Odnosi Bugarske i Severne Makedonije, između deportacije Jevreja i otpora Hitleru

"Fašistički režim koji je u to vreme vladao u Sofiji doneo je Zakon o zaštiti nacije kojim su makedonski Jevreji bili sistematski diskriminisani... Poslednji korak bila je dehumanizacija", rekao je makedonski predsednik Stevo Pendarovski na mestu sa kojeg su, pre 80 godina, Jevreji deportovani u Treblinku.

Iz kompleksa skopskog duvanskog monopola, koji je pretvoren u Muzej Holokausta, u martu 1943. godine, u tri konvoja, u koncentracioni logor Treblinka deportovana su 7.144 Jevreja.

Na izjavu makedonskog predsednika odmah je reagovao kontroverzni bugarski evroposlanik Angel Džambaski, koji je stav Skoplja nazvao "skandaloznom antibugarskom drskošću" i od Pendarovskog zatražio hitno izvinjenje.

"Pendarovski je još jednom slagao da vlasti u Sofiji imaju veze sa deportacijom Jevreja sa teritorije današnje Makedonije... Dokazana istorijska činjenica je da bugarska kraljevina nije bila ni profašistička ni nacionalsocijalistička", rekao je bugarski političar.

Suštinski, istoričari smatraju da je car Boris Treći zaštitio oko 50.000 bugarskih Jevreja, tako što je iz teritorija pod okupacijom u koncentracione logore deportovao više od 11.000 ljudi.

"Poznata su imena 11.343 osobe koje su bugarski oficiri u zapečaćenim vagonima deportovali u Treblinku. Poznat je način na koji su ih, pod zastavom Bugarske tretirali. Dokumentovana je i zapanjujuća okrutnost sa kojom su poslednjih dana života bili izloženi", rekla je Balkan insajtu bugarska novinarka Emi Baruh.

"Nema morala u matematici prema kojoj su životi 50.000 plaćeni životima 11.343 osobe", ocenila je bugarska novinarka.

Istorijski, Bugarska je, posle serije dogovora sa Nemačkom, okupirala velike delove Rumunije i Makedonije i donela niz antisemitskih zakona, koje je uglavnom sprovodila na okupiranim teritorijama.

Poslednji put, Boris Treći je sa Adolfom Hitlerom razgovarao u avgustu 1943. godine, kada je odbio da se uključi u rat protiv SSSR-a. Umro je od posledica srčanog udara nedugo posle tog susreta, a čitav niz bugarskih istoričara tvrdi da je bio otrovan.

Muzej Holokausta navodi da je proterivanje dogovoreno direktno sa Adolfom Ajhmanom, te da je u prvoj fazi za deportaciju određeno oko 13.000 Jevreja iz Makedonije i okoline Pirota, te još 8.000 iz Sofije. Od tog broja, u logor Treblinka prebačene su 11.343 osobe. Deportacije su prekinute u maju 1943. godine posle silnog pritiska bugarske javnosti i crkve.

Ime cara Borisa Trećeg bilo je upisano i u nazivu udruženja Bugara u Ohridu, pre serije protesta, tuče i, na koncu, zabrane imenovanja organizacija prema saradnicima nacista, što je izazvalo oštre reakcije Sofije, koje na lik i delu poslednjeg bugarskog cara gledaju sasvim drugačije.

Veličanje "buntovničke" uloge cara Borisa Trećeg je na mesto premijera od 2001. do 2005. godine dovelo njegovog sina Simeona Sakskoburggotskog i otvorilo vrata političkom uzletu Bojka Borisova, koji je prethodno bio telohranitelj bugarskog premijera.

Vlasti u Sofiji smatraju da je pre stvarnog početka pregovora Skoplja i EU potrebno rešiti pitanja koja se odnose na makedonski nacionalni identitet, odnosno pitanje jezika i identiteta nacionalnih heroja, među kojima je Goce Delčev. Osim toga, Sofija zahteva da se termin "bugarska okupacija u Drugom svetskom ratu" u školskim udžbenicima zameni formulacijom "administracija", što velika većina Makedonaca sa indignacijom odbija.

Bugarska navodi i da je "makedonski jezik nastao 1944. godine", te da može da se računa jedino kao "pisana regionalna forma bugarskog jezika". Dolaskom na vlast sada već bivšeg premijera Kirila Petkova, atmosfera u Bugarskoj se unekoliko promenila, ali dogovor dveju strana o spornim istorijskim pitanjima još nije ni na vidiku.

Francuski predlog rešavanja problema između dve države, uz burne reakcije opozicije, podržali su parlamenti u Sofiji i Skoplju, čime su Severnoj Makedoniji odškrinuta vrata pridruživanju Evropskoj uniji. Sledeći korak koji Skoplje mora da preduzme je uvrštavanje bugarske manjine u makedonski ustav, za šta vladajuća koalicija nema potrebnu, dvotrećinsku, većinu.