Kijev preti: Krim bi mogao da postane ostrvo; Lavrov: Nisam baš razumeo kako to planirate

Председник Украјине Володимир Зеленски допутовао је у Брисел, где ће се састати са генералним секретаром НАТО-а Марком Рутеом, белгијским премијером Бартом де Вевером, а предвиђен је и пријем код краља Белгије Филипа.

"Стигао сам у Брисел. Данас ме очекује састанак са генералним секретаром НАТО-а Марком Рутеом, а сутра са премијером Белгије Бартом де Вевером. Планиран је и пријем код краља Белгијанаца Филипа“, написао је Зеленски на друштвеним мрежама.

Украјински председник је навео да су пред њим важни дани за јачање одбрамбених капацитета Украјине.

Према његовим речима, планирани су и разговори са министрима одбране Велике Британије и Немачке, као и учешће на састанку Контакт групе за одбрану Украјине у формату "Рамштајн" и заседању Европског савета.

"Европа мора бити снажна и уједињена. Од тога ће у великој мери зависити како ће се овај рат завршити", поручио је Зеленски.

Ukrinform

Уједињене нације осуђују нападе на цивиле, рекао је портпарол генералног секретара УН Стефан Дижарик, коментаришући напад дроном на аутобус са децом из Белорусије у руској Брјанској области.

Дижарик је рекао за Спутњик да УН осуђују све нападе на цивилно становништво и цивилну инфраструктуру, где год да се дешавају, наводећи да су такви напади забрањени на основу међународног хуманитарног права и да морају одмах да буду обустављени.

Дижарик је истакао да су УН упознате о нападу дрона на аутобус, али није навео ко је извео напад.

Танјуг

Русија ускоро очекује посету америчких изасланика Стива Виткофа и Џареда Kушнера, изјавио је специјални представник руског председника за инвестиције и економску сарадњу са иностранством и шеф Руског фонда за директна улагања Kирил Дмитријев.

Истакао је да није одређен тачан датум посете Виткофа и Kушнера Русији.

"Дијалог је дефинитивно у току. Путин и Трамп су имали веома добар разговор. Сви Европљани, укључујући и Британце, бесни су што се овај дијалог наставља", навео је Дмитријев, пренео је ТАСС.

Помоћник руског председника Јуриј Ушаков рекао је новинарима у уторак да Kремљ очекује да ће Виткоф и Kушнер допутовати у Москву на разговоре о Украјини након што буде потписан меморандум о разумевању између Вашингтона и Техерана. 

TASS/Tanjug

Италијанска премијерка Ђорђа Мелони апеловала је на Европску унију да одреди заједничког изасланика за контакте са Русијом око питања у вези са сукобом у Украјини, упозоравајући да та функција не би требало да припадне кандидату из највећих држава ЕУ.

У разговору са новинарима на крају самита Г7 у Француској, Мелонијева је рекла да ширење дипломатских група унутар ЕУ носи ризик од стварање забуне, због чега је важно пронаћи јединствени глас који ће говорити у име блока када се ради о Русији, преноси Ројтерс.

"Било би веома тешко предложити некога из једне од највећих европских земаља. По мом мишљењу, предлагање једног од тих кандидата отежало би постизање споразума", рекла је италијанска премијерка у разговору са новинарима.

Reuters

Aмерички председник Доналд Трамп изјавио је да ће Сједињене Државе размотрити могућност издавања лиценце Украјини за производњу америчких противбалистичких ракета.

Како преноси Укринформ, Трамп је то рекао новинарима на маргинама самита Г7 у Француској.

Навео је да ће бити размотрен предлог Украјине да у Европи производи америчке ракете.

"Они би желели да то могу да раде и ми ћемо то питање размотрити", рекао је Трамп.

Амерички председник је поновио да је имао "веома добре разговоре" и са украјинским председником Володимиром Зеленским и са руским председником Владимиром Путином, додајући да жели да се рат у Украјини оконча.

Истовремено, одбио је да одговори на питање да ли сматра Путина одговорнијим за сукоб.

"Не желим то да коментаришем, јер покушавам да решим проблем. То не би помогло", рекао је Трамп.

Говорећи о могућим санкцијама Русији, навео је да Вашингтон разматра ту опцију.

"Разматрамо то. Пратимо колико брзо падају цене нафте. Заиста падају", изјавио је амерички председник.

Ukrinform

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров прокоментарисао је изјаву украјинског министра одбране Михајла Федорова и саветовао му да се најпре привикне на нову функцију..

Као одговор на изјаву украјинског министра одбране Михајла Федорова да ће "Крим ускоро постати острво", Лавров је запитао како Кијев планира да то постигне.

"Да, рекао је то. Али нисам најбоље разумео како намерава да то изведе, јер је помињао дронове. За сваки дрон постоји противмера и ми тренутно интензивно радимо на томе. Он је нов на тој функцији и тек треба да се привикне", поручио је Лавров.

ТАСС

Украјина користи дронове како би изоловала Крим и пресекла непријатељску логистику у блиској будућности, рекао је украјински министар одбране Михајло Федоров.

"Крим се изолује употребом дронова. А у блиској будућности изгледа да ће Крим постати острво. То би могло довести до веома неочекиваних последица за Русе. Не могу ништа више да кажем“, нагласио је Федоров.

Министар сматра да је донета исправна одлука о куповини дронова "Middle Strike" у првим месецима 2026. године. Известио је да је у прва четири месеца 2026. године купљено више ових дронова него у целој претходној години.

Федоров је додао да за Русе "пакао почиње и да је веома тешко носити се са њим".

Како је раније пренео Унијан, Украјина све интензивније користи растућу флоту ударних беспилотних летелица за нападе на кључне линије снабдевања Крима.

Лист Њујорк тајмс наводи да Кијев настоји да што више отежа или у потпуности ограничи логистичку повезаност полуострва са Русијом. Последњих недеља погођене су десетине камиона и железничких композиција дуж главне саобраћајнице која води ка Криму.

Ови напади представљају важан део стратегије коју Украјина назива "логистичком блокадом".

Руте које су на мети украјинских снага од кључног су значаја за снабдевање и војске и цивилног становништва. Напади на цистерне за превоз горива навели су многе возаче да преиспитају путовања ка полуострву.

Према наводима листа, таква ситуација већ је довела до увођења ограничења у дистрибуцији горива, а продаја на појединим бензинским станицама повремено је у потпуности обустављана.

Унијан

Холандија ће издвојити 250 милиона евра за производњу дронова за Украјину, предвиђено је меморандумом о сарадњи чији је циљ продубљивање партнерства у области одбрамбених иновација, који је потписан данас у Хагу.

Како преноси Укринформ, документ су потписали министарка одбране Холандије Дилан Јешилгоз-Зегеријус и потпредседник украјинске владе и министар за дигиталну трансформацију Михајло Федоров, који борави у званичној посети Холандији.

"Посебно ми је драго што смо данас потписали Меморандум о намерама за даље јачање сарадње у области иновација. Иновације су кључни елемент нашег партнерства. Још један важан сегмент те сарадње су дронови“, рекла је Јешилгоз-Зегеријус.

Подсетила је да је недавно потписан и први споразум о заједничкој производњи између холандских и украјинских компанија.

"Наставићемо да подржавамо Украјину дроновима. Украјина је показала да ове способности ефикасно користи за заштиту свог становништва и одбрану од руских напада. Зато данас могу да објавим да ће Холандија издвојити 250 милиона евра за набавку дронова за Украјину од холандске одбрамбене индустрије“, истакла је министарка.

Додала је и да ће Холандија наставити да позива европске савезнике и партнере да учине све што је у њиховој моћи како би подржали Украјину.

Ukrinform

Генералштаб Оружаних снага Украјине демантовао је тврдње руских званичника да су Украјинци дроном напали аутобус који је превозио дечји фудбалски тим у руској Брјанској области.

Како преноси Укринформ, Генералштаб је у саопштењу објављеном на Фејсбуку навео да су такве тврдње неистините.

"Изјаве представника Руске Федерације да су Оружане снаге Украјине наводно дроном напале аутобус са дечјим фудбалским тимом у Брјанској области нису тачне", наводи се у саопштењу.

Украјинска војска истиче да током наведеног периода Одбрамбене снаге Украјине нису користиле беспилотне летелице против циљева у Брјанској области.

"Ове извештаје сматрамо још једном провокацијом Кремља. Пошто није у стању да оствари прокламоване циљеве на бојном пољу и трпи значајне губитке, Руска Федерација све чешће прибегава информационим манипулацијама и измишљеним оптужбама против Украјине", саопштио је Генералштаб.

Ukrinform

Лидери земаља Групе седам (Г7) постигли су договор о пооштравању санкција Русији и додатном јачању ваздушних и способности дугог домета Украјине, изјавио је председник Француске Емануел Макрон, оценивши да је самит у Евијану протекао у знаку јединства упркос сложеним међународним околностима.

Макрон је на завршној конференцији за новинаре рекао да су чланице Г7 водиле "темељну расправу" о рату у Украјини, пренео је БФМТВ.

"Обавезали смо се на додатно пооштравање наших санкција Русији, као и на јачање ваздушних и способности дугог домета Украјине", навео је француски председник.

Оценио je да самит Г7 у Евијану представља "тренутак јединства", упркос, како је рекао, "изузетно тешком контексту", обележеном бројним кризама и све израженијом фрагментацијом света.

Француски председник је истакао и да је Г7 једногласно поздравио, како је навео, "веома добар споразум" између Сједињених Америчких Држава и Ирана.

Према његовим речима, лидери земаља Г7 нагласили су и потребу заштите територијалног суверенитета Либана.

Макрон је саопштио и да су чланице Г7 једногласно усвојиле девет декларација. Међу њима су геополитичка декларација која се односи на Украјину и Блиски исток.

На самиту Г7 у Евијану, који се завршава данас, учествују лидери седам индустријски најразвијенијих земаља: САД, Велике Британије, Kанаде, Француске, Немачке, Италије и Јапана, као и представници Европске уније.

Поред сталних чланица, на скуп су позвани и лидери Индије, Бразила, Египта, Kатара, Уједињених Арапских Емирата и Kеније, као и председник Украјине Володимир Зеленски.

После неколико месеци током којих је пажња била усмерена на Блиски исток, Сједињене Америчке Државе поново имају времена да се посвете ситуацији у Европи. Учешће председника Украјине Володимира Зеленског на самиту Г7 у Француској поново је скренуло пажњу Вашингтона на рат у Украјини, иако је председник САД Доналд Трамп ставио до знања да тај сукоб не сматра непосредно важним за Вашингтон, пише лист Вашингтон пост.

Како наводи лист, амерички председник је током самита изразио незадовољство због тога што рат у Украјини траје више од четири године и што се његов скори завршетак и даље не назире.

"То је онај рат за који сам вам говорио да ће га бити најлакше окончати, али између двојице лидера постоји много нетрпељивости", рекао је Трамп новинарима.

Према оцени Вашингтон поста, питање Украјине је током претходна четири месеца практично било потиснуто у други план у америчкој администрацији, која је била усредсређена на сукоб са Ираном.

Међутим, након извесне стабилизације ситуације на Блиском истоку, недавни дипломатски контакти Кијева и Вашингтона поново су вратили тему рата у Украјини у фокус Беле куће.

Лист наводи да Зеленски, који је на самит дошао на позив француског председника Емануела Макрона, настоји да интензивира контакте са Трампом. Европски лидери, пре свега Француска, Немачка и Велика Британија, позивају америчког председника да помогне у превазилажењу дипломатског застоја и организовању директних разговора Зеленског и руског председника Владимира Путина на територији САД.

Истовремено, дипломатска активност одвија се у тренутку када се карактер рата приметно мења. Украјински удари на руску енергетску инфраструктуру довели су до несташица горива у појединим деловима Русије, док су украјински градови и даље изложени масовним нападима ракетама и беспилотним летелицама.

Недавни споразум о окончању америчко-иранског сукоба, наводи лист, лишио је Русију неочекиваних додатних прихода од извоза нафте, што ограничава њену способност да финансира рат у Украјини. Поред тога, поново се отвара могућност увођења америчких санкција Русији, које су у марту биле стављене у други план због кризе на Блиском истоку.

Unian/Washington Post

Украјинска војска извела је 16. јуна и током ноћи између 16. и 17. јуна ударе на танкер који припада руској "флоти из сенке" у Црном мору, као и мост преко Севернокримског канала у Херсонској области.

Украјински генералштаб је саопштио да је танкер коришћен за превоз нафте и нафтних деривата у име Руске Федерације, заобилазећи међународне санкције и ограничења. Брод је дугачак 244,6 метара и има бруто тонажу од 62.002 тоне.

"Наше снаге су такође гађале објекте које непријатељ користи за подршку војној логистици и пребацивање људства и технике између привремено окупираних територија на југу Украјине“, наводи се у саопштењу.

Украјинске снаге су, како се додаје, погодиле друмски мост преко Севернокримског канала код насеља Стави, као и друмски мост код Воинке у Херсонској области.

Ukrinform

Председник Европског савета Антонио Kоста ступио је у контакт са Kремљом у настојању да укључи руског председника Владимира Путина у разговоре о томе како да се оконча рат у Украјини, изјавили су за Блумберг извори упознати са ситуацијом.

Према наводима извора, Kостин главни саветник обавио је два разговора са високим руским званичником блиским Путину, с циљем припреме терена за "будуће, садржајније контакте".

Портпаролка председника Европског савета одбила је да коментарише те наводе, док Kремљ није одговорио на упит медија.

Антонио Kоста је прошлог месеца рекао да ће Европа "у правом тренутку морати да разговара са Русијом" како би се решавала заједничка безбедносна питања.

Поједине чланице Европске уније разматрају могућност именовања специјалног изасланика за преговоре са Москвом, док блок настоји да обезбеди улогу у евентуалном мировном процесу између Русије и Украјине.

Kако су рекли извори, та идеја изазива поделе међу европским државама, посебно након што је Путин као могућег посредника поменуо бившег немачког канцелара Герхарда Шредера, који је годинама сарађивао са руским енергетским компанијама.

Немачка, Француска и Велика Британија такође координирају приступ могућим преговорима са Москвом у сарадњи са украјинским председником Володимиром Зеленским.

Европски званичници сматрају да би растући економски трошкови рата, појачани украјински напади на територији Русије и успоравање руског напредовања на фронту могли да створе прилику за нове преговоре.

Према речима једног европског званичника, ЕУ жели да усагласи заједничку стратегију за тренутак када комуникација са Kремљом постане интензивнија.

Додатни фактор представља и недавни споразум између САД и Ирана, за који се процењује да би могао да доведе до пада цена нафте и смањења руских прихода од извоза енергената.

Међутим, Путин и даље одбацује позиве на прекид ватре пре почетка преговора, уз образложење да би то омогућило Украјини да се додатно наоружа.

Руски председник такође се противи могућем распоређивању европских трупа у Украјини и инсистира да Kијев, као услов за мир, препусти Русији додатне територије у Доњецкој области, што украјинске власти одбацују.

Bloomberg/Tanjug

Потребно је да више војних снага НАТО-а буде стационирано у балтичким земљама, изјавио је данас летонски премијер Андрис Кулбергс.

Он је рекао, на заједничкој конференцији за новинаре са генералним секретаром НАТО-а Марком Рутеом у Бриселу, да је потребно више војника Алијансе на терену не само у Летонији, већ и у балтичким земљама и на источном крилу НАТО-а, пренео је Гардијан.

Кулбергс је навео да је такође потребно подстицати развој обране против дронова у Европи, истичући да треба учити из искустава Украјине у обарању беспилотних летелица.

Оценио је да је, када је реч о одбрани од дронова, потребна тесна сарадња великог броја земаља због тога што се беспилотне летелице стално развијају.

(Танјуг, Guardian)

Једна жена је погинула, а шест особа, међу којима четворо деце, повређено је у нападу украјинске беспилотне летелице на аутобус који је превозио дечји фудбалски тим из Гомеља, изјавио је вршилац дужности губернатора Брјанске области Јегор Коваљчук.

Према његовим речима, напад је изведен дроном авионског типа док је аутобус са младим спортистима путовао ка Геленџику на одмор, пренео је Тас.

У аутобусу су се налазила 44 путника, међу којима двадесет осморо деце из Омладинске спортске школе број 2 из Речице у Белорусији.

Жена која је пратила тим страдала је у нападу, навели су локални званичници, пише Спутњик. Шест особа, укључујући четворо деце, брзо је пребачено у болницу, где им је указана неопходна медицинска помоћ. Остали путници требало би ускоро да буду враћени кући.

Министарство спољних послова Белорусије обавештено је о инциденту, а руски истражни комитет утврђује околности догађаја и особе које би могле бити повезане са нападом.

(Танјуг)

Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је да је најважнији део састанка лидера Г7 у Евијану, то што је договорено додатно јачање украјинске противваздушне одбране, повећање притиска на Русију, али и заштита енергетске стабилности Украјине.

Зеленски је на свом Фејсбуку објавио да сви учесници самита имају конкретне мере за суочавање са највећим изазовима, преноси Укринформ.

"Наше глобално јединство заиста смањује могућност Русије да настави ову сулуду и злочиначку агресију против Украјине", истакао је Зеленски.

Лидера Г7 су у заједничком саопштењу издатом након другог дана самита у Француској, најавили споразум о повећању испорука система противваздушне одбране и оружја дугог домета Украјини и обавезали се на интензивирање притиска на руску војну економију.

(Укринформ)

У нападу руских дронова на Запорожје, током протекле ноћи погинула је једна особа а седам је повређено, саопштио је начелник Окружне војне управе те области Иван Федоров.

"Укупно је девет стамбених и нестамбених објеката у Александровском и Космичном округу Запорожја оштећено као резултат ноћног непријатељског напада. Међу њима је пет стамбених зграда и четири куће у приватном сектору", рекао је Федоров у објави на Телеграму, преноси Укринформ.

Федоров је казао да је након руског напада медицинску помоћ затражило седам особа.

(Укринформ)

Руска Федерална служба безбедности (ФСБ) саопштила је да су спречени терористички напади у три руска региона и да су ухапшене три особе, због сумње да су по наређењу украјинских обавештајних агенција планирали терористичке нападе на војно особље, волонтерску организацију и објекте за гориво, енергију и транспорт.

"Федерална служба безбедности Руске Федерације привела је тројицу саучесника украјинских специјалних служби у Републици Адигеји, Тјуменској области и Краснодарској Покрајини", наводи се у саопштењу ФСБ-а, које преноси Интерфакс.

Према подацима обавештајне агенције, притворени су планирали да изврше саботаже и терористичке акте против припадника Оружаних снага Русије, волонтерске организације која пружа подршку учесницима у Специјалним војним операцијама, као и на транспортној инфраструктури и објектима за гориво и енергију у овим регионима.

Приликом њиховог хапшења заплењена је импровизована експлозивна направа која је направљена на бази пластичног експлозива стране производње, као и импровизоване запаљиве направе.

(Танјуг)

Последња америчка лиценца која је омогућавала одређене трансакције повезане са испорукама руске нафте истекла је данас, чиме је окончано привремено изузеће уведено ради стабилизације глобалног тржишта енергената, преноси РИА Новости.

Лиценца је важила до поноћи по локалном времену и омогућавала је операције неопходне за транспорт, продају и истовар руске нафте и нафтних деривата који су били утоварени на бродове до 17. априла ове године.

Америчке власти су претходно два пута продужавале важење дозволе.

Прво продужење одобрено је у априлу, а затим и у мају, након што је мера првобитно уведена у марту. Вашингтон је такву одлуку образложио потребом да се ублаже поремећаји на светском тржишту нафте услед погоршања безбедносне ситуације на Блиском истоку и спречи несташица горива изазвана застојима у транспорту енергената.

Лиценца се није односила на трансакције које укључују појединце и организације повезане са Ираном, Северном Корејом и Кубом, нити на активности повезане са Кримом и новим руским регионима, односно територијама које је Русија прогласила својим саставним делом након референдумâ одржаних 2022. године.

Амерички председник Доналд Трамп изјавио је у уторак да би Сједињене Америчке Државе ускоро могле да обнове санкције на руску нафту.

(Танјуг)

Лидери земаља, чланица Г7, навели су у заједничком саопштењу са самита који се одржава у француском граду Евијану, да су уједињени у "непоколебљивој подршци Украјини у одбрани њене слободе, суверенитета и територијалног интегритета", да поздрављају постизање споразума о окончању сукоба између Сједињених Америчких Држава и Ирана, и да подржавају прекид ватре у Либану.

"Потврђујемо нашу солидарност са украјинским становништвом које пати од напада на њихову критичну инфраструктуру и културно наслеђе. Похваљујемо Украјину због њене отпорности и напретка на бојном пољу последњих месеци и наглашавамо да сада постоји нови замах", наводи се у зајединичком саопштењу које је објавила Јелисејска палата.

Додаје се да су се лидери Г7 сложили, да би подржали и убрзали овај нови замах, "да повећају испоруку капацитета противваздушне одбране, додатних система и пресретача, као и капацитета дугог домета", и да су спремни да размотре "проширење лиценци на Украјину како би омогућили повећање војне производње" те земље.

"Наглашавамо важност енергетске отпорности, на основу потреба и приоритета које су изразиле украјинске власти. Слажемо се да пружимо даљу подршку како би земља пребродила следећу зиму. Обавезујемо се да ћемо повећати притисак на руску ратну економију. У том контексту, пооштрићемо наше санкције, укључујући и оне у сектору нафте и гаса", истиче се у саопштењу.

(Танјуг)

Три особе су погинуле, пет је повређено, а преко стотину приватних кућа је оштећено у руском нападу на Славјанск, град у Доњецкој области, саопштиле су локалне власти.

Како је навело Доњецко регионално тужилаштво, руске снаге су у два наврата током протеклог данас напале цивилне објекте у Славјанску користећи авио-бомбе ФАБ-250, преноси Укринформ.

"Коначне последице удара се утврђују. У насељу је оштећено најмање 117 приватних кућа", додало је у саопштењу украјинско тужилаштво уз напомену да је покренута истрага о ратним злочинима у вези са руским нападом.

(Танјуг)