Studija AIES-a: Šta je ostalo od austrijske neutralnosti

AIES je sproveo onlajn anketu u toku koje je ispitano 106 eksperata iz oblasti nauke, diplomatije, vojske i politike.

Cilj je bio saznati kako izgleda autopercepcija nacionalne intelektualne i upravljačke elite o Austriji kao "graditeljki mostova" među zavađenima po svetu. Izabrani su specijalisti koji se po različitim specijalističkim osnovama dnevno sreću sa pitanjima austrijske spoljne, bezbednosne i odbrambene politike.

Skoro 65 odsto ispitanika misli da je Austrija izgubila status verodostojne neutralnosti (21 odsto potpuno, 43 odsto uglavnom). Nepunih pet odsto misli da je Austrija i dalje neutralna u punom smislu, dok preostalih 30 odsto veruju da „uglavnom“ jeste.

„Izgleda da postoji izvesna diskrepanca između predstave i stvarnosti o realnim mogućnostima austrijske diplomatije da utiče na rešavanje međunarodnih konflikata“, zaključuju autori studije.

Kriva EU – da i ne

Prema većini ispitanika, glavni uzrok za eroziju austrijskog neutraliteta leži u zajedničkoj spoljnoj, bezbednosnoj i odbrambenoj politici EU.

Više od trećine ispitanika misli, međutim, da erozija neutralnosti nije izazvana članstvom u EU (18 odsto uopšte ne, 17 vrlo malo). Ostali veruju da je upravo EU presudan faktor, pri čemu 34 stoji na stanovištu da je neutralnost potpuno mrtva.

Apsolutna većina se slaže sa ponuđenom konstatacijom da će „uloga posredovanja u budućnosti biti preuzimana i vođena od zemalja koje se ne mogu ubrojiti u Zapad, na primer od Indije i Turske“.

Autore studije je zanimalo i stanje posle ulaska Finske i uskoro Švedske u NATO. Da li to ima negativan ili pozitivan efekat na austrijski neutralitet? Da je na taj način „neutralna uloga Austrije u svetu samo postala još važnija“ to skoro u apsolutnom broju ne veruju ni sami ispitanici u studiji.

Ponuđeno je nekoliko konstatacija na koje se tražio odgovor od jedan (nikako ne) i šest (apsolutno da). Najviše ocene dobile su izjave da Austrija u slučaju napada na neku članicu EU treba da se vojno uključi na strani napadnutog (5,04); da EU jasno mora reći šta konkretno u tom slučaju očekuje od Austrije (5,37); te da je neophodno povesti javnu diskusiju o pravnom statusu nacionalne neutralnosti posle uslaska u EU (5,79).

Ustavni vojni neutralitet ili diplomatska neutralnost

Ova studija ne unosi jasnoću u trenutnu konfuziju između ustavnog vojnog neutraliteta i diplomatske neutralnosti u posredovanju između strana u konfliktu. Konkretno između Rusije i Ukrajine, ali u širem smislu i duže između Beograda i Prištine.

Studija AIES-a tvrdi da je „anonimna“, što je u stvarnosti teško sprovesti kad su ispitanici probrani, kad su stručnjaci u svojoj branši, dakle javno prisutni, i kad je uzorak tako mali. Anonimnost se eventualno odnosi na obradu intervjua, ali i tu njena relevantnost dobija karakteristike Roršahovog testa – koga prepoznajete u odgovoru?

U setu odgovora je relativno lako, iako ne apsolutno tačno, detektirati iz koje branše ispitanik dolazi.

Na primer, kod klauzule o vojnoj solidarnosti, najviši vojni vrhovi od februara prošle godine otvoreno upozoravaju na „rizik neutraliteta“. Ustavno gledano, čuje se s te strane, Beč ima osnovu da odbije slanje vojne pomoći, ali bi Austrija u tom slučaju zaradila sankcije EU.

Ili austrijska diplomatija, čiji predstavnici već decenijama deluju iz samouverenja da su visokoneutralni u posredovanju među stranama u konfliktu.

Od toga praktično nije ostalo ništa. Pismo koje je nedavno objavio ministar spoljnih poslova Aleksander Šalenberg zajedno sa svojim ukrajinskim kolegom Dmitrom Kulebom (Due Presse, 28. 8. 2023) manipulativno meša dva nivoa: s jedne strane vojni neutralitet i njegovu održivost u datim uslovima, s druge neutralnost u nastupu koja je Beču u međunarodnoj percepciji dugo osiguravala status „graditelja mostova“.

Početak pisma Šalenberga i Kulebe: „Spoljna politika je retko crna ili bela. Većinom je svet, time i spoljna politika koja ima ambiciju da ga uređuje, sastavljen od nijansi sivog. Zato je zadatak diplomatije da analizira sve nijanse sivog i na toj bazi donese odluke. Što je svet kompleksniji, tim su ređe podele na crno i belo, dobro i zlo, optimum i pesimum. Ali ipak ih ima. Ima tih slučajeva u kojima takve apsolutne podele postaju validne, čak neophodne. Brutalni ruski napad na Ukrajinu, koji predsednik Putin vodi od 24. februara 2022, jeste jedan takav redak slučaj apsolutno belog. Razlog za taj ničim izazvani napadački rat protivan međunarodnom pravu ne može se tražiti u relativizacijama ili činjenično neutemeljenim tvrdnjama o delimičnoj ukrajinskoj krivici. Jednako tako, nije krivo ni proširenje NATO saveza, kome su se suverene države priključivale na osnovu slobodne vlastite volje. Razlog za napadački rat je isključivo neoimperijalistička agresija koju već 18 meseci sprovodi predsednik Putin. Ta jednostavna istina, mora biti stalno ponavljana.“

Višestruko insistiranje na datumu agresije, u daljem tekstu se još ponavlja, poručuje javnosti da zanemari sve što se dogodilo pre 24. februara 2022. To je datum kad je Ukrajina u „sivom svetu“ postala „beli“ primer, van svake odgovornosti.

Istovremeno je na konferenciji austrijskih ambasadora koja se jednom godišnje održava u Ministarstvu spoljnih poslova (od 4. do 8. septembra) poslata poruka da se „Evropa mora vratiti na granice od pre 1991“. Ali samo u odnosu na Ukrajinu.

AIES: Prosvetliti ljude

Studija AIES-a ostaje na opštem planu i ne spominje konkretne slučajeve. Ali iz njenog zaključka je jasno da su autori svesni protivrečnih stavova i osećaja koje Austrija neguje u odnosu na „večni neutralitet“ (immerwährende Neutralität) – da li se pod tim misli vojno neutralno, vrednosno stabilo, ili politički nepristrasno?

U zaključku studije se zato pledira za kampanju informativnog „prosvetljenja“ koja bi javnost upoznala sa temeljnim pitanjima neutralnosti i stvorila osvešteni javni diskurs.

Iako statistički nereprezentativna, osim kao presek kroz stavove elita, neki zaključci studije AIES-a su dobar putokaz za druge. Na primer, onaj da će u budućnosti rasti posrednička uloga zaista neutralnih, ili barem „sivo” neutralnih, kao Indije i Turske.

A tu se onda otvara prostor i za srpsku diplomatiju, pod uslovom da ostane u nekoj od nijansi sive.