Takovska 10: Koliko je dramatična situacija u Republici Srpskoj

Sukob između rukovodstva Republike Srpske i visokog predstavnika u BiH, kojeg Banjaluka ne priznaje, mogao bi da eskalira i u nasilni, sudeći po objavama predsednika RS Milorada Dodika. Dodik je na Iksu poručio da mu visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit preti hapšenjem i da su spremni i da pucaju na njega ako njegovo obezbeđenje pruži otpor.

Za kolumnistu Nedeljnika Ljiljanu Smajlović to je situacija koju bi, kaže, mogla da zamisli.

“Mogla bih da zamislim da neko uhapsi ili pokuša da uhapsi Milorada Dodika, jer je on doprineo tome da se opstanak Republike Srpske gotovo poistovećuje s njim. On je taj koji pruža otpor i ne dozvoljava da se oduzme nadležnost RS i nije isključeno da neko kaže – čekaj, ako njega rešimo, možda možemo da slomimo i ostalo rukovodstvo“, kaže Smajlović.

Dodaje, međutim, da je to suviše rizično i neracionalno, ali da su takvi i potezi koji se povlače.

Analitičar Predrag Rajić kaže da bi to bilo novo, ali da može da zamisli scenario da neko uhapsi Dodika. Pre svega to vidi kao sled nametnutih rešenja koja je donosio visoki predstavnik u BiH s kojim se nisu slagala sva tri konstitutivna naroda.

"Bilo je iz Republike Srpske različitih reagovanja, i oštrih reagovanja, na flagrantno kršenje izborne volje građana i Dejtonskog sporazuma. Međunarodna zajednica često kaže da ne postoji slovo, već duh Dejtonskog sporazuma, a onda ste na polju politike. Međunarodna zajednica neretko nije bila pokrovitelj Dejtonskog sporazuma, već mentor Sarajeva", rekao je Rajić.

Istoričar Bojan Dimitrijević kaže da su službe bezbednosti Republike Srpske i oni koji štite Dodika dovoljno uigrani i obavešteni da spreče takvu situaciju.

“To smo videli i na Danu Republike Srpske, da snage MUP-a Republike Srpske raspolažu dovoljno adekvatnim resursima da spreče jedan takav čin. Ali, naravno, to nikad ne znate, jer Dodik se identifikuje sa Republikom Srpskom. Pa neko misli u sarajevskoj čaršiji da ako uhapse Dodika, Republika Srpska će prestati. Neće, tamo je još Dodika i tamo su ljudi jasno opredeljeni da je Republika Srpska nešto za šta se oni bore i u miru i ratu što su se borili ranije i da je ona daleko stabilnija od ovog drugog ostatka Bosne i Hercegovine, kako se god se on zvao”, navodi Dimitrijević.

Savić: Šmit služi američkim i britanskim interesima, ne odgovara im dogovor u BiH, već haos i kontrola

Vojislav Savić iz Centra za političku analizu iz Banjaluke smatra da ne treba potcenjivati složenost situacije. Poručuje da Kristijan Šmit nije visoki predstavnik.

“Ne zato što je to hir nekog političkog rukovodstva ili neke grupe ljudi, nego zato što nije izabran u skladu sa Aneksom 10 Dejtonskog mirovnog sporazuma i nije potvrđen od strane Saveta bezbednosti kako je to predviđeno. Dakle, to je pre svega stvar legaliteta. S druge strane, on nema ni puni legitimitet da predstavlja visokog predstavnika na teritoriji Bosne i Hercegovine i to je jedna od stvari od kojih se ne može odstupati otpočetka, zato što ako se od toga odstupi, otvara se Pandorina kutija i onda on sutra može da donosi zakon o bilo čemu, danas je to izborni zakon, sutra može doneti zakon o državnoj imovini, pa šta smo onda uradili – biće nam malo dva oka za plakanje”, kaže Savić.

Poručuje da uvek kada se posmatra situacija u Bosni i Hercegovini, gleda se poslednji kadar iz tog filma.

“Evo sada na primer su to zaključci Narodne skupštine Republike Srpske. Međutim, morate shvatiti da je to defanziva, da je to reakcija na ono što već konstantno dolazi iz Sarajeva i prije dok je bio tu i Valentin Incko, koji je bio dosta pasivniji do samo kraja svog mandata, uvijek su problemi nekako dolazili od strane SDA, koja je u svom sporom padu povlačila cijelu Bosnu i Hercegovinu nadole”, objašnjava Savić.

Govoreći o visokom predstavniku, naveo je primer nedavno usvojenog dogovora u Laktašima gde su se predstavnici trojke, dakle bošnjačkih stranaka, HDZ-a i SNSD-a, dogovorili između ostalog čak i oko izbornog zakona, jer je to bio jedan od uslova Evropske unije za brže integracije.

“Evropska unija je pozdravila taj dogovor. Znate ko nije pozdravio taj dogovor? Ambasada SAD. Kada je Šmit proglasio da će nametati neke nove izmjene izbornog zakona, pritom ne ulazimo u meritum izbornog zakona, nebitno je što su to tehničke izmjene. Poenta je u principu, šta god da se nameće, mi ne možemo na to pristati. Dakle, kada je on izašao s tim svojim prijedlogom, prvi koji je deklarativno i aklamativno pozdravio taj njegov zahtjev, odnosno prijedlog, to je bila ambasada SAD, a znate ko je reagovao protiv sa jednom neuobičajnom dozom negodovanja – to je EU”, navodi Savić.

“Kada spojimo ta dva događaja, možemo da zaključimo za koga radi Kristijan Šmit ovdje, da on zapravo u potpunosti ovdje služi američkim i britanskim interesima, kojima ne odgovara unutrašnji dogovor u BiH, nego im odgovara haos i kontrola Bosne i Hercegovine, onako kao bi to oni voljeli. A to što će ispaštati svi građani BiH, to što će ispaštati i Republika Srpska, to zaista nije njihova briga, nije nikad ni bila. I ko god misli da je suprotno, taj živi u jednom velikom balonu i kada taj balon pukne, sudar sa realnosti će biti vrlo, vrlo, vrlo bolan”, ističe Savić.

Šta znači dolazak Šmita u Beograd

Na najavu dolaska Kristijana Šmita u Beograd da razgovara sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i patrijarhom Porfirijem, analitičar Predrag Rajić kaže da je uvek dobro razgovarati.

"Moje mišljenje je da treba razgovarati sa svim faktorima, pa bili oni i teški. Postavljam pitanje šta bi se desilo kada rukovodstvo Srbije ne bi htelo da razgovara s njim. Naš stav je bio jasan od početka, Srbija podržava Dejtonski sporazum i dejtonsku BiH, koja podrazumeva postojanje Republike Srpske i njene nadležnosti. Ovde postoji tendencija da se RS što više razvlasti, a BiH centralizuje. To ne doprinosi snižavanju tenzija i priči o ekonomiji koja je od značaja za ceo region, pa i šire. Imate Kristijana Šmita, koji to sve zaustavi, imate najave hapšenja legitimno izabranih predstavnika RS, i to zato što se Milorad Dodik suprotstavlja oduzimanju nadležnosti Republici Srpskoj", rekao je Rajić.

On kaže da imamo konstantno kršenje zakona BiH i pokušaje da se marginalizuje konstitutivni srpski narod u BiH, i pokušaja da se on svede na nacionalnu manjinu.

Dimitrijević: Republika Srpska nije poražena u ratu, ona se poražava u miru

Istoričar Bojan Dimitrijević navodi da mu se čini kao da su Kristijan Šmit i njegov prethodnik na mestu visokog predstavnika Valentin Incko "dobili u jednom trenutku nalog da stvar malo protresu i sada živimo u tom periodu".

"Republika Srpska nije poražena u ratu, ona se poražava u miru kroz delatnost Haškog tribunala, osuđivanje naših vojnih političkih rukovodilaca, nametanje genocidnosti te države i jednako mogućnosti da se ona ukine. I kroz ove političke odluke visokog predstavnika, bilo ko on bio, da se sužavaju političke, državne i administrativne kompetencije Republike Srpske”, kaže Dimitrijević.

Poručuje da bi voleo da srpska država ima odlučniji stav prema visokom predstavniku, da on nije dobrodošao u Beograd.

“Pozdravljam to da se razgovara, ali treba mu jasno reći”, dodaje Dimitrijević.

Ukazao je da pitanje Republike Srpske nije političko pitanje, već nacionalno pitanje opstanka jednog značajnog dela srpskog naroda koji ne živi u Republici Srbiji.

“Tom visokom predstavniku mora se jasno pokazati da je Beograd odlučan da brani Republiku Srpsku, a to je na bazi dejtonskih odredaba”, poručuje Dimitrijević.

Ističe da ljudi u Republici Srpskoj sa pažnjom gledaju u Beograd.

"Izmene izbornog zakona sabotirale početak pregovora BiH sa EU"

Smajlovićeva ukazuje na to da je novim izbornim zakonom Kristijan Šmit sabotirao početak pregovora BiH sa Evropskom unijom.

“Ja mislim da je Brisel potpuno neiskren kada kaže širićemo se i dalje, mislim da tu nema nikakve stvarne namere… Ali sve i da je iskrena, ovo je zaustavljeno u mestu. Ured visokog predstavnika je nekompatibilan sa demokratskim utvrđenjem i suverenitetom bilo koje države“, kaže Smajlovićeva.

Ukazuje na to da je Šmit upotrebio Bonska ovlašćenja za izmenu izbornog zakona, iako su tri naroda uspela da se dogovore, i da je “potpuno promenio izborni sistem i oduzeo nadležnosti Republici Srpskoj".

“Da RS ne može da izabere sopstvenog predsednika. On je taj koji bira Centralnu izbornu komisiju, bira način na koji će ona biti izabrana. To je telo koje neće imati nikakav demokratski legitimitet“, kaže Smajlovićeva i ističe da je to antiteza vladavine prava i demokratije, ali da ne znači da Šmit nema podršku za to.

Govoreći o izmenama izbornog zakona, Savić kaže da je nebitan sadržaj, već da je suština kako se on donosi.

“Da je zakon koji govori Republika Srpska će dobiti samostalnost, on to ne može da nametne. I ne možemo prihvatiti da se to tako odlučuje. Sutra može reći, e sad se poništava njena samostalnost, sad Republika Srpska postaje na nivou opštine. Stvar je principa što to prosto nije održivo i nije prihvatljivo šta god da je sadržaj”, objašnjava Savić.

Kada je reč o izmenama, kaže da su one uglavnom tehničke.

“Ne interveniše mnogo u politički i društveni sistem za početak, mada on ostavlja prostor za neke procese koji bi doveli do možda ukidanja nadležnosti Republike Srpske koje su za nas neprihvatljive, i to prosto neće proći. Sa druge strane, izborni zakon, to je već bilo dogovoreno, sve te izmjene koje on nametnuo su već bile na stolu i već su politički lideri BiH postigli konsenzus”, objašnjava Savić.

Poručuje i da je ovo doslovno borba za goli opstanak.

“Jer neće niko uzeti naše mišljenje u obzir, ako ga mi sami ne nametnemo. Nije Kristijan Šmit niti bilo koji međunarodni predstavnik, ambasador tu da sluša našu volju, nego da sprovodi silu. A naše je da se branimo”, dodaje Savić.

Zakon o državnoj imovini još nije razrešen i biće sledeća tačka pritiska na Republike Srpske, veruje analitičar Predrag Rajić.

"Ako se nametne novi zakon, biće problem ukoliko Republika Srpska ne bude mogla da raspolaže svojim resursima. Kažu imate sudove koji su nezavisni i kojima treba da se žale, ali u tim sudovima sede i stranci i u njima takođe nema konsenzusa“, objašnjava Rajić.

Navodi i da međunarodnu zajednicu često podgreva nestabilnost u BiH, da bi onda mogla da interveniše, i da to intervenisanje bude cenjenije.

"Zapad drži i nož i pogaču, a sada kažu da je Rusija kriva"

Govoreći o vezama Republike Srpske sa Moskvom, Rajić kaže da je bilo perioda kada RS nije imala bliske odnose sa Rusijom, ali i da su tada postojali jaki pritisci na nju.

"Za Dodika je sada to pogubnije zbog rata u Ukrajini", rekao je Rajić.

Smajlovićeva ukazuje na to da je Zapad uveo sankcije Dodiku, da su faktički zabranjena i viđanja s njim, a da mu smeta što se Dodik viđa sa onima koji s njim žele da se vide, poput Vladimira Putina i Viktora Orbana.

“Ova BiH je proizvod Zapada, proizvod rata i bombardovanja RS, Zapad drži i nož i pogaču. Sada posle 30 godina odlučite da vam je Rusija kriva… Dodikovo viđanje sa Putinom da je razlog što su u Bosni problemi, pa to je stvarno za smejanje“, kaže Smajlovićeva i dodaje da Zapad sve teže "uteruje strah".

Rajić: Tenzije nisu u interesu nikome, nadam se da će to shvatiti međunarodna zajednica

Analitičar Predrag Rajić se nada da će se tenzije u BiH smiriti, međutim, kaže da to pre svega zavisi od visokog predstavnika i međunarodne zajednice.

Nada se da će međunarodni činioci u svojim analizama doći do toga da tenzije nisu u interesu ni regiona, niti u njihovom interesu, posebno u geopolitičkom kontekstu kada imate ratove i u Evropi i na Bliskom istoku.

"Ovo je pitanje opstanka za Republiku Srpsku zbog čega se mora insistirati na jedinstvu, jer interes srpskog naroda prevazilazi stranačke razmirice. Nadam se da će razum preovladati i u međunarodnoj zajednici i da će oni, koji često nose i mač i pogaču u BiH, donositi racionalna rešenja", rekao je Predrag Rajić.

Smajlović: Licemerno govoriti o Srebrenici dok se dešava Gaza

Govoreći o tome što će se na dnevnom redu Generalne skupštine UN naći rezolucija kojom se zločin u Srebrenici kvalifikuje kao genocid, Smajlovićeva je rekla da nema sumnje da će ta rezolucija biti izglasana, uprkos tome što je potrebna dvotrećinska većina.

Međutim, ističe da je reč o “vrhunskom cinizmu“ usvajati takvu rezoluciju dok se “dešava Gaza“.

“Nemaš ništa da kažeš o trideset i nešto hiljada pobijenih ljudi, ne vidiš gencocid koji ti se dešava pred očima, nego se brineš da pokažeš da si pre 30 godina prema nekim muslimanima saučestvovao u staradanju… To je toliko providno. Dok se dešava Gaza da proglasiš da si moralan zbog toga što govoriš o Srebrenici, uz podršku Ruande i Nemačke, to je strašno“, poručuje Smajlovićeva.

I Savić veruje da će se krenuti u grubu kampanju da rezolucija kojom se zločin u Srebrenici kvalifikuje kao genocid usvoji.

“Prvenstveno zbog nekoliko stvari, kako zbog unutrašnjeg političkog tržišta u Bosni i Hercegovini, kako bi to unijeli kao jedan novi balast, a s druge strane i zbog međunarodnih okolnosti, onoga što se trenutno dešava u Izraelu i Gazi, da prosto se pokaže neka solidarnost sa muslimanima u Evropi, kako to je li prosto nije neko trajno opredeljenje Zapada da se ratuje svuda protiv njih, nego da eto ima i slučajeva gdje se može stati u njihov zaštitu", objašnjava Savić.

Na kraju svega toga strada istina, zaključuje Savić.