Lavrov: Samo rešavanjem uzroka sukoba do dugoročnog mira; Zelenski: Proglasiću vanredno stanje u energetskom sektoru

Председник Володимир Зеленски најавио је да ће прогласити ванредно стање у енергетском сектору како би се решио проблем са прекидом снабдевања електричном енергијом након континуираних руских напада на инфраструктуру.

“Све у свему, биће проглашено ванредно стање за енергетски сектор Украјине“, написао је Зеленски у овбјави на енглеском језику на платформи Икс.

Рекао је да је у току рад на “значајном повећању обима увоза електричне енергије у Украјину“.

Украјински председник Володимир Зеленски сматра да су потребне "много шире промене“ у систему земље за мобилизацију трупа за рат са Русијом, преноси Ројтерс.

"Одлуке су већ донете како би се обезбедила праведнија расподела особља међу борбеним бригадама“, написао је на Зеленски на Иксу након састанка са новоименованим министром одбране Михаилом Федоровим.

"Међутим, потребне су много шире промене у процесу мобилизације које ће гарантовати више могућности и за Украјинске одбрамбене и безбедносне снаге и за економске процесе у нашој држави", додао је Зеленски.

(Reuters)

Врховна рада Украјине подржала је именовање Дениса Шмихаља за првог заменика премијера и министра енергетике. За овај предлог гласало је 248 посланика, преноси Укринформ.

Шмихаљ је положио заклетву као члан Кабинета министара на пленарној седници Врховне раде.

Председник Украјине Володимир Зеленски предложио је бившег министра одбране да води енергетски сектор, погођен оптужбама за корупцију и руским нападима на инфраструктуру.

Последњи министар енергетике смењен је прошле године у скандалу везаном за корупцију, у који је била умешана и његова претходница.

Украјински посланици у уторак нису одобрили именовање Шмихаља за министра енергетике. Шмихаљ није добило неопходних 226 гласова, јер је за њега гласало 210 посланика, док су три опозиционе партије биле уздржане.

Пре седнице, поједини опозициони посланици критиковали су прерасподелу министарских места у ратном времену.

Врховна рада је у уторак подржала оставке првог потпредседника владе - министра за дигиталну трансформацију Михаила Федорова, министра одбране Дениса Шмихаља и шефа Службе безбедности Украјине Василија Маљука.

Шмигаљ је 4. марта 2020. године именован на функцију премијера Украјине и обављао ју је најдуже у историји те земље.

Након тога, од 17. јула 2025. године обављао је функцију министра одбране.

(Танјуг/Укринформ)

Мађарски премијер Виктор Орбан критиковао је Украјину због захтева да јој ЕУ у наредних десет година стави на располагање 800 милијарди евра.
"Нажалост, новац не расте на дрвећу, посебно не 800 милијарди долара. То је износ који Украјинци траже од Европљана у наредних десет година. За Мађарску би то значило финансијско оптерећење од преко девет милијарди долара. Одакле би, према мишљењу званичника у Бриселу, требало да дође сав тај новац", објавио је Орбан на свом X профилу.

Орбан је истакао да би у случају да буде у обавези да обезбеди девет милијарди евра за Украјину, Мађарска морала да укине пензије за 13. и 14. месец, шеме подршке за становање, субвенције за куповину породичних кућа, смањене цене енергије за домаћинства, јединствени порез на доходак, шему кредита за раднике и пореске олакшице за мајке, младе и породице.

"Могао бих да наставим унедоглед. Ово није спекулација. Бриселски мастер план је написан црно на бело као препорука за сваку земљу у супротности са прописима", оценио је Орбан.

Он је поручио да ће одлука морати да буде брзо донета имајући у виду да се приближавају избори у Мађарској.

"Једно је сигурно: кажемо НЕ бриселском ратном плану", поручио је мађарски премијер.

(Танјуг)

Само решавање основних узрока украјинског сукоба омогућиће дугорочни мир у Украјини, изјавио је руски министар спољних послова Сергеј Лавров.

"Састанци у Русији са специјалним изаслаником председника САД Стивеном Виткофом били су озбиљни и конкретни. Њихов циљ је био решавање основних узрока украјинске кризе и договор о начинима за њихово превазилажење. У супротном, не може се очекивати одрживи, дугорочни мир", рекао је Лавров, преноси агенција РИА Новости.

Како је навео, Москва остаје отворена за разговоре о Украјини, све док су отворени и озбиљни.

"Председник Русије Владимир Путин је више пута, укључујући и на разним догађајима у последњих неколико недеља, потврдио наш став о отворености за преговоре о Украјини, ако су ти преговори озбиљне природе и ако су они који су заинтересовани за такве преговоре заиста спремни за њих и имају шта да кажу", изјавио је Лавров.

Према његовим речима, Русија још није добила информације о декларацији о Украјини од европске "Коалиције вољних", али је Москва спремна да сазна детаље.

(Танјуг)

Парламент Украјине именовао је Михаила Федорова за новог министра одбране те земље.

Федоров, који је био први заменик премијера и министар за дигиталну трансформацију, рекао је да ће промовисати реформе за модернизацију и јачање украјинске војске, преноси Ројтерс.

Федоров је сменио Дениса Шмихала, који је поднео оставкуна место министра 9. јануара, након шест месеци обављања те функције.

Федоров се сматра једним од најближих сарадника Володимира Зеленског и за његовог "човека од поверења".

(Reuters)

Изасланици председника Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа, Стив Виткоф и Џаред Кушнер, желе ускоро да отпутују у Москву како би се састали са руским председником Владимиром Путином, пренели су извори упознати са ситуацијом, објавио је Блумберг.

Састанак би био део Трампових напора да унапреди мировни план о окончању рата Русије против Украјине, али датум није финализован, а могућа одлагања повезана су с немирима у Ирану.

Амерички званичници су саопштили да није заказан званични састанак, а Кремљ није одговорио на захтев за коментар.

Напредак у плану од 20 тачака за окончање борби оцењен је као значајан, али кључне тачке и даље остају нерешене, укључујући контролу над источним Донбасом, статус украјинских граница и судбину замрзнуте имовине руске централне банке.

Преговори би такође требало да обухвате безбедносне гаранције за Украјину и планове за послератну обнову земље.

Кијев очекује да финализује споразуме током Светског економског форума у Давосу касније овог месеца, истиче агенција.

(Танјуг, Блумберг)

Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је да се, упркос тешкој ситуацији на фронту изазваној временским условима и руским нападима, одбрана украјинских положаја наставља, истакавши да руски губици не смеју да се смањују.

Зеленски је навео и да је примио извештај врховног команданта Оружаних снага Украјине Олександра Сирског, истичући да је ситуација тешка на свим правцима, а најтежа управо на линији фронта, преноси Укринформ.

"Свуда је сада тешко, али на фронту је најтеже, узимајући у обзир и временске прилике и покушаје Русије да се понаша као да се на њу не односи потреба да се рат заврши. Напади се настављају. Одбрана наших положаја се наставља", рекао је Зеленски.

(Укринформ)

Украјинске оружане снаге напуштају своје положаје у Харковској области, остављајући за собом мине, саопштиле су руске безбедносне структуре за агенцију РИА Новости.

Према наводима извора, украјинске јединице повлаче се са линија фронта и при томе минирају напуштене ровове, док се, како је наведено, мине постављају и на даљину уз помоћ беспилотних летелица.

Председник Русије Владимир Путин рекао је да војска успешно спроводи задатак успостављања безбедносне тампон-зоне дуж границе са Харковском облашћу.

(Танјуг, РИА Новости)

Бивши немачки канцелар Олаф Шолц оценио је да је руски председник Владимир Путин донео одлуку о покретању напада великих размера на Украјину најмање две године пре 24. фебруара 2022. године и "намерно изабрао пут рата".

"Данас сам чврсто уверен да је Путин планирао свој напад две године унапред и готово ништа није могло да га одврати од тога", рекао је Шолц, преноси Велт.

Шолц је истакао да је Путин могао да оствари своје озбиљне захтеве, као што су одбијање чланства Украјине у НАТО-у или распоређивање ракета дугог домета на украјинској територији, без прибегавања оружаном сукобу.

"Све то се могло постићи без рата, и на крају би се Украјинци повиновали, као и сви ми. То значи да је желео рат", рекао је Шолц.

Бивши немачки канцелар је такође бранио тадашњи темпо испоруке оружја Украјини, који је више пута био оштро критикован у Немачкој.

(Танјуг)