajednička je slovenačko-hrvatska inicijativa pokrenuta 2010. godine radi jačanja uzajamnog poverenja i pomoći zemljama Zapadnog Balkana na putu ka Evropskoj uniji, a članovi inicijative su Crna Gora, Srbija, Albanija, Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina.
Tadašnji slovenački i hrvatski premijeri, Borut Pahor i Jadranka Kosor, nakon potpisivanja sporazuma o arbitraži između dve zemlje, želeli su da daju primer liderima Zapadnog Balkana da inicijativa daje podsticaj za rešavanje bilateralnih pitanja među zemljama nekad zaraćenog dela Evrope i podstiče njihove napore na putu integracije u Evropsku uniju.
Od 2013. godine sastanci u okviru Procesa Brdo-Brioni održavaju se svake godine, a skupovima lidera pridruživali su se i specijalni gosti.
Među njima su bili nekadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel, raniji predsednik Austrije Hajnc Fišer, predsednik Nemačke Frank Valter Štajnmajer, predsednik Poljske Andžej Duda, njegov italijanski kolega Serđo Matarela, aktuelni predsednik SAD, tada u funkciji potpredsednika Džozef Bajden, kao i predstavnici evropskih institucija.
Prošle godine Samit je održan u Skoplju, kada je predsednik Vučić izjavio nakon sastanka lidera, da su se na tom skupu trudili da pronađu zajednički imenitelj i razgovarali o evropskoj budućnosti, kao i da je dan protekao u konstruktivnoj raspravi, ali da nije bilo konkretnih odluka Samita.
Godinu dana pre Skoplja, Samit je održan na Brdu kod Kranja, u Sloveniji, kada su lideri zemalja Zapadnog Balkana, umesto deklaracije, usvojili zaključke, u vidu dokumenta od šest tačaka, čija je glavna poruka da se dâ podrška ubrzanju evropskog puta Zapadnog Balkana.
