Skoplje: Brisanje "bugarskih fašista" otvara rampu ka EU

"Kada pogledate zemlje zapadne Evrope, fašistički okupatori nemaju etnički predznak, ili nacionalnu boju. Zato će na spomenicima ostati – fašistički okupator, ali je cilj da se izbriše bugarski", rekao je makedonski premijer.

Zaev je naveo da se njegova inicijativa odnosi na spomenike i udžbenike, navodeći da nijedna nacija ne sme da bude optužena za fašizam.

"Sa spomenika i iz udžbenika će biti izbrisano bugarski, ali će ostati fašistički okupator", rekao je Zaev.

Najava makedonskog premijera usledila je posle serije diplomatskih nesuglasica Skoplja i Sofije oko načina na koji je definisana uloga bugarske vojske u Drugom svetskom ratu, pri čemu su bugarske vlasti u nekoliko navrata oštro upozoravale Makedonce da se okanu opisivanja Bugara kao "fašističkih okupatora".

Vlasti u Skoplju su, do sada, odbijale da redefinišu ulogu Bugarske u tom ratu, na šta je Sofija odgovorila blokadom početka pregovora Severne Makedonije sa Evropskom unijom, kao i nizom drugih prepreka.

Reakcije iz Skoplja

Najava makedonskog premijera izazvala je lavinu negativnih reakcija u Skoplju, pa je Mitko Panov sa Instituta za nacionalnu istoriju rekao da "istorija ne može da postane željoteka nepismenih političara".

Na stranu Zorana Zaeva stao je, za sada, jedino nekadašnji makedonski premijer Ljubčo Georgijevski, koji je protivnike promene udžbenika i spomenika nazvao "protivnicima civilizacijskih tekovina i zbližavanja sa Bugarskom".

"Da li je Makedonija, pre dolaska bugarskih fašističkih okupatora, bila slobodna i demokratska zemlja?", upitao je Georgijevski, koji je na početku političke karijere promenio ime iz Ljupča u Ljubčo, kako bi zvučalo "bugarskije".

Protiv najave promena ustala je i nekadašnja poslanica iz redova SDSM-a, profesorka Ana Pavlovska Daneva, koja je oštro kritikovala ovaj potez lidera vladajuće partije u Severnoj Makedonije.

"Šta je sledeće? Da su nas partizani okupirali, a Bugari oslobodili?", napisala je Pavlovska Daneva.

Brisanje epiteta "fašistički" iz udžbenika i sa spomenika u Severnoj Makedoniji jedan je od tri ključna zahteva koje je bugarski predsednik Rumen Radev ispostavio Zaevu, kako bi Sofija prekinula blokadu početka pregovora Severne Makedonije i EU.

Iz Bugarske, do sada, nije bilo zvaničnih reakcija na najave iz Skoplja, ali je lokalni dnevnik Lupa proglasio diplomatsku pobedu naslovivši članak o novim potezima Skoplja: Pobeda! Za Makedoniju nismo više "okupatori".

Šta želi Sofija?

Bugarska i Makedonija su 2017. godine potpisale Ugovor o prijateljstvu, dobrosusedskim odnosima i saradnji, koji Skoplje smatra jedinim preduslovom za početak pregovora sa EU.

Vlasti u Sofiji pak smatraju da je pre početka pregovora potrebno rešiti pitanja koja se odnose na makedonski nacionalni identitet, odnosno pitanje jezika i identiteta nacionalnih heroja, među kojima je Goce Delčev.

Bugarska je jedina zemlja koja blokira početak pregovora Skoplja sa Evropskom unijom.

Sofija insistira da se makedonski jezik, nadalje, zove zvanični jezik Republike Severne Makedonije ili u određenim slučajevima na fusnoti uz objašnjenje: "Prema Ustavu Republike Severne Makedonije".

Bugarska navodi i da je "makedonski jezik nastao 1944. godine", te da može da se računa jedino kao "pisana regionalna forma bugarskog jezika".