Uspon i evolucija Slobodarske partije – kako je krajnja desnica osvojila Austriju

Krajnje desna Slobodarska partija osvojila je najviše glasova na izborima u Austriji. Dr Petar Ćurčić iz Instituta za evropske studije u Beogradu izjavio je za RTS da se Slobodarska partija ipak nije dovoljno prilagodila opštim političkim okolnostima da bi bila prihvatljiv partner, pa se postavlja pitanje kako će se formirati Vlada. Ankete su već krajem 2022. godine pokazale da ta partija pretiče i vladajuću Narodnu stranku i socijaldemokrate, ukazuje Ćurčić.

Krajnje desnica prvi put posle Drugog svetskog rata dobila je najviše glasova, 29,2 odsto, na vanrednim izborima za austrijski parlament.

Dr Petar Ćurčić, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, rekao je da je tokom čitave izborne kampanje vladajuća Narodna partija pokazivala da ne želi u koaliciju sa krajnje desnom Slobodarskom partijom, posebno jer se ne slaže sa njom u pogledu odnosa prema neonacizmu i uloge EU u budućnosti.

"Slobodarska partija predstavlja politički pol koji je narastao, ali nije se ipak dovoljno prilagodio opštim političkim okolnostima da bi bio prihvatljiv partner. Pretpostavlja se da se deo glasača Narodne partije, između 11 i 12 odsto, prelio u Slobodarsku, koja je osvojila najviše glasovima u unutrašnjosti i ruralnim sredinama", kaže Ćurčić.

Prema njegovim rečima, sada se postavlja pitanje kako će se formirati Vlada, s obzirom na to da je austrijski kancelar Karl Nehamer pokazao rezervu za saradnju sa Slobodarskom partijom.

Evolucija Slobodarske partije

Slobodarska partija Austrije je formirana 1956. godine, a 1983. godine njen lider je postao Jerg Hajder, koji je bio guverner Koruške u periodu od 1991. do 2004. godine.

"Partija je prošla je zanimljivu i neobičnu evoluciju od 1955. godine. Imala je u početku dva velika krila – nacionalističko i proevropsko. Usidrena je u tradiciju nacionalnog liberalizma koji ima pristalice na nemačkom govornom području još od 19. veka", objašnjava Ćurčić.

Napominje i da Slobodarska partija nije uvek bila opoziciona, već je osamdesetih godina bila koalicioni partner socijaldemokrata, ima iskustva u vlasti kada je bila proevropska.

"Sa Hajderom i padom Berlinskog zida nastupa promena, kada njegovo krilo preuzima vođstvo stranke i izdvaja se liberalno i proevropsko krilo iz partije", objašnjava Ćurčić.

Gost Jutarnjeg programa ukazuje da su krajem 2022. godine ankete u Austriju pokazale da Slobodarska partija pretiče ne samo vladujuću Narodnu stranku, već i socijaldemokrate.

"Možemo precizno da detektujemo da je taj period vezan za period posle koronavirusa i rata Rusije i Ukrajine, te poremećaja u ekonomskoj sferi, ali i pitanje migracija. Austrija ima oko 17,7 odsto stanovništva migrantskog porekla i osam odsto muslimana", kaže Ćurčić.

Đurčić zaključuje da se pretpostavlja da konzervativno biračko telo ima dozu nepoverenja prema migracijama, ali i fenomenu islamskog fundamentalizma.