Kijev: Pogođena naftna i vojna postrojenja u dve ruske obasti i na Krimu; poremećeno snabdevanje u južnim regionima

У нападима руских дронова на стамбене зграде и на минибус у Запорошкој области погинуле су две особе, док је 16 особа рањено, саопштили су локални званичници.

Шеф Запорошке окружне војне управе Иван Федоров је у објави на Телеграму истакао да су међу рањенима двоје деце, преноси Укринформ.

"Браћа, стара 11 и 13 година, повређена су у непријатељском нападу на Запорожје. Дечацима је пружена медицинска помоћ", додао је Федоров.

Начелник администрације Хортицког округа, Сергиј Иљченко истакао је да су на мети руских напада били "цивилна инфраструктура, стајалиште јавног превоза, места где се људи окупљају".

Рано јутрос, Федоров је навео да је у ноћним ударима погинуло пет особа.

(Танјуг/Укринформ)

Пољски премијер Доналд Туск позвао је на директан разговор председника Карола Навроцког и његовог украјинског колеге Володимира Зеленског, након што су односи две земље погоршани услед одлуке Кијева да војну јединицу назове по Украјинској устаничкој армији (УПА), коју Варшава сматра одговорном за масакре над Пољацима током Другог светског рата.

"Пошто дипломатија није дала резултате, јавно апелујем на председнике Карола Навроцког и Володимира Зеленског да одрже директан и искрен разговор пре него што емоције униште нашу солидарност, која је рођена пред руском претњом.

Сарадња је у интересу и наших држава и народа, а сукоб у интересу Москве", рекао је Туск на друштвеној мрежи Икс. Пољско саветодавно тело се такође састало како би разговарало о предлогу Навроцког да се Зеленском одузме највише одликовање земље, Орден Белог орла, које му је доделио бивши пољски председник Анджеј Дуда, преноси Ројтерс.

Навроцки је прошлог месеца оценио да би саветодавно веће требало да размотри могућност одузимања одликовања због преименовања војне јединице.

Јавно расположење у Пољској према Украјини постало је негативније услед доласка ратних избеглица, спорова око увоза житарица и историје маскара над Пољацима током Другог светског рата које је починила УПА, наводи британска агенција.

УПА је била умешана и у низ убистава почињених између 1943. и 1945. ходине у којима су, према наводима Пољске, украјинске снаге убиле око 100.000 Пољака, док су у одмаздама страдале хиљаде Украјинаца.

Шеф украјинске дипломатије Украјине Андриј Сибиха изјавио је да су назив јединице одабрали сами војници, са намером да одају почаст борби УПА против Москве, а не да увреде Пољску.

(Tanjug/Reuters)

Снаге специјалних операција Украјине (ССО) током ноћи су погодиле спој два руска нафтовода у Волгоградској области, радарску станицу у Краснодарској Покрајини Руске федерације и складиште нафте на Криму, саопштила је прес-служба тих снага.

Како је наведено, пожар је избио на линијској производно-диспечерској станици (ЛДДС) Красни Јар у Волгоградској области као резултат напада дронова, преноси Укринформ.

Прес-служба је нагласила да ССО наставља да напада "непријатељску инфраструктуру за рафинирање нафте и логистику како би смањила његове могућности за вођење рата против Украјине".

Објекат, који се налази више од 500 километара североисточно од украјинске границе, припада руској државној компанији Трансњефт, а станица се сматра кључним чвориштем за нафтоводе до Волгоградске рафинерије и извозног терминала Шесхарис у Новоросијску на Црном мору преко нафтовода Кујбишев-Тихорецк.

Ракетама је погођена радарска станица на територији јединице ваздухопловства и противваздушне одбране у предграђу Новоросијска, која је била задужена за континуирано праћење неба у приобалној зони.

У међувремену, како се истиче, покренута је серије удара на једно од кључних складишта нафте на Криму које поседује 17 резервоара за гориво различитих типова, резервоаре за воду, црпну станицу и аутомобилске и железничке терминале за акумулацију, складиштење и претовар.

(Танјуг/Укринформ)

Висока представница Европске уније за спољну политику Каја Калас изјавила је да је једна од главних тема неформалног састанка министара одбране земаља чланица ЕУ на Кипру - помоћ Украјини и сарадња међу одбрамбеним индустријама чланица Уније.
Калас је, на конференцији за новинаре, рекла да ЕУ мора да учини више да "Русија и Украјина разговарају једна са другом, јер на крају морају да се договоре", саопштено је на интернет страници дипломатске службе ЕУ.

Калас је казала да не види "директну" спремност руске стране да започне мировне преговоре о Украјини.

"Не директно, мислим да видимо ескалацију њихових напада. Требало би прво да почну са прекидом ватре, да седну за преговарачки сто. Али истовремено видимо и неке покрете унутар Русије да нису задовољни наставком овог рата. Зато морамо да извршимо већи притисак на њих, а такође и да повећамо нашу подршку Украјини", истакла је Калас.

(Танјуг)

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров изјавио је да је тешко коментарисати изгледе за преговоре о мировном решењу у Украјини у овом тренутку.

"Тешко је чак и коментарисати изгледе за преговоре у овом тренутку", рекао је Лавров током заједничке конференције за новинаре са министром спољних послова Бангладеша Калилуром Рахманом у Москви, преноси РИА Новости.

Он је казао да је Русија спремна за преговоре о Украјини, али да они морају бити искрени.

"Спремни смо за преговоре, за искрене преговоре, без варања", истакао је Лавров.

(Танјуг)

Резултати студије Кијевског међународног института за социјологију (КИИС), спроведене од 7. маја до 3. јуна, показују да је 61 одсто анкетираних Украјинаца спремно да подржи прекид ватре у рату са Русијом уколико се трупе европских земаља распореде близу линије фронта.

"Припремили смо четири сценарија прекида ватре, а испитаницима је насумично читан само један од њих. Сваки сценарио је предвиђао прекид ватре дуж тренутне линије фронта и то да Русија фактички задржава контролу над окупираним територијама, али без њиховог званичног признања, пошто то представља значајну 'црвену линију'", објаснио је КИИС у истраживању. Према анкети, опција која је добила највећу подршку је она у којој су трупе европских земаља стациониране близу фронта у Украјини, што би одбило напад у случају нове инвазије, преноси Унијан.

У овом случају, 61 одсто испитаника је изјавило да је спремно да подржи прекид ватре иза линије фронта, 33 одсто је одбацило предлог, а шест одсто није одговорило.

Уколико би трупе европских земаља биле стациониране у Украјини, али далеко од линије фронта и без учешћа у борбама, 49 одсто испитаника би одбацило такав предлог, а 42 одсто би било спремно да га подржи.

Анкета је спроведена телефоном, на основу случајног узорка бројева телефона у свим регионима земље који су под контролом украјинске владе, а анкетирано је 2.007 испитаника старих 18 и више година.

(Танјуг)

Војни ловац "рафал" оборио је дрон који је из Русије ушао у ваздушни простор Летоније, чланице НАТО-а.

Летонска војска, не наводећи ко је лансирао дрон, саопштила је да је ушао из Русије "као резултат руског електромагнетног рата".

"Савезнички борбени авиони успешно оборили дрон који је улетео у летонски ваздушни простор!", наводи се у објави на друштвеној мрежи Икс.

(Reuters)

Писмо које је Владимир Зеленски упутио Владимиру Путину није довело до оживљавања мировних преговора о Украјини. Русија је, према наводима, одговорила захтевом за територијалним уступцима, што додатно потврђује дубоке разлике између две стране.

Професор Марко Бабић оцењује да је такав исход био очекиван и да би евентуални сусрет подразумевао капитулацију једне стране.

"То би значило дефакто капитулацију и Путинове политике и Русије као државе", рекао је Бабић.

Драгослав Рашета истиче да је кључни циљ био повратак пажње на Украјину и јачање улоге европских савезника.

"Европска унија је помогла Украјину са више од шездесет три милијарде долара, што показује њену централну финансијску улогу у сукобу", нагласио је Рашета.

Саговорници су сагласни да је мир и даље далеко, али да ће сваки будући напредак зависити од међународних актера, пре свега Европске уније и њене улоге у евентуалним преговорима.

Руске јединице противваздухопловне одбране одбиле су ноћас напад дроном на енергетску инфраструктуру у Волгоградској области, а отпад је изазвао пожар на црпној станици цевовода у Жирновском округу, рекао је губернатор Андреј Бочаров.

(Reuters)

Украјински дрон погодио је воз на Криму, при чему је погинуо помоћник машиновође, а машиновођа је повређен, саопштио је рано јутрос на Телеграму губернатор Сергеј Аксјонов, кога је поставила Москва.

Путници у возу, који је саобраћао на линији Москва–Симферопољ, нису повређени, а железнички саобраћај је обустављен, пренела је агенција Интерфакс.

(Ројтерс)

У Лондону је одржан ванредан састанак лидера Британија, Француске и Немачке са украјинским председником Володимиром Зеленским.

Британски премијер Кир Стармер наставио је одвојене разговоре са украјинским председником пошто су француски председник Макрон и немачки канцелар Мерц напустили улицу Даунинг након позирања за заједничку фотографију четворице лидера.

Портпарол канцеларије британског премијера саопштава да су све стране "потцртале неодложну потребу" да се повећа производња пресретача руских ракета и дронова, али и заједнички развију како противбалистичке ракете тако и способност за ударе из ваздуха дубоко у руску територију.

Европска лидерска тројка издала је и заједничко саопштење са председником Зеленским у којем се понавља став да "непоколебљиво стоје уз Украјину".

Четворица лидера изложила су и пет услова за мировне преговоре са Русијом. Међу њима су обустава непријатељстава, почетак преговора са тренутних положаја на ратишту, као и "робусне безбедносне гаранције" за Украјину.

"Европа мора да буде део преговора и мора да буде јака", оценио је пре разговора украјински председник Зеленски.

Разговори су заказани по хитном поступку пошто је руски председник Владимир Путин у петак одбио предлог Кијева да се покрену директни мировни преговори две стране.

Пред разговоре у Лондону украјински председник Зеленски осудио је „гнусни руски напад дроном“ на депо за одлагање нуклеарног отпада близу атомске централе у Чернобиљу.

Украјински председник прецизира да жртава није било, да је пожар у складишту угашен, док је оно делимично оштећено, као и да ниво радијације није повећан.

Украјинска компанија Енергоатом објавила је фотографију оштећене канцеларијске зграде без видних обележја.

У ванредним разговорима у Лондону учествују и преостала двојица лидера „коалиције вољних“ – француски председник Макрон и немачки канцелар Мерц.

Дан раније у Тивту, Мерц је оценио да су, за разлику од руског председника Путина, Европљани спремни за разговоре о миру.

"Понуда са наше стране је на столу и поздрављамо чињеницу да је председник Зеленски то у свом писму нагласио. Тиме је наша спремност на разговоре још једном документована", истакао је немачки канцелар Фридрих Мерц.

Дипломатски извори у НАТО-у наводе да чланице Алијансе разматрају нови пакет војне помоћи Украјини, вредан седамдесет милијарди евра.

Британски премијер Стармер у петак је обишао постројења фирме Старк у Свиндону, где се производи најновија генерација дронова који се користе на украјинском ратишту.

Лондон је саопштио и да ће пред почетак самита НАТО-а у јулу коначно објавити дугоочекивани План потрошње на одбрану, који се одлаже још од јесени.