Orban: Plan EU za prijem Ukrajine je objava rata Mađarskoj; Kristofersen: Ne isključujemo mogućnost napada Rusije na Norvešku

Украјински председник Володимир Зеленски саопштио је да неће присуствовати преговорима о решавању сукоба у Москви.

"Не могу да дођем у Москву на разговоре са руским председником Владимиром Путином", цитирао га је Страна.уа на свом Телеграм каналу.

Зеленски је такође искључио могућност преговора у Белорусији. Међутим, украјински лидер је изразио спремност да подржи предлоге САД и да се састане на било ком другом месту — у Америци, Европи или неутралним земљама.

(Известија)

На затвореној седници Штаба за одбрану Кијева, уз учешће војних представника, разматрано је јачање активне противваздушне одбране Кијева, посебно енергетских објеката, у контексту могућих нових напада Русије, саопштио је потпредседник украјинске владе и министар енергетике Денис Шмигаљ, након седнице.

"Већина информација није јавна. У контексту могућих даљих руских напада разматрали смо јачање противваздушне одбране Кијева, посебно енергетских објеката", написао је Шмигаљ на Фејсбуку, преноси Укринформ.

Током седнице дефинисани су и приоритети за друге објекте кључне инфраструктуре који захтевају заштиту, наводи се у саопштењу.

Координисано је деловање са министарствима, градским властима и енергетским сектором, а сви су добили одговарајуће задатке. "Настављамо рад на заштити енергетске мреже и минимизирању штете од руских напада", додао је Шмигаљ.

Он је претходно одржао састанак са амбасадорима земаља Г7 и Европске уније, на којем су разматране потребе украјинских енергетских компанија.

(Укринформ)

Председник Украјине Володимир Зеленски изјавио је да тражи да мировни споразум садржи конкретан датум уласка Украјине у Европску унију, јер би у супротном Русија, преко својих представника, покушала да успори овај процес.

"Желим тачан датум. Уверавам вас, ако у споразуму, који потписују Америка, Русија, односно председник Русије Владимир Путин, ја као председник Украјине и Европа, не буде датума, Русија ће касније учинити све да блокира процес. И то не нужно својим рукама, већ рукама одређених представника Европе", рекао је Зеленски, преноси Укринформ.

Он је истакао да је пример такве ситуације данашња немогућност отварања преговарачких кластера.

"Сведоци смо да се кластери не отварају, било је проблема са кандидатуром…Зато за нас, још једном, ЕУ значи конкретне резултате, јер то, понављам, представља и безбедносне гаранције", нагласио је председник Украјине.

Зеленски је додао да ће Украјина учинити све да технички буде спремна за чланство 2027. године. "Бар ћемо урадити главне ствари", рекао је он.

Како је пренео Укринформ, позивајући се на Блумберг, ЕУ разматра различите опције како да чланство Украјине буде укључено у будући мировни споразум. Једна од могућности је пуноправно чланство, док друга предвиђа да Украјина одмах добије нека права чланице ЕУ.

Саговорници наводе да би ЕУ могла Украјини да одреди јасне рокове и кораке потребне за напредовање у званичној процедури чланства. Међу другим разматраним моделима су наставак садашњег пута ка чланству или увођење транзиционог периода са постепеним чланством.

(Укринформ)

Експлозије су одјекнуле у Лавову, на западу Украјине, у тренутку када је на територији земље проглашена ваздушна опасност, преносе украјински медији.

На мети је била, између осталих, трафостаница од 750 кВ у Лавовској области.

Према њиховим информацијама, ка циљу се тренутно креће још једна ракета.

Раније у данас, на целој територији Украјине била је проглашена ваздушна узбуна.

(Укринформ)

Украјинске оружане снаге су извеле ракетни напад на Белгород и Белгородски округ, саопштио је губернатор Вјачеслав Глатков.

"Још један ракетни удар изведен је на Белгород и Белгородски округ", навео је Глатков на Телеграму.

Према његовим речима, за сада нема информација о погинулима или повређенима. Ипак, забележена је значајна материјална штета на инфраструктури.

Раније током дана, губернатор је известио да су три особе повређене у нападима беспилотним летелицама украјинских оружаних снага на територији Белгородске области. Према његовим речима, услед детонације дрона у Белгороду оштећени су прозори на једној стамбеној и једној пословној згради.

(Известија)

Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров оценио је да су односи између председника Русије и САД Владимира Путина и Доналда Трампа одлични, наводећи да су њихови контакти резултирали конкретним договорима, које, према његовим речима, покушавају да наруше поједини европски лидери и украјински председник Володимир Зеленски.

"Дух, у смислу атмосфере односа између председника Путина и Трампа, је одличан. То је заиста тако. И у великој мери управо тај дух, та људска симпатија и међусобно поштовање помогли су да се створи атмосфера која је омогућила постизање разумевања — а то је нешто конкретније од самог духа. Тамо (у Енкориџу) су постигнута врло конкретна разумевања", рекао је Лавров током владиног часа у Државној думи.

Према његовим речима, "управо та разумевања желе да наруше Европљани и Зеленски".

"И ми се веома надамо — о томе смо више пута говорили — да ће та разумевања бити очувана, јер су се о њима договорила два лидера две велике силе. Учинићемо све да тако и остане, кроз контакте са америчким колегама, контакте који се настављају", додао је Лавров.

(Известија)

Председник Украјине Володимир Зеленски каже да ће питање територија бити у фокусу наредне рунде преговора са САД који би, на амерички захтев, требало да буду одржани следеће недеље, додајући да би једно од питања требало да буде и такозвана економска зона у Донбасу, којом ниједна страна није задовољна, и истакао да би тим регионом требало да управља искључиво Кијев.

Како је навео, администрација Доналда Трампа жели да сви документи буду потписани истовремено, као и да би евентуални мировни споразум морао да буде потврђен или у парламенту или на националном референдуму.

Зеленски је у интервјуу за Блумберг рекао да би нова рунда преговора могла да буде одржана у уторак или среду, али да за сада није извесно да ли ће Русија пристати на разговоре у САД. На дневном реду је, како је навео, и амерички предлог о формирању слободне економске зоне као тампон-подручја у источном региону Донбаса, идеја према којој су, како је рекао, обе стране скептичне.

"Ниједна страна није одушевљена идејом слободне економске зоне, ни Руси, ни ми. Имамо различите ставове о томе. Договор је да до следећег састанка представимо визију како би то могло да изгледа", додао је Зеленски.

Према његовим речима, Кијев сматра да би у Донбасу, где Москва захтева контролу над целим регионом, трупе требало да остану дуж постојеће линије фронта, а да би САД морале да разјасне свој став о управљању евентуалном тампон-зоном.

"Ако је то наша територија, а јесте, онда њоме треба да управља држава којој припада", нагласио је Зеленски за Блумберг.

Оценио је да су ранији преговори руских, украјинских и америчких званичника у Абу Дабију били конструктивни и додао да би рат могао да буде окончан у наредним месецима уколико се преговори буду водили у доброј вери.

Зеленски је поновио да планира расписивање референдума о мировном споразуму по окончању борби, док је шеф његове посланичке групе у парламенту Давид Арахамија недавно изјавио да би закон о референдуму могао бити завршен до краја фебруара.

Упозорио је да, упркос евентуалном напретку у преговорима, Украјина остаје суочена са великим изазовима у вези са финансирањем обнове и очувањем војне способности, истичући да ће бити потребан јасан механизам финансирања уз учешће европских партнера.

(Tanjug/Blumberg)

Услед руских напада, потрошачи су остали без електричне енергије у три региона Украјине, саопштила је украјинска енергетска компанија "Укренерго".

Истиче да су забележени нови нестанак струје у регионима Запорожја, Дњепропетровска и Харкова.

(Ukrinform)

Украјински дронови напали су током ноћи рафинерију нафте компаније "Лукоил" у руској Волгоградској области, саопштио је Генералштаб Украјине.

(Reuters)

Швајцарска влада је одобрила пакет помоћи Украјини за снабдевање хитно потребним енергетским производима до 32 милиона швајцарских франака (41,79 милиона долара), наводи се у саопштењу.

(Reuters)

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров назвао је нове верзије документа о решењу за Украјину покушајем Кијева и западних земаља да, навео је, "силују" амерички мировни план.

Према његовим речима, на основу договора које су постигли председници Русије и САД, Владимир Путин и Доналд Трамп, на самиту на Аљасци, могао је прилично брзо бити постигнут коначни споразум о решењу у Украјини.

Лавров је рекао да је потом тај документ "неколико пута ревидиран".

"Све наредне верзије су резултат покушаја да америчку иницијативу 'силују' Володимир Зеленски и његови покровитељи из Британије, Немачке, Француске и балтичких земаља", рекао је Лавров.

Руски министар је навео и да Москва никада није добила никакав документ од 20 тачака о Украјини, који се помиње у медијима.

"Овај документ је већ неколико пута 'преврнут'. Сада машу 'неким документом' од 20 тачака који нам нико никада није дао, ни званично ни незванично. Део његовог садржаја је процурио у медије", напоменуо је руски шеф дипломатије.

(Тас, Танјуг)

План Европске уније од пет тачака за убрзани пријем Украјине је отворена објава рата Мађарској, рекао је мађарски премијер Виктор Орбан, коментаришући писање бриселског портала Политико о постојању таквог плана. 

Орбан је навео да је Политико објавио најновији војни план Брисела и Кијева који је, према његовим речима, план украјинског председника Володимира Зеленског од пет тачака.

"Нови план је отворена објава рата Мађарској. Ругају се одлуци мађарског народа и желе да уклоне мађарску владу по сваку цену. Желе да дође Тиса, јер тада више неће бити вета, отпора и изјашњавања. Још их можемо зауставити овог априла. Фидес је сигуран избор за спречавање овога", рекао је Орбан.

(Танјуг)

Канцеларија украјинског председника Володимира Зеленског саопштила је да се председник не противи расписивању председничких избора и референдума, али да безбедност мора да буде гарантована.

"Ако Руси свакодневно убијају људе, како можемо да објавимо или озбиљно размотримо изборе у наредним недељама. Нико није против избора, али безбедност мора бити гарантована", наводи се у саопштењу и подсећа да је у руском нападу страдало троје деце у Харковској области.

Фајненшел тајмс је претходно објавио да Зеленски намерава да 24. фебруара објави план за председничке изборе и референдум.

(Ukrinform)

Русија је напала железничку станицу у Дњепропетровској области Украјине, оштетивши локомотиве, вагоне и инфраструктуру, рекао је заменик премијера Украјине Олексиј Кулеба.

Кулеба је истакао је дошло до још једног напада на железничку станицу у Конотопу у Сумској области.

"Ово је још један циљани напад на цивилну логистику и критичну инфраструктуру", навео је Кулеба.

(Reuters)

Руска ПВО одбила је напад украјинског дрона на енергетску инфраструктуру и друге циљеве у граду Волшки у Волгоградској области на југу Русије, рекао је регионални губернатор Андреј Бочаров.

Бочаров је рекао да је реч о масовном украјинском нападу, као и да је услед пада фрагмената дрона избио пожар у фабрици.

(Reuters)

Најмање четири особе су страдале, а две су повређене у руском нападу на град Богодухов у Харковској области, саопштио је регионални начелник Олег Синегубов. 

(Reuters)

Украјински председник Володимир Зеленски намерава да 24. фебруара објави план за председничке изборе и референдум, објавио је Фајненшел тајмс, позивајући се на украјинске и европске званичнике укључене у планирање.

Према извештајима, у оквиру плана који разматрају амерички и украјински преговарачи, сваки евентуални мировни споразум са Русијом био би поднет на референдум украјинских бирача, који би истовремено гласали и на националним изборима. 

(Reuters)

Начелник Генералштаба норвешких оружаних снага Еирик Кристоферсен изјавио је  да Осло не искључује могућност будуће руске војне акције против Норвешке, оцењујући да би Москва могла да делује ради заштите својих нуклеарних капацитета на крајњем северу Европе.

"Не искључујемо могућност да нам Русија отме територију као део плана заштите сопствених нуклеарних капацитета, што је једино што им је преостало, а што заправо прети САД", рекао је Кристоферсен.

Истакао је и да Русија нема освајачке циљеве према Норвешкој, као што их има према Украјини или бившим совјетским територијама, али је подсетио да се велики део руског нуклеарног арсенала налази на полуострву Кола код норвешке границе.

Према његовим речима, тамо су распоређене нуклеарне подморнице, копнени пројектили и авиони способни за ношење нуклеарног оружја, који би имали кључну улогу у случају ширег сукоба Русије и НАТО-а.

"То је сценарио за који се припремамо на крајњем северу", рекао је Кристоферсен.

(Guardian)