Rumuni ratifikovali štit

Rumunski parlament ratifikovao je sporazum o razmeštanju delova američkog antiraketnog štita na teritoriji Rumunije, dan uoči ministarskog sastanka NATO-a.

Senat je jednoglasno usvojio zakon o ratifikaciji sporazuma, potpisanog 13. septembra ove godine, koji predviđa da na jugu Rumunije budu raspoređeni presretači raketa tipa "SM-3".

Šef rumunske diplomatije Teodor Bakonski izjavio je da je postavljanje delova američkog antiraketnog štita "veoma važan doprinos bezbednosti Rumunije, SAD i cele Alijanse", prenosi agencija Medijafaks.

Taj zakon je u novembru usvojio Donji dom parlamenta, a da bi on stupio na snagu treba još da ga potpiše predsednik Trajan Basesku.

Osim Rumunije, Turska, Poljska i nedavno Španija ozvaničile su svoje učešće u tom sistemu antiraketne odbrane. Prošle godine je i predsednik Albanije Salji Beriša stavio svoju zemlju "na raspolaganje" za razmeštanje raketnog štita, ali Amerikanci bar za sada nisu prihvatili ponudu.

Američka državna sekretarka Hilari Klinton je, posle potpisivanja sporazuma sa Rumunijom u septembru, rekla da bi SAD trebalo u roku od četiri godine da razmesti raketne presretače "SM-3" u rumunskoj vazdušnoj bazi "Deveselu". U toj bazi trebalo bi da bude stacionirano između 150 i 200 američkih vojnika i civilnog osoblja.

Trebalo bi da rakete presretači u Rumuniji budu raspoređeni do 2015. godine, a u Poljskoj do 2018. godine, kada se očekuje da sistem bude pušten u rad. Prema pisanju zapadnih medija, u obe zemlje biće raspoređene po 24 rakete, što je dovoljno da se zaustave rakete iz Irana, koji nema mnogo raketa sa velikim dometom.

Tehnologijom na pretnje

Četiri broda opremljena borbenim sistemom "Idžis" biće postavljena u američkoj mornaričkoj bazi "Rota" na jugu Španije do 2013. godine, što je sada već bivši premijer Sapatero najavio ranije ove godine.

Borbeni sistem "Idžis" koji koristi američka mornarica, predstavlja sklop kompjutera, radara i raketa zemlja-vazduh, koji je poslednja reč tehnologije i značajno povećava mogućnost da se unište neprijateljski avioni, interkontinentalne rakete ili sateliti.

Prema zvaničnim podacima američke vojske, rakete "SM-3" mogu da pogode cilj na daljini od oko 500 kilometara, koji leti na visini od 160 kilometara, a maksimalna brzina iznosi oko 9.600 metara u sekundi. Sistem "Idžis" omogućava praćenje i gađanje 100 ciljeva istovremeno.

Jak američki radar za rano upozoravanje biće postavljen na jugoistoku Turske, na oko 700 kilometara od granice sa Iranom, dok je SAD 2008. godine postavio sličan radar u Izraelu. Turska koja je jedina članica NATO-a koja se graniči sa Iranom zbog koga se, navodno, ceo štit i postavlja.

Jedan iranski general zapretio je da će gađati američki radar u Turskoj, zato što ga smatra pretnjom po svoju bezbednost, a zanimljivo je da Turska i Iran sarađuju u kontroli zajedničke granice i borbi protiv kurdskih pobunjenika.

Ruski odgovor

Prethodni samit Rusija–NATO bio je obeležen razlikama o ključnim pitanjima, a najveća je upravo raketni štit u Evropi. Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov tada je rekao da "niko ne može da ignoriše postavljanje nečijih vojnih instalacija na svojoj granici".

Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev zapretio je da će kao odgovor na raketni štit NATO-a Rusija ojačati svoje nuklearne potencijale.

Medvedev je prošle nedelje otvorio novu radarsku stanicu za rano upozoravanje u najzapadnijem ruskom gradu Kalinjingradu, na obali baltičkog mora, koji se graniči sa Litvanijom i Poljskom, članicama NATO-a.

Radar je namenjen ranom otkrivanju neprijateljskih interkontinentalnih balističkih raketa i aviona na daljinama do 6.000 kilometara, što znači cela Evropa i severni deo Atlantskog okeana.

U istu oblast Rusi planiraju da postave i rakete tipa "iskander" koje imaju dovoljan domet da pogode bazu u Poljskoj, gde Amerikanci planiraju da postave rakete presretače.