Džamonjina džamija s pogledom na Kvarner

Džamija u Rijeci, rađena po skulpturi Dušana Džamonje, već je stekla laskavu titulu najlepše u Evropi. Otvorena početkom maja, već je postala mesto hodočašća, ali i turistička atrakcija. To je tek treća džamija u Hrvatskoj, pored onih u Gunji i Zagrebu, ali i prva koja je na Jadranskom primorju izgrađena posle povlačenja Osmanskog carstva.

Skulptura veličine teniske loptice, uvećana 300 puta dobila je svoju zamišljenu namenu. Zbog arhitektonske, građevinske i kulturne vrednosti, džamija u Rijeci već je proglašena za najlepšu u Evropi. 

Islamski centar u Rijeci odmah na otvaranju obezbedio je sebi široku popularnost, jer je toj svečanosti prisustvovao ceo hrvatski državni vrh, verski velikodostojnici, ali i međunarodni zvaničnici.

Istovremeno, sama zgrada džamije fascinira i vernike i nevernike. Tako je danas, ali u početku, dok je još bila samo nacrt na papiru pa i tokom izgradnje, nije sve išlo glatko.

Arhitekte Darko Vlahović i Branko Vučinović su zajedno sa čuvenim skulptorom Dušanom Džamonjom u njegovom ateljeu u Vrsaru odabrali skulpturu koja je postala model.

To je bio najlakši deo posla. Kad je zvanično odlučeno da je to buduća džamija, trebalo je mnogo truda. I da bi se napravio tehnički nacrt, ali i da bi taj nacrt postao stvaran oblik.

"Bilo je raznih problema, takva jedna savremena džamija - ljudi prosto nisu znali šta ih čeka, obični ljudi nisu imali viziju dok to nije izraslo. Moram priznati da tek sada, kada je to gotovo, neki koji su bili protivnici takvog oblikovanja, priznaju da smo bili u pravu", objašnjava arhitekta Darko Vlahović.

Jedan od problema predstavljala je lokacija koja je bila strma, ali je ta prepreka brzo savladana. Problem je bio šta učiniti sa viškom kamenja koje je nastalo iskopavanjem. Plan je bio da se priroda vrati u stanje u kakvom je zatečena, što je značilo da se kamen vrati tamo gde je nađen.

Idejno rešenje - kamen spakovan u rešetke, kojem se danas mnogi dive, prihvaćeno je tek posle dugotrajnog ubeđivanja.

"Nekoliko meseci smo nastojali pridobiti investitora i na kraju smo uspeli. Pravili smo nekoliko uzoraka. I zapravo smo sa tim kamenjem u žici uspeli da formiramo zidove kakvi postoje u primorju", kaže arhitekta Vučinović.

Glavni riječki imam Hajrudin Mujkanović, koji je bio jedan od protivnika takvog rešenja, danas je zadovoljan. Srećan je, kaže, što se džamija u potpunosti "uklopila u podneblje".

Riječka džamija zaista se potpuno uklopila u primorski krajolik. S platoa puca pogled na more i ostrva. Tu je postavljena i staklena ograda, kako ne bi bilo narušeno uživanje u pogledu. Istovremeno, džamija se vidi i s mora.

Simbolika minareta i visinski uslovi 

Idealna geografska pozicija plaćena je visinom minareta. Od prvobitno planiranih 35 metara, minaret je skraćen na 23 metra. To je visina na kojoj je grad postavio granicu.

"S obzirom na to da Rijeka ima karakteristučnu geografsku poziciju, zemljište pada prema moru i s mora se vidi praktično celi grad i celo zaleđe, jednostavno želeli smo da ne postoji nijedna tačka koja dominira i koja se jasno ističe. To je bio razlog zbog kojeg smo insistirali da minaret ne prelazi visinu najviše tačke džamije", objašnjava gradonačelnik Rijeke Vojko Obersnel.

Visina minareta je jedino u čemu tokom izgradnje odstupilo od prvobitnog plana. Čini se da je taj kompromis teže pao arhitektama nego islamskim vernicima.

Štaviše, imam Mujkanović objašnjava da je "minaret samo simbol, kao i zvonik crkve", pa da samim tim njegova visina nije od presudnog značaja.

Ipak, u vezi sa minaretom ostalo je jedno još nerešeno pitanje, manje arhitektonsko, a više religijsko: da li će se sa minareta vernici pozivati na molitvu? O tome se još nije raspravljalo.

Imam objašnjava da "ako to nekog bude iritiralo, onda neće". Kaže da muslimani imaju pravo na to, ali da se jasno zna koliko decibela treba da bude jačina zvuka koji dolazi sa minareta, tako da to ne bi trebalo da iritira okruženje.

Iako džamija nema tipičan izgled, već vrlo moderan, skoro avangardan izgled, simbolika je uočljiva u mnogim detaljima.

Unutrašnjost džamije je bez ukrasa, nedostaju joj još neki detalji, ali to je u osnovi svedeni enterijer džamije bez ikakvih ukrasa.

"U svodovima u eneterijeru, koji praktično kreću od nule, stvara se utisak nebeskog svoda, spajanje s horizontom, znači nekakva beskonačnost u prostoru", kaže Darko Vlahović.

Objašnjava i da je u preklapanju polulopti, tzv. kalota od kojih je sastavljen objekat, takođe prisutna simbolika. "U igri tih segmenata među kalotama dobili smo jedan tip polumeseca koji je općeprihvaćen symbol islama", objašnjava Vlahović. Taj simbol vidljiv je iznutra - danju, a spolja - noću.

"Divanhana" za dijalog

Novootvoreni Islamski centar u Rijeci sada je centar okupljanja oko 10.000 muslimana koji žive u Primorsko-goranskoj županiji. Ipak, centar nije namenjen samo njima, nego i posetiocima drugih vera. Tako je ekipi RTS-a bilo dozvoljeno da čak snimi večernju molitvu u petak.

Imam Mujkanović objašnjava da džamija nije napravljena samo zato "da bi u njoj muslimani klanjali", već da je građena isključivo da bi se u njoj širio međureligijski dijalog

Za taj dijalog obezbeđene su i prostorije koje deluju skoro svetovno i ne biste ih baš očekivali u verskom objektu. Tako su na dva nivoa smeštene prostorije za edukaciju, konferencijska sala, restoran.

"Glavni deo centra je upravo taj svetovni - znači od kongresnog centra, divanhane, restorana, kafe bara i tih propratnih sadržaja, jer mi smo u molitvenom delu 5-10 minuta, a posle toga spuštamo se u neki deo gde možemo normalno pričati. Zato imamo nameru da u centru održavamo simpozijume, da privlačimo i druge posetioce", kaže Mujkanović.

Neđad Tokalić, koji je bio koordinator izgradnje, objašnjava da katarski emir, koji je glavni finansijer, sigurno ne bi u izgradnju džamije i islamskog centra uložio 10 miliona evra da taj objekat nije toliko zanimljiv i specifičan.

Garancija - ceo vek 

Zahvaljujući tome što je novca bilo dovoljno, objekat je izgrađen za tri godine, što je vrlo kratak rok, a nije bilo štednje ni u jednom segmentu.

Džamija je građena od inoksa visokog kvaliteta, koji je ojačan titanijumom, a matirane ploče imaju garanciju da sto godina neće menjati svoj izgled. Zbog toga je neki porede sa svemirskim brodom.

Tokalić kaže da je bio jedan od retkih koji se odmah zaljubio u projekat. Danas je, kaže, srećan što je uspeo da odbrani atentičnost građevine.

"S obzirom na to da se konzervativnija strana u našoj zajednici teško nosila s tim, ja im danas čestitam što su prihvatili sva ta rešenja, jer danas evo imamo jedno arhitektonsko čudo i ljudi nam iz celog sveta dolaze", kaže Tokalić.

Objašnjava da po hiljadu ljudi dnevno poseti džamiju, da dolaze iz svih krajeva sveta, tako da je pred vernicima i zaposlenima u Islamskom centru sada novi zadatak - treba da se pripreme za doček turista. Na tome se radi, tu je i prodavnica suvenira unutar Islamskog centra, a plan je i da se uvrsti u turističke vodiče Primorsko-goranske županije.