Zelenski: Ublažavanje naftnih sankcija jača Rusiju; Makron: Rat u Iranu neće doneti predah Moskvi

Министар спољних послова Мађарске Петер Сијарто изјавио је да његова земља неће да купује скупљу нафту по диктату Украјине, да ће бранити ниже цене енергената и чувати суверенитет, упркос притисцима председника Украјине Володимира Зеленског.

"Литвански министар спољних послова Будрис Кестутис изјавио је да га било срамота да живи у земљи која купује јефтину руску нафту, тврдећи да то значи одрицање од аутономије", написао је Сијатро.

Како је истакао, балтичке државе дуго "играју како Зеленски свира", али да Мађарска неће да подлегне уценама украјинског председника.

"Нико не може да нам диктира одакле треба или не треба да купујемо нафту, и нико не може да нас натера да је купујемо по вишој цени него раније", рекао је Сијарто.

Нагласио је да породице у многим европским земљама плаћају три до четири пута више за комуналије него мађарске. 

"Заштитићемо ниже цене енергената и бранити наш суверенитет", поручио је Сијарто. 

(Танјуг)

Украјински председник Володимир Зеленски изjавио је да би Русија због привременог ублажавања америчких санкција, могла да приходује додатних 10 милијарди долара за рат против Украјине.

"Верујем да ће укидање санкција ојачати позицију Русије, која троши енергетске приходе на оружје. Чујемо сигнале да се то ради како би се стабилизовала ситуација, a то ће нам се обити о главу. Према мом мишљењу, логика је потпуно другачија", рекао је Зеленски.

Додао је, такође, да Русија троши овај новац на оружје, пре свега беспилотне летелице, које изводе масовне нападе на Украјину.

 "Из обавештајних извештаја су информације да се дронови користе и против иранских суседа, као и Европљана и Американаца. Укидање санкција, није исправна одлука", рекао је Зеленски.

(Unijan)

Амерички председник Доналд Трамп рекао је да сматра да руски председник Владимир Путин можда "мало" помаже Ирану.

"Мислим да можда њему (Ирану) мало помаже, да, претпостављам. Вероватно мисли да и ми помажемо Украјини, зар не", рекао је Трамп.

На питање да ли Украјина помаже САД у одбрани од дронова, Трамп је рекао да Америци таква помоћ није потребна. 

(Reuters)

Француски председник Емануел Макрон изјавио је да Русија "греши" ако се нада да ће јој "рат у Ирану донети предах" и подсетио на одлуку Г7 да не "ревидира" политику санкција према Москви због агресије на Украјину.

"Контекст раста цена нафте никако не би требало да нас наведе да преиспитамо нашу политику санкција према Русији. То је став који је заузела Г7, а то је очигледно и став Француске и Европе", истакао је француски лидер на конференцији у Јелисејској палати са украјинским председником Володимиром Зеленским.

(Танјуг)

Словачки премијер Роберт Фицо позвао је лидере парламентарних странака Словачке да се придруже и потпишу његово писмо украјинском председнику Володимиру Зеленском у којем тражи обнову транзита руске нафте кроз Украјину, истичући да је реч о кључном питању енергетске безбедности Словачке.

Фицо је писмо објавио на друштвеним мрежама и позвао председнике релевантних политичких партија да му се придруже у иницијативи упућеној украјинском лидеру, преноси Таср.

"Председници релевантних политичких странака, додајте своје потписе овом писму украјинском председнику и хајде да заједно станемо у одбрану енергетске безбедности Словачке као фундаменталног националног интереса око којег у Словачкој не може бити спора", навео је Фицо.

У писму Фицо тражи од Зеленског да омогући наставак транспорта руске нафте преко нафтовода "Дружба".

Он је навео и да, уколико је нафтовод оштећен, украјинске власти треба да дозволе долазак тима инспекције Европске комисије и држава које су погођене прекидом испоруке како би проценили размере штете.

Фицо је истовремено позвао Зеленског да прихвати понуду Европске комисије за финансирање евентуалних поправки, као и понуду Словачке да стави на располагање своје техничке капацитете за санацију.

У писму је подсетио и на помоћ коју је Словачка пружила грађанима Украјине од почетка рата, као и на подршку његове владе напорима Украјине да постане чланица Европске уније.

Истовремено је оценио да једностране одлуке украјинског председника о обустави транзита гаса и прекиду испорука нафте наносе економску штету Словачкој.

"У складу са важећим одлукама Европске уније и изузећима од санкција против Руске Федерације, Словачка има право да настави да прима нафту руског порекла", нагласио је Фицо.

Словачки премијер је најавио да ће писмо потписати представници владајућих коалиционих странака, док се очекује да опозиционе партије не подрже ту иницијативу, пошто су неки њихови представници већ унапред одбацили тај позив.

Нафта из Русије је престала да протиче кроз нафтовод "Дружба" ка Мађарској и Словачкој 27. јануара. Украјина тврди да је разлог руски напад на нафтну инфраструктуру у граду Бродију у Лавовској области.

Мађарски премијер Виктор Орбан и словачки премијер Роберт Фицо сумњају да Кијев користи ситуацију за политички притисак и уплитање у мађарску изборну кампању. Украјина одбацује оптужбе и тврди да ради на санацији оштећене инфраструктуре.

(Танјуг)

Белоруски председник Александар Лукашенко изјавио је да је та земља купила најновији ракетни систем "орешник" од Русије.

"Захваљујући руском председнику Владимиру Путину – ово је његова лична помоћ. Замолио сам га, и он је то урадио. Чак смо и платили за то. Хвала вам! Али ми смо купили ово оружје", рекао је Лукашенко, преноси агенција Белта.

Лукашенко је крајем децембра прошле године саопштио да се руски ракетни систем "орешник" налази у Белорусији и да ће бити распоређен на "борбено дежурство".

Убрзо након тога, Лукашенко је изјавио да у земљи неће бити распоређено више од десетак таквих система.

Почетком децембра 2024. године, Лукашенко је објавио да се Путин сложио да ће Минск идентификовати потенцијалне мете за напад из руског ракетног система "орешник", чије је распоређивање тада планирано на територији Белорусије.

Према речима белоруског председника, Русија је обећала да ће Белорусији бесплатно испоручити ракете "орешник" у другој половини 2025. године.

(Танјуг)

Председник Русије Владимир Путин разговарао је о заштити критичних објеката на састанку са сталним члановима Савета безбедности, саопштила је прес-служба Кремља.

Како је рекао, на данашњем дневном реду су питања везана за додатне мере за заштиту критичне инфраструктуре, преноси РИА Новости.

Извештаје су поднели потпредседници владе Александар Новак и Виталиј Савељев и шеф Министарства грађевинарства Ирек Фајзулин. Састанку су, између осталих, присуствовали и министар одбране Андреј Белоусов, заменик председника Савета безбедности Дмитриј Медведев, директори Службе спољне обавештајне службе и Федералне службе безбедности Сергеј Наришкин и Александар Бортњиков, министар унутрашњих послова Владимир Колокољцев и секретар Савета безбедности Сергеј Шојгу.

Како подсећа РИА, током протекле две недеље, украјинске оружане снаге су интензивирале нападе на гасну инфраструктуру на југу Русије.

У четвртак је Кијев безуспешно покушао да нападне компресорску станицу Руска, повезану са гасоводом Турски ток, и компресорску станицу Берегова, повезану са гасоводом Плави ток.

Ови цевоводи снабдевају Турску руским гасом преко Црног мора. Друга линија Турског тока је такође намењена снабдевању земаља јужне и југоисточне Европе. Прес-секретар председника Дмитриј Песков је напоменуо да је Кремљ приметио ове нападе.

Он је назвао акције украјинских оружаних снага непромишљеним, јер покушавају да оштете објекте који обезбеђују енергетску безбедност Турске и других земаља.

(Танјуг)

Министар спољних послова и трговине Мађарске Петер Сијарто изјавио је да је влада САД суспендовала санкције на поморске испоруке руске сирове нафте како би спречила даљи раст цена, додајући истовремено да Европска унија није следила тај пример, "већ наставља да игра по мелодији украјинског председника Володимира Зеленског".

"Рат на Блиском истоку има озбиљан утицај на глобално снабдевање енергијом. Извоз из арапских држава је важан стуб глобалног тржишта нафте, а затварање Ормуског мореуза учинило је испоруке сирове нафте на светско тржиште немогућим или барем веома неизвесним", рекао је Сијарто у саопштењу, преноси МТИ.

Као последица тога, према његовој оцени, цене бензина и дизела расту, посебно у Европи.

"Зашто је Европа извукла кратку сламку? Па, то је зато што је Брисел играо како је Зеленски свирао, због чега су и забранили руске изворе енергије", рекао је он.

Позивајући се на нагли раст цена енергије концентрисан у Европи, Сијарто је позвао ЕУ да одмах суспендује санкције на нафту против Русије, што би, како је рекао, резултирало значајним смањењем цена.

Како каже, драстична поскупљења у Европи последица су украјинске "енергетске уцене".

"У Мађарској примењујемо заштићене цене. Поштедели смо Мађаре повећања цена, али решење би било да се уради оно што Американци раде", закључио је Сијарто.

(Танјуг)

Премијер Мађарске Виктор Орбан изјавио је да не може да се искључи могућност да Украјинци могу да проузрокују штету сопственој инфраструктури, попут нафтовода "Дружба".

"Украјинци су способни на све, укључујући оштећење сопственог нафтовода, затварање нафтовода 'Дружба', па чак и дизање у ваздух система нафтовода који транспортује руски гас до Мађарске ван територије Украјине", рекао је Орбан у објави на друштвеним мрежама, преноси Мађар немзет.

Мађарски премијер подсетио је да су Украјинци претходно дигли у ваздух нафтовод у немачком власништву који је пролазио кроз међународну територију, што је назвао јасним чином државног тероризма.

Орбан је додао да управо зато Мађарска мора да обрати пажњу на ове ризике и, ако је потребно, да заштити инфраструктуру која обезбеђује снабдевање енергијом.

Како каже, Мађарску не занимају политичке поруке, већ разјашњавање ситуације на основу чињеница, што је разлог зашто је Будимпешта послала делегацију на украјински део нафтовода, где је транспорт обустављен.

"Желели бисмо да одемо до почетне тачке нафтовода 'Дружба', где је био затворен, и желимо да видимо зашто је то случај. Према нашим сазнањима, могао би бити поново отворен", рекао је он.

Како наводи Мађар немзет, делегацију предводи Габор Чепек, који је такође и шеф одбора за утврђивање чињеница који истражује случај нафтовода. Његов задатак је да преговара са украјинском страном и затражи могућност инспекције гасовода на лицу места.

Према речима Виктора Орбана, ако украјинско руководство не дозволи улазак мађарских стручњака, то би покренуло озбиљна питања.

"Мислим да је Зеленски против тога. Не пуштају нас унутра, јер би се испоставило да не говоре истину. Видећемо шта ће Украјинци рећи. Ако нас одбију, то ће бити равно признању (кривице)", рекао је Орбан.

(Танјуг, Мађар немзет)

Портпарол руског председника Дмитриј Песков изјавио је да потез Сједињених Америчких Држава да ублаже санкције на руску нафту представља покушај стабилизације енергетских тржишта.

"Без значајних количина руске нафте, стабилизација глобалних енергетских тржишта је немогућа. Ублажавање америчких санкција на руску нафту помоћи ће стабилизацији тржишта", рекао је Песков, преноси РИА Новости.

Према његовим речима, "конвергенција интереса САД и Русије у стабилизацији енергетских тржишта је ситуациона".

"Чули смо изјаву представника САД да је направљен изузетак за нафту која је већ утоварена пре 12. марта. Али такође је дата и изјава да САД не планирају да укину никакве санкције Руској Федерацији у вези са нафтом. Стога, у овом тренутку, ситуационо, наши интереси се заиста поклапају", закључио је Песков.

(Танјуг)

Премијер Пољске Доналд Туск изјавио је да Влада планира да одобри резолуцију која омогућава коришћење дела средстава из програма Европске уније за финансирање одбране SAFE, упркос председниковом вету на закон који је успоставио механизам за расподелу новца.

"Неизбежан је састанак Владе, током којег ће Влада усвојити резолуцију на основу које ћемо финализовати програм Пољских оружаних снага", поручио је Туск министрима.

Председник Пољске Карол Навроцки саопштио је јуче да неће потписати закон којим би се омогућило коришћење 43,7 милијарди евра кредита Европске уније за јачање војске.

Програм "Security Action for Europe" (SAFE), вредан око 150 милијарди евра, финансира се капацитетима за задуживање Европске уније, што значи да га на крају гарантује буџет Уније.

Програм SAFE осмишљен је с циљем да помогне у развоју одбрамбених капацитета који су Европи најпотребнији, укључујући дронове, сајбер одбрану, ракете и европски ваздушни штит, док Унија настоји да изгради довољно снажан војни потенцијал за одвраћање Русије.

(Ројтерс)

Председник Украјине Володимир Зеленски стигао је у Париз, где би требало да се састане са француским председником Емануелом Макроном, саопштио је портпарол председника Украјине Сергиј Никифоров.

Он је напоменуо да програм посете укључује разговоре између председника Украјине и Француске, а Зеленски ће се састати и са студентима.

Како је раније најављено, двојица председника ће разговарати о тренутној ситуацији у Украјини, подршци Француске и европских партнера у помоћи Кијеву, као и о начинима за повећање притиска на Русију, укључујући борбу против такозване руске "сенке флоте".

На састанку ће саговорници, такође, разменити мишљења о условима за постизање праведног и трајног мира, као и о обавезама преузетим у оквиру "коалиције вољних" у вези са безбедносним гаранцијама.

Зеленски је ове године већ посетио Париз 6. јануара, када је у француској престоници разговарао са Макроном и учествовао на самиту "коалиције вољних".

(Укринформ)

Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова изјавила је да украјинска тема омогућава Европској унији да оправда пред грађанима своје инвестиције у милитаризацију Европе.

"То је једина могућност да пред домаћим аудиторијумом оправдају политичке и финансијске инвестиције без преседана у исфорсирану милитаризацију Европе на штету благостања обичних Европљана, као и стагнацију европске привреде као последицу антируских санкција и социјално-економске политике садашњег руководства ЕУ која је доживела крах", рекла је Захарова, пренео је Спутњик.

Она је додала да је већина европских политичара уложила свој политички капитал у подршку "украјинском пројекту" и да се боје да би промена става могла да угрози њихове каријере.

(Танјуг, Спутњик) 

Украјинска војска је за последња 24 сата 96 пута гађала артиљеријским оруђем пограничне делове Курске области, оборене су и 62 беспилотне летелице, саопштио је губернатор Александар Хинштејн.

Није било жртава, додао је он.

(Известије)

Специјални представник руског председника, Кирил Дмитријев, истакао је да ће се мера САД, која привремено дозвољава продају руске нафте и деривата која је већ отпремљена на бродове, односити на око 100 милиона барела нафте из Русије.

"Министар финансија САД Скот Бесент најавио је не само ублажавање ограничења на куповину руске нафте од стране Индије, већ и укидање свих ограничења на приближно 100 милиона барела руске нафте у транзиту", написао је Дмитријев на Телеграму.

Дмитријев је додао да је одлука САД ограничена само на нафту која је већ отпремљена на бродове до 11. априла 2026. године, и да ова мера нема за циљ да донесе финансијску корист руској влади, јер приходи од енергетског сектора већину зараде остварују кроз порезе на месту експлоатације.

Он је истакао да овај потез америчких власти потврђује важност руске нафте за стабилност глобалног енергетског тржишта и да је без руског снабдевања тешко очекивати стабилност цена енергената.

(Известија)

Сједињене Америчке Државе издале су нову општу лиценцу којом се привремено дозвољава продаја руске сирове нафте и нафтних деривата који су утоварени на бродове до 11. априла, објављено је на сајту америчког Министарства финансија.

Амерички министар финансија Скот Бесент навео је на Иксу да је мера усмерена на очување стабилности глобалног енергетског тржишта и одржавање нижих цена енергената у тренутку повећане нестабилности. Према његовим речима, привремено овлашћење омогућава државама да купе руску нафту која је већ у транзиту и тренутно се налази на мору, како би се повећала доступност постојећег снабдевања на светском тржишту.

Бесент је навео да је реч о уско ограниченој и краткорочној мери која се односи искључиво на нафту која је већ отпремљена, уз оцену да она неће донети значајну финансијску корист руској влади, јер већину прихода од енергетског сектора остварује кроз порезе обрачунате на месту експлоатације.

Он је додао да је енергетска политика администрације америчког председника Доналда Трампа довела производњу нафте и гаса у САД на рекордне нивое, што је допринело нижим ценама горива за америчке потрошаче.

Бесент је оценио и да је недавно повећање цена нафте привремени поремећај на тржишту који би, како је навео, дугорочно могао да донесе користи америчкој економији.

(Танјуг)