RS za promene Ustava BiH

Premijer Republike Srpske Milorad Dodik rekao je u Banjaluci da je u ovom trenutku RS spremna da prihvati osam promena Ustava BiH da bi bio deblokiran proces daljih evropskih integracija.

Dodik je, posle razgovora sa predstavnicima Evropskog foruma za demokratiju Tanjom Fajon i Hanesom Svobodom, objasnio da se to odnosi na povećanje broja poslanika u Predstavničkom veću i u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH, i da se izbor poslanika u Domu naroda vrši sa prostora cele BiH.

Prema njegovim rečima, na taj način bi se isključio nacionalni ekskluzivitet prilikom izbora u zajedničke organe BiH, što bi značilo da se iz RS ne bi birao Srbin, ili Hrvat i Bošnjak iz Federacije BiH, već bi u ustavu stajalo da se bira jedan predstavnik iz RS, odnosno dva iz Federacije BiH.

Dodik je rekao da je spreman i da dođe do promene Ustava BiH i u delu koji reguliše rotaciju u Predsedništvu BiH, koja se ne bi vršila svakih osam meseci kao sada, već svakih 16 meseci, kao i da se nadležnosti Predsedništva BiH, koje se tiču budžeta prenesu u ingerencije Saveta ministara BiH.

Saglasnost o neophodnosti transformacije OHR 

"RS je privržena evropskom putu BiH i spremna je da radi na ispunjavanju tri važna preostala pitanja za viznu liberalizaciju da bi polovinom iduće godine i građani BiH bili na beloj šengen listi", rekao je Dodik, dodajući da je tokom ovih razgovora postignuta saglasnost o neophodnosti transformacije OHR, kako bi BiH dobila kandidatski status u EU.

Govoreći o detaljima sastanka, Hanes Svoboda je rekao da je Dodik tokom razgovora naveo pitanja o kojima bi moglo da dođe do razgovora i do ublažavanje nacionalnih podela unutar BiH.

"Međunarodna zajednica ne bi trebalo suviše da traži, a onda da ne dobije ništa. Zato smatram da treba ozbiljno uzeti u razmatranje ono što premijer Dodik predlaže i da se razmotre druga pitanja i onda da dođemo do rešenja", rekao je Svoboda, dodajući da je dobio zanimljive predloge od Dodika u vezi sa ustanvim promenama.

EU protiv centralizacije BiH 

Svoboda je rekao da su u EU uvek bili protiv ukidanja RS, odnosno centralizacije BiH, navodeći da su potrebna određena prilagođavanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, kako bi se ubrzao evropski put BiH.

Prema njegovim rečima, postoje neka manja pitanja koja Narodna skupština RS mora da usvoji, a odnose se, između ostalog i na borbu protiv kriminala i korupcije.

Svodoba je rekao da posle potpisivanja Lisabonskog sporazuma u EU postoji nastojanje da se nove zemlje uvedu u Uniju i da bi zbog BiH bilo loše da ona bude poslednja na putu pridruživanja EU.

"Smatramo da uz realističan pristup može da dođe do daljeg napretka u razgovorima u BiH", rekao je Svoboda.

Tanja Fajon je istakla da joj je drago što je evropski parlament dao snažnu podršku ubrzanju procesa liberalizacije viznog režima za BiH, dodajući da je realno očekivati da BiH uđe u bezvizni režim u julu iduće godine.

Fajon je rekla da je dobila snažna uveravanja da će RS učiniti sve što je u njenoj moći da budu ispunjeni potrebni uslovi za ukidanje viza.

Tanja Fajon i Hanes Svoboda borave u BiH kao članovi delegacije Evropskog foruma za demokratiju i solidarnost.