Si-En-En: Ukrajina ostala bez raketa za PVO sistem "patriot"; Putin: Kijev nastavlja napade na rafinerije, uzvratićemo

Спасиоци су данас трагали за седморицом несталих морнара, пошто су дронови јуче погодили два танкера за превоз хемикалија у близини румунске црноморске обале.

Бродови су се запалили, а напад је поново отворио питање безбедности на важном пловном путу који користи Украјина.

Министарство унутрашњих послова Румуније саопштило је да је у акцију трагања и спасавања упутило два хеликоптера "блекхок”, као и два брода с медицинским особљем.

"Спасавање тренутно није могуће безбедно спровести због веома високих таласа”, наводи се у саопштењу.

Председник Румуније Никушор Дан изјавио је да су оба брода погођена дроновима, али није желео да каже да ли је за то одговорна Русија. Војни извор из НАТО-а тврди, међутим, да су дронови дошли из Русије.

"Дронови који су изазвали пожаре на два танкера у румунским територијалним водама били су руског порекла”, рекао је извор из НАТО-а.

Оба брода била су усидрена код ушћа канала Сулина, који води у Дунав. Тај пловни пут Украјина користи као главну извозну руту, јер Русија непрестано напада украјинске црноморске луке. Један брод налазио се у румунским територијалним водама, а други непосредно изван њих.

Нестали чланови посаде били су међу 12 морнара на танкеру "Вајн трејдер” (Wine Trader) под заставом Сан Марина. Он је погођен 13 наутичких миља југоисточно од канала Сулина, миљу изван румунских вода. Петоро чланова посаде је спасено, саопштили су румунски званичници.

Други брод, танкер за хемикалије и нафту "Јара Џеј” (Yara J) под заставом Комора, запалио се када је погођен осам до десет миља југоисточно од Сулине, у румунским водама, касно у среду. Сви чланови посаде су безбедни.

Ови напади су најновији у низу удара на трговачке бродове у западном делу Црног мора. Најмање пет других теретних бродова погођено је у последњих десет дана у близини обала Румуније и суседне Бугарске, такође чланице НАТО-а. Најмање 23 морнара воде се као нестала или су погинула. Ти напади догодили су се изван територијалних вода држава НАТО-а.

НАТО је у саопштењу навео да је у контакту с румунским званичницима. Додаје се да су током ноћи у Црном мору гађана још два брода: брод за расути терет "Си дестини” (Sea Destiny) под заставом Маршалских Острва, у румунским водама, и танкер "Данија Џеј” (Dania J) под заставом Танзаније, привезан у украјинској дунавској луци Измаил. О жртвама није било речи.

Румунија се с Украјином граничи у дужини од 614 километара, добрим делом дуж Дунава, и од почетка руске инвазије на Украјину 2022. године више пута је пријавила упаде руских дронова у свој ваздушни простор.

Све учесталији напади на бродове у Црном мору појачали су забринутост за извоз житарица из региона.

Руски напади на украјинске црноморске луке приморали су Кијев да се све више ослања на дунавске луке и пловне путеве уз обале Румуније и Бугарске. Украјина је, са своје стране, гађала руске бродове код ушћа Дона у Азовском мору.

(Ројтерс)

Француски министар спољних послова Жан-Ноел Баро изјавио је да Европа већ дуго пружа највећи део подршке Кијеву, као и да две трећине обавештајних података који се деле са Украјином долазе од Европљана, а нарочито од Француске, пренео је Радио Франс.

Баро је напоменуо да је Европљанима, од почетка рата у Украјини, 20 пута речено да ће Украјина пасти и да је Сједињене Америчке Државе напуштају.

Шеф француске дипломатије је истакао да је, међутим, истина заправо да Европа већ дуго пружа највећи део подршке Кијеву.

Баро је нагласио да се рат не води само на бојном пољу, већ и у главама људи.

Истовремено је оптужио Кремљ и његове "тролове" на друштвеним мрежама да покушавају да одврате Европљане од пружања подршке Украјини и Украјинцима.

(Танјуг)

Украјина наставља да напада руске рафинерије, иако не успева да погоди ништа значајно, изјавио је председник Русије Владимир Путин и поручио да ће Русија одговорити на нападе на своје рафинерије, логистичке центре и енергетске објекте.

"Они и даље настављају. И јуче су чак покушали да изведу нападе на неке нафтне рафинерије. Погодило су нешто, ништа нарочито значајно, али ипак настављају са нападима", рекао је председник Русије.

Истакао је да је упознат са нападима на руске трговинске платформе.

"Они предузимају кораке које смо, искрено говорећи, вероватно могли да предвидимо, али једноставно нисмо очекивали да ће им то пасти на памет. Они су ово покренули, а ми сада узвраћамо. Затим се одмах обраћају својим покровитељима, тражећи од њих да изврше притисак на нас и приморају нас да станемо. То се догодило са енергетским објектима. И ево настављају", оценио је Путин.

Поручио је да ће Русија узвратити на нападе.

"Они су направили први корак, а ми смо почели да одговарамо. И сада већ кукају, како због енергетике, тако и због других објеката, укључујући центре за обраду података и тако даље. Али они су ти који су све ово започели. Није требало да почињу. Пре него што су предузели тај корак, требало је добро да размисле о последицама", сматра руски председник.

(Танјуг)

Украјина је остала без ракета пресретача за амерички систем противваздушне одбране "патриот", због чега је рањивија на руске балистичке нападе, изјавио је за Си-Ен-Ен извор упознат са ситуацијом.

Неименовани извор рекао је да током последњег руског напада "готово ниједна" балистичка ракета није пресретнута због недостатка ракета за систем "патриот".

Руске балистичке ракете погодиле су три електране у Кијеву и енергетску инфраструктуру у Харкову, при чему су у Кијеву погинуле четири особе, а 25 је повређено, наводи Си-Ен-Ен.

Сматра се да ово није први пут да је Украјина потпуно остала без пресретача за систем “патриот”, а Зеленски је јавно говорио о својој непрестаној борби да обезбеди нове залихе.

(Си-Ен-Ен)

Румунски председник Никушор Дан изјавио је након састанка са генералним секретаром НАТО-а Марком Рутеом да недавни напади на комерцијалне бродове у Црном мору представљају покушај Русије да дестабилизује источно крило НАТО-а и ослаби подршку Украјини.

Дан није изнео додатне детаље о недавно погођеним бродовима у румунским територијалним водама и њиховој непосредној близини, наводећи да ће више информација бити доступно по завршетку истрага које су у току.

"Са нашим савезницима из НАТО-а, обавезни смо да бранимо сваки центиметар наше територије, укључујући наше воде и ваздушни простор. Ситуација у Црном мору је озбиљна. Трговачки бродови се нападају и потапају. Поморци убијају, повређују се и нестају, веома близу обала Румуније и Бугарске. Ово је неприхватљиво и мора да престане. Животи, глобална трговина и критична инфраструктура су угрожени. Заједно се залажемо за безбедно и отворено Црно море, за Румунију, Бугарску, Европу и цео свет", написао је Дан на Иксу.

Руте је на Иксу навео да је имао добар састанак са бугарским премијером Руменом Радевом и румунским председником о безбедности у Црном мору и најновијим нападима на комерцијалне бродове.

Оценио је да је НАТО ојачао присуство дуж источног крила, укључујући повећање капацитета за борбу против дронова, и да ће наставити блиску сарадњу са савезницима у Црном мору, уз прилагођавање мера одвраћања и одбране према потреби.

Радев је на Иксу захвалио Рутеу на "јасном сигналу" – безбедност Црног мора је безбедност источног крила.

"НАТО пажљиво прати ситуацију и спреман је да помогне у јачању капацитета за борбу против дронова и поморског праћења након недавних напада на трговачке бродове. Бугарска позива на колективне напоре ка безбедној пловидби у Црном мору", навео је Радев.

(stirileprotv, Икс)

Данска премијерка Мете Фредериксен оценила је да споразум о дизелу који је амерички председник Доналд Трамп прошле недеље склопио са Русијом треба посматрати као "непријатељски сигнал" против Украјине, што Европу ставља у тежак положај.

Фредериксен је у Бриселу, уочи дводневног састанка Европског савета, рекла да споразум САД и Русије штети и Европској унији (ЕУ).

"Западна алијанса се налази у горем положају него пре неколико дана. У Европи добро знамо да, када било шта купујемо од Руса, финансирамо убијање Европљана", рекла је Фредериксен.

Упитана да ли би америчка влада требало да има могућност да искључи систем "Старлинк" кад год пожели, Фредериксен је одговорила да би Американци требало да обнове услугу сателитског интернета, јер би у супротном било немогуће заштитити Европу и НАТО.

"Ако дозволимо да Украјина падне, верујем да ћемо отворити врата Русији да се прошири на друге делове Европе и зато морамо наставити да сматрамо Украјину нашом одбрамбеном линијом", рекла је Фредериксен.

Данска лидерка је, такође, оценила као проблематичну чињеницу да Европљани у великој мери зависе од приватног америчког комуникационог система који представља "сламку спаса за њихове оружане снаге".

Компанија "Спејс икс" увела је ограничење брзине рада сателитског интернет система "Старлинк", али о томе није обавестила Одбрамбене снаге Украјине, изјавио је раније саветник украјинског председника за технолошка питања Сергиј Бескрестнов.

(Танјуг)

Бугарски премијер Румен Радев подржао је споразум председника Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа и руског председника Владимира Путина о испорукама руског дизела.

"Знате шта је наш проблем тренутно у Европи – високе цене горива", рекао је Радев и додао да Бугарска цени сваки корак који доприноси смањењу цена горива и очувању конкурентности, пренео је Јуроњуз.

САД су ублажиле санкције на увоз руског дизела до априла 2027. године како би омогућиле реализацију споразума.

Висока представница ЕУ за спољну политику Каја Калас рекла је да споразум представља "поклон" Путину у тренутку када Русија појачава бомбардовање Украјине.

Радев је критиковао и украјинске нападе на руске рафинерије нафте, наводећи да се противи нападима на енергетска постројења, укључујући руске ударе на електране у Украјини, јер доприносе расту цена у Европи.

(Танјуг)

Прекид ватре, неопходан за поправку опреме у Запорошкој термоелектрани, ступио је на снагу, изјавио је генерални директор руске државне корпорације "Росатом" Алексеј Лихачов.

"Почели смо да радимо на успостављању прекида ватре ради поправке технолошке опреме у Запорошкој термоелектрани, јер разводно постројење те електране обезбеђује сигурност и снабдевање електричном енергијом нуклеарне електране", рекао је Лихачов.

Напоменуо је да је снабдевање енергијом тренутно изузетно нестабилно и изложено ризицима. 

"Стручњаци ће изаћи на терен и започети поправку технолошке опреме, чиме ће се ојачати систем напајања нуклеарне електране и смањити ризик од поновног прекида сталног снабдевања електричном енергијом", објаснио је Лихачов.

(Танјуг, РИА)

Портпарол Кремља Дмитриј Песков оценио је да европске земље деструктивно реагују на руско-амерички споразум о испорукама дизел-горива, оптуживши их да се традиционално понашају као страна која подстиче сукоб.

"Не само да нису поздравиле овај споразум већ су га и оштро критиковале, укључујући председника Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа и америчку администрацију", рекао је Песков.

Амерички председник Доналд Трамп претходно је саопштио да је договор о испорукама руског дизела постигнут током телефонског разговора са руским председником Владимиром Путином 9. октобра.

Трамп је рекао да су САД задовољне што добијају руско дизел-гориво и да им је оно потребно.

Песков је навео да руско дизел-гориво већ стиже на светска тржишта и да би то могло позитивно да утиче на стабилизацију тржишта нафте, иако, како је истакао, неће бити довољно да се оно у потпуности стабилизује.

Оценио је да су енергетска тржишта, укључујући тржиште нафте, под великим притиском због бројних фактора, међу којима је и немогућност Русије да извезе значајне количине нафте и нафтних деривата.

Говорећи о сукобу у Украјини, Песков је оптужио Кијев да наставља нападе на руске рафинерије и енергетска постројења, упркос мировним напорима САД.

"Украјински режим у Кијеву наставља да напада ове објекте, чиме озбиљно противречи мировним напорима Сједињених Америчких Држава и америчких преговарача, који улажу веома интензивне напоре да покрену мировни процес", рекао је Песков.

Додао је да су досадашњи напори америчких преговарача осујећени, како је навео, неспремношћу украјинског руководства и лично председника Володимира Зеленског да постигну мир.

(РИА, Танјуг)

Владин центар за безбедност Пољске послао је упозорење становницима Лублинског војводства због руског ваздушног напада на Украјину, наводећи да пољско ратно ваздухопловство делује у ваздушном простору земље.

Упозорење је укинуто после око 20 минута, уз поруку да више нема претње по Пољску, пренео је Радио Зет.

Упозорење је упућено становницима Лублина, Хелма, Замошћа и Бјале Подласке, као и више околних округа.

У поруци је наведено да се ситуација прати и да би грађани требало да очекују додатна обавештења, док је центар позвао становнике да прате званичне информације.

Владин центар за безбедност oко 10.30 послао је нову поруку у којој је саопштено да је ваздушни напад на Украјину завршен и да Пољској више не прети опасност.

(Танјуг)

Постројење за експлоатацију гаса у Полтавској области оштећено је током ноћи у нападу руских дронова, саопштио је вршилац дужности председника Управног одбора компаније "Нафтогаз Украјине" Сергиј Федоренко.

Према његовим речима, након напада беспилотне летелице избио је пожар и оштећена је технолошка опрема.

Међу радницима постројења нема повређених, а процена штете је у току.

(Ukrinform)

Украјинска морнарица саопштила је да је током ноћног напада на аеродром Борисоглебск у руској Вороњешкој области уништила шест руских војних авиона Су-34М.

У нападу је коришћен обалски ракетни систем "нептун", наведено је у саопштењу.

Ројтерс није могао независно да потврди ове наводе.

(Reuters)

Руска Федерална служба безбедности (ФСБ) саопштила је да је у Псковској области ухапшен држављанин Шведске, који је раније учествовао у борбеним дејствима на страни Оружаних снага Украјине, због сумње да је дошао у Русију како би извршио диверзије.

"Ухапшени је од фебруара до јуна служио војску по уговору у саставу терористичке организације забрањене на територији Русије, на дужности командира одељења беспилотних ваздухопловних система 24. одвојеног јуришног батаљона", наводи се у саопштењу.

ФСБ тврди да поседује документацију која потврђује његово учешће у борбеним дејствима против Русије, као и да је планирао да изведе диверзантско-терористичке нападе на руске војне објекте.

(Танјуг)

Велики напад украјинских дронова на руску Рјазањску област изазвао је пожар у рафинерији нафте, саопштио је губернатор те области Павел Малков.

"Материјална штета се процењује. Службе за ванредне ситуације раде на месту догађаја", навео је Малков.

У нападима је оштећено и једно складиште на другој локацији, додао је, не износећи више детаља.

(Reuters)

Украјина ће наставити нападе на руске рафинерије, изјавио је украјински председник Володимир Зеленски у интервјуу за Фајненшел тајмс.

"Ограничење напада на рафинерије више не важи, завршили смо с тим", рекао је Зеленски.

Зеленски је критиковао спремност Вашингтона да склапа пословне договоре са Москвом, као и однос америчког председника Доналда Трампа према руском председнику Владимиру Путину.

Украјински председник је раније ове недеље навео да је Украјина на два дана обуставила нападе на руске рафинерије и другу енергетску инфраструктуру, након што је Трамп најавио енергетско примирје.

Зеленски је, међутим, рекао да украјинске снаге више нису добијале америчка упозорења о долазећим балистичким ракетама, док је сателитска комуникациона мрежа "Старлинк", компаније Спејс икс, успорена широм земље.

Одбацио је, такође, могућност да су прекиди у раду сателитског система "Старлинк" били последица техничког квара.

"То није био технички проблем, већ ствар воље", рекао је Зеленски.

На питање да ли би Украјина пристала да обустави нападе на енергетску инфраструктуру да би "поправила" односе са Белом кућом, Зеленски је одговорио да би на то пристао само у замену за додатне америчке пресретаче ракета "патриот", назвавши то минимумом који би прихватио.

(Reuters)

Изасланици америчког председника Доналда Трампа, Стив Виткоф и Џаред Кушнер, предложили су представницима Европске уније да одмрзну део руске имовине како би се наставили преговори о решавању сукоба у Украјини, изјавили су извори упознати са тим питањем.

Извори су за Фајненшел тајмс (ФТ) рекли да су Виткоф и Кушнер током разговора у Мајамију прошле недеље представницима Велике Британије, Француске, Немачке, НАТО-а и ЕУ предложили неколико начина за одмрзавање руске имовине.

Њихов предлог обухватао је и оснивање новог финансијског инструмента са посебном наменом, под контролом Вашингтона, a идеја je разматрана је у оквиру могућег мировног споразума.

Према изворима листа, европски представници одбацили су план који су предложили Виткоф и Кушнер, док су механизми за одмрзавање дела руских средстава и њихово коришћење и даље предмет расправе.

Вашингтон је, такође, затражио од Кијева да представи план потрошње "користећи било која средства из било ког извора" и понудио сарадњу са Међународним монетарним фондом на спровођењу реформи у области борбе против корупције и јачања одговорности у Украјини.

Земље Европске уније и Групе седам замрзле су око 300 милијарди евра руске имовине, од чега се готово 180 милијарди евра налази у белгијском депозитару "Евроклир".

Учесници самита ЕУ крајем 2025. године нису успели да се договоре о одузимању замрзнуте руске имовине, за коју је било предложено да се искористи као "репарациони кредит" за Украјину.

Уместо тога, донета је одлука да се Кијеву за период од 2026. до 2027. године одобри кредит од 90 милијарди евра.

(FT, Танјуг)

Власник компаније "Спејс икс" Илон Маск изјавио је да ограничења брзине и коришћења система "Старлинк", војне верзије сателитске мреже "Старлинк", одређује америчка војска, док коначну одлуку доноси председник САД, након што је Украјина саопштила да су нова ограничења везе отежала њене војне операције.

Маск је на друштвеној мрежи Икс навео да је "Старлинк" у власништву америчке владе и под њеном контролом, одговарајући на позиве украјинских званичника да се обнови пуна доступност сателитске везе.

"Системи 'Старлинк' су у власништву америчке владе и под њеном контролом. Сва ограничења брзине или коришћења одређује америчка војска, а коначну одлуку доноси председник САД", написао је Маск.

Додао је да је "Старлинк" намењен цивилним и одбрамбеним активностима и да не може да се користи за офанзивне војне операције, оценивши да би таква употреба била непримерена за комерцијалну компанију.

Маск је, наводи Би-Би-Си, реаговао након што су украјински званичници, укључујући председника Украјине Володимира Зеленског, затражили да се обнови пуна функционалност система "Старлинк".

Украјина је саопштила да је компанија "Спејс икс", без претходног обавештења украјинских одбрамбених снага, ограничила брзину кретања терминала "Старлинк" на 160 километара на сат, након чијег прекорачења долази до губитка везе.

На различитим типовима возила и у различитим јединицама веза "Старлинк" се губи при различитим брзинама, од око 72 до 161 километар на сат, навео је извор за Укринформ.

(BBC, X, Ukrinform)

Украјина је саопштила да је компанија "Спејс икс" ограничила услуге сателитског система "Старлинк", што је отежало операције украјинских дронова, укључујући нападе на руске циљеве и пресретање беспилотних летелица.

Украјински председник Володимир Зеленски оценио је да је та одлука велика грешка и упозорио да би могла да доведе до бројних људских жртава.

Власник компаније "Спејс икс" Илон Маск изјавио је да ограничења брзине и коришћења "Старлинка" одређује америчка војска, док коначну одлуку доноси председник САД.

(Reuters)

Русија је извела напад на луку Измаил у украјинској Одеској области на обали Црног мора, као и на два теретна брода која су пловила ка Одеси, саопштило је руско Министарство одбране на Телеграму.

У одвојеном саопштењу, руско Министарство одбране навело је да је погодило теретни брод у ушћу реке Буг у Црно море, као и још један брод у луци Черноморск. Према наводима Mинистарства, оба брода превозила су војне залихе за украјинску војску

Ројтерс није могао независно да потврди ове наводе.

(Reuters)

Троје људи је погинуло, а шесторо је повређено у масовном руском нападу дроновима на Кропивницки, саопштио је начелник Кировоградске обласне војне управе Андриј Рајкович.

Према његовим речима, петоро повређених налази се на лечењу у здравственим установама, док је једна особа одбила хоспитализацију.

У граду су се претходно чуле експлозије у различитим деловима.

Према наводима начелника обласне војне управе, мете напада били су логистички објекти, саобраћајна инфраструктура и индустријска предузећа.

(Ukrinform)