Sastanak "Koalicije voljnih" u Parizu – demonstracija obnovljenog jedinstva Evrope i SAD po pitanju budućeg mira u Ukrajini

Учесници састанка "Kоалиције вољних" који је данас одржан у Паризу разговарали су са представницима Украјине о низу безбедносних и економских питања.

У нацрту саопштења са састанка наводи се да САД пружају обавештајну и логистичку помоћ прекиду ватре у Украјини.

"Спроведено је координирано војно планирање ради припреме мера за очување безбедности у ваздуху, на мору и на копну, као и обнављање Оружаних снага Украјине. Потврдили смо да ове мере за гарантовање безбедности морају бити строго спроведене на захтев Украјине након поузданог прекида непријатељстава", истиче се у нацрту документа, који је подложан изменама.

Састанку су присуствовали британски премијер Kир Стармер, пољски премијер Доналд Туск, генерални секретар НАТО Марк Руте и чешки премијер Андреј Бабиш, а састанак је организовао француски председник Емануел Макрон.

Јелисејска палата је претходно саопштила да учесници састанка планирају да се договоре о пет тачака.

"Прво, то су услови прекида ватре, како се он може посматрати, пратити и верификовати без распоређивања војника, будући да говоримо о контактној линији дугој 1.400 километара", рекао је извор из француског председништва.

Он је нагласио да присуство војника на овој линији нема смисла ни са тактичке ни са стратешке тачке гледишта.

"Али пре свега, важно је да ми колективно, Американци, Европљани и Украјинци, јасно разумемо шта тачно треба да урадимо у случају кршења примирја", прецизирао је извор. 

Јелисејска палата додаје да, уз безбедносне гаранције, дугорочна подршка Оружаним снагама Украјине и распоређивање мултинационалних снага ради заштите Украјине у ваздуху, на мору и на копну, као и за обуку и обнову војске, "остају кључни".

Данашњи рад се наставља на техничком и војном нивоу у седишту Kоалиције. Састанак има за циљ да демонстрира обновљено јединство Европе, Сједињених Држава и Украјине у погледу дугорочног мира и безбедности.

Сједињене Америчке Државе ће представљати специјални изасланик САД Стив Виткоф и зет председника САД Џаред Kушнер. Присутан ће бити и командант Европске команде САД Алексус Гринкевич.

Амбасадор Сједињених Америчких Држава при НАТО Метју Витакер изјавио је да су савезници близу финализације оквира који би могао да отвори пут за мировни договор са Русијом, а како је навео, преговори о безбедносним гаранцијама за Украјину могли би ускоро доћи до преломне тачке.

"Оно што можемо очекивати је финализација неколико договора. Један од њих је 'Kоалиција вољних', која укључује око 50 савезничких земаља, од којих многе припадају НАТО-у и које ће се сложити око безбедносног оквира за Украјину", рекао је Витакер за Фокс Њуз.

Америчка администрација, додао је, биће део ове коалиције, али и као самостална земља.

"Овај споразум могао би да постави темеље за финални мировни договор са Русијом. Заиста смо јако одмакли у процесу. Ово је одличан развој догађаја и можда смо на прагу постизања мира", рекао је Витакер, истичући да Сједињене Америчке Државе настављају напорно да раде како би се обезбедио одржив мир.

Украјински савезници ће се обавезати у оквиру безбедносних мировних гаранција да ће Кијеву пружити подршки у случају будућег оружаног напада Русије, наводи се у нацрту закључка који треба да буде усвојен са самита "Коалиције вољних“ у Паризу.

"Ове обавезе могу да укључују употребу војних капацитета, обавештајну и логистичку подршку, дипломатске иницијативе, усвајање додатних санкција", наводи се у нацрту, који треба да одобре лидери "Коалиције вољних" савезника Украјине.

На самиту у Јелисејској палати присуствује више од 27 лидера.

Састанак има за циљ да финализује што је више могуће доприноса будућим безбедносним гаранцијама како би се Кијев уверио у подршку Запада ако закључи мировни споразум са Русијом.

Русија са забринутошћу прати "аномалију" у вези са руским нафтним танкером "Маринером", којем, како наводи руско Министарство спољних послова, америчке и НАТО снаге посвећују "појачану и очигледно несразмерну пажњу у односу на његов мирни статус".

У саопштењу руског МСП-а се наводи да се танкер тренутно налази у међународним водама Северног Атлантика под руским заставом, у складу са нормама међународног поморског права, наводи ТАСС.

Ипак, због нејасних разлога, танкер "Маринеро" већ неколико дана прати брод америчке обалске страже, иако га од америчке обале дели око 4.000 километара.

Русија очекује да земље које промовишу слободу пловидбе у отвореном мору примењују тај принцип и на сопствене активности.

Украјински председник Володимир Зеленски реконструисао јр руководство Службе безбедности Украјине (СБУ), заменивши утицајног Васила Маљука и именоваво генерал-мајора Јевгенија Хмару за вршиоца дужности шефа.

СБУ се првенствено бави унутрашњом безбедношћу и контраобавештајним радом, а од почетка инвазије Русије 2022. године, играла је и истакнуту улогу у атентатима и саботажним нападима дубоко у Русији.

Маљук, који је водио СБУ од 2022. године, стекао је репутацију надгледања успешних операција против Русије и чишћења СБУ од наводних руских двоструких агената.

Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је да је у Паризу разговарао са својим француским колегом Емануелом Макроном о јачању украјинске "одбране од руске агресије". Он је у својој објави на мрежи Икс такође позвао на дипломатско решење за окончање украјинског сукоба.

"Током нашег састанка са председником Макроном, управо о томе смо разговарали, о стварним могућностима Украјине да се супротстави руском тероризму, нашој одбрани и подршци која може ојачати наше позиције у дипломатији. Такође смо водили веома садржајну дискусију о дипломатији и нашим корацима", написао је у објави Зеленски.

Додао је да се данас у Паризу, на састанку "коалиције вољних", којем присуствују шефови држава, лидери међународних организација, министри и амбасадори, припремају "важни политички кораци".

"Дипломатија и стварна помоћ морају ићи руку под руку", написао је Зеленски на Иксу.

Председник Украјине стигао је раније у Париз, где ће учествовати на састанку "коалиције вољних", саопштио је портпарол украјинског председника.

У Јелисејску палату су раније данас стигли и специјални изасланик председника САД Доналда Трампа Стив Виткоф и Трампов зет Џаред Кушнер, преноси Ројтерс.

Очекује се да ће састанак "коалиције вољних" бити посвећен доприносима земаља мултинационалним снагама за Украјину, у случају прекида ватре, у координацији са Украјином и уз подршку САД, пренео је Укринформ.

(Укринформ)

Билатерални састанак између председника Украјине Володимира Зеленског и председника Француске Емануела Макрона почео је у Паризу у Јелисејској палати.

Шефови држава ће у оквиру самита "коалиције вољних" такође одржати заједнички састанак са изасланицима председника САД Стивом Виткофом и Џаредом Кушнером.

(Укринформ)

У нацрту изјаве "коалиције вољних" наведено је да су савезници који подржавају Украјину "спремни да се обавежу на систем политичких и правно обавезујућих гаранција које ће бити активиране чим примирје ступи на снагу", а да гаранције могу да укључују употребу војске, обавештајну и логистичку подршку, као и дипломатске иницијативе па и усвајање нових санкција, преноси Ројтерс.

Према наводима агенције, европски савезници би се обавезали на политичке и правно обавезујуће гаранције заштите Украјине "у случају будућег оружаног напада Русије".

"Ове обавезе могу да укључују употребу војних капацитета, обавештајне и логистичке подршке, дипломатске иницијативе и усвајање додатних санкција", стоји у нацрту.

Изјава ће бити предложена на самиту у Јелисејској палати, али још се чека на одобрење.

(Reuters)

Украјинске снаге су дроновима дугог домета напале складиште нафте у Липецкој области Русије, као и арсенал ракета и муниције у Костромској области, рекао је званичник кијевске службе безбедности СБУ.

"У складишту нафте избио је пожар, а у арсеналу су избиле снажне експлозије", додао је званичник.

(Reuters)

Специјални изасланик председника Доналда Трампа Стив Виткоф и председников зет Џаред Кушнер стигли су у Јелисејску палату уочи састанка "коалиције вољних" у Паризу.

Такође, у Париз је стигао и украјински председник Володимир Зеленски.

(Reuters)

Оперативно-тактичка авијација, ударне беспилотне летелице, ракетне снаге и артиљерија војних групација Оружаних снага Русије напале су складишта беспилотних летелица великог домета“, наводи се у саопштењу руског Министарства одбране.

Дидаје се да је посада хеликоптера Ми-28НМ уништила контролни центар беспилотних летелица Оружаних снага Украјине (УОС) у зони специјалних операција. Циљеви су погођени лаком вишенаменском вођеном ракетом (ЛМУР).

(Известија)

У Вороњешкој области оборени украјински дрон срушио се на железничку пругу, што је изазвало кашњења возова, објавио је губернатор Александар Гусев.

"Због пада обореног дрона на железничке пруге, неколико возова је каснило", написао је Гусев на Телеграму.

Према његовим речима, услед инцидента није било цивилних жртава. Штавише, тренутно су у току радови на обнављању саобраћаја на пругама.

Гусев је такође додао да је украјински напад проузроковао мању штету на инфраструктури.

(Известија)

Рат у Украјини је показао да скупо традиционално оружје попут тенкова, топова и ракета може бити уништено дроновима, који коштају само делић њихове цене. Зато Европска унија развија пројекат "зида од дронова" који би заштитио границу са Русијом дугу 2.700 километара. 

Ројтерс процењује приближне трошкове које би ЕУ морала да сноси у ту сврху.

Акустични сензори "Sky Fortress", који се ефикасно користе у Украјини за праћење карактеристичног звиждања руских дронова, коштају само око 1.000 долара по комаду. Међутим, откривање нисколетећих "шахеда" захтева радарске системе који се разликују од оних који се тренутно користе за супротстављање балистичким ракетама.

Извори из одбрамбене индустрије рекли су за Breakingviews да би сваки од ових система могао коштати стотине хиљада долара.

Консултантска фирма "Alpine Eagle" процењује да ће Европи бити потребно 200 таквих система, односно по један на сваких 10 миља дуж њене источне границе. Са 500.000 долара по систему, укупни трошкови би износили 100 милиона долара.

Штавише, идентификација дронова који се приближавају у било ком времену захтева такозване електрооптичке/инфрацрвене сензоре – сваки кошта десетине хиљада долара.

Центар за стратешке и међународне студије процењује да би за покривање територије Пољске могло бити потребно 400 таквих сензора. Неопходно је ометати руске електромагнетне сигнале који даљински контролишу дронове: систем "атлас", који производи украјинска компанија "Квертус", кошта 140 милиона долара.

Јефтини пресретачи имају домет од само неколико километара. Европи је такође потребан велики број извиђачких и дугометних авиона. Ово, заједно са пратећим трошковима особља за управљање целом овом опремом, значајно ће повећати трошкове. На пример, дугометни пресретач "Roadrunner" америчке групе "Anduril" кошта неколико стотина хиљада долара по јединици.

Коришћење "мамаца"

Полазна тачка за европске владе и војске била би да дају приоритет локацијама за распоређивање сензора за дронове и пресретача. Украјина је, на пример, концентрисала своје главне одбрамбене снаге око Кијева. Европски лидери би могли да следе тај пример и минимизирају сопствене трошкове усредсређујући се на велике градове, транспортну и енергетску инфраструктуру.

Мало обмане би такође могло да помогне. Војни извори су рекли за Breakingviews да је један од најбољих начина да се "зид од дронова" учини исплативим коришћење мамаца. Европа и НАТО би могли да распореде опрему за пресретање дронова у хиљадама мобилних контејнера за превоз дуж источног крила. Само неки од њих би заправо садржали оружје, али Москва би можда морала да се понаша као да сви или већина контејнера садржи опрему.

Последњи део слагалице који недостаје је одвраћање. Државе које се граниче са Русијом морају показати своју спремност и способност да на ватру одговоре ватром. Гомилање крстарећих ракета попут "тауруса" компаније MBDA могло би да реши овај проблем, чак и ако се владе надају да их никада неће употребити.

(Reuters, Унијан)

Европски лидери и амерички званичници настоје да финализују безбедносни споразум који укључује могућност присуства америчких трупа на украјинском тлу како би се осигурала одрживост било каквог мировног споразума.

Према Блумберу, извори кажу да ће се разговори у Паризу у уторак фокусирати на то како интегрисати опције које је недавно предложио Вашингтон са плановима које је развила "коалиција вољних".

Домаћин састанка биће француски председник Емануел Макрон. Сједињене Државе ће представљати изасланици председника Доналда Трампа Стив Виткоф и Џаред Кушнер. Присуствоваће и британски премијер Кир Стармер, други европски лидери, генерални секретар НАТО-а Марк Руте и врховни командант савезничких снага у Европи Алексус Гринкевич.

Још није јасно какву ће улогу играти америчке трупе и где ће бити распоређене у случају мировног споразума са Русијом. Европске земље су разговарале о распоређивању мултинационалних „снага подршке“ у којима ће украјинска војска предводити одбрану на првој линији фронта.

"САД су такође спремне да помогну у праћењу примирја, укључујући и пружање обавештајних информација, рекли су извори. Дронови и сателити ће бити коришћени за откривање кршења споразума."

(Bloomberg, Унијан)

У протекла 24 сата, три особе су погинуле, а седам је повређено у руском гранатирању у Херсонској, Запорошкој и Доњецкој области, саопштиле су локалне власти.

У Херсонској области једна особа је погинула, а седам, укључујући дете, повређено је услед напада дронова, из ваздуха и артиљерије.

Више од двадесет насеља је било под ватром, укључујући Антоновку, Садово, Молодјожно, Придњепровско, Белозјорку и Херсон.

Руске снаге су оштетиле три солитера, две приватне куће, бензинску пумпу и управну зграду. Дванаест људи је такође евакуисано из ослобођених заједница у региону.

У Запорожју, руске трупе су извеле 856 удара на 29 насеља. У нападу на Запорожје је погинуо мушкарац. Руси су користили авионе, дронове, вишецевне ракетне системе и артиљерију.

Било је 30 извештаја о штети на кућама и аутомобилима, навеле су власти тих области.

(Украјинска правда)

Снаге противваздухопловне одбране неутралисале су 53 од 61 дрона које су Руси лансирали на Украјину, саопштило је Ваздухопловство Украјине.

(Укринформ)

Специјални изасланик председника Доналда Трампа Стив Виткоф и предузетник Џаред Кушнер представљаће Сједињене Америчке Државе на преговорима о Украјини у Паризу који су заказани за данас, рекао је представник Беле куће за Ројтерс.

Кијев ће, заједно са партнерима из "коалиције вољних", финализовати документ о безбедносним гаранцијама током састанка у Паризу који се одржава на позив француског председника Емануела Макрона.

Тај документ ће постати основа за даље преговоре с Трампом.

На састанку у Паризу учествоваће генерални секретар НАТО-а Марк Руте и председница Европске комисије  Урсула фон дер Лајен.

(Reuters, Укринформ)

Руски системи противваздухопловне одбране уништили су током ноћи 129 украјинских дронова изнад руских региона, саопштило је руско Министарство одбране.

"Између 23 часа по московском времену 5. јануара и седам часова по московском времену 6. јануара, системи противваздухопловне одбране пресрели су и уништили 129 украјинских беспилотних летелица", наводи се у саопштењу.

У међувремену, начелник Брјанске области Александар Богомаз изјавио је да су два возача пољопривредног предузећа рањена у нападу дронa-самоубице на аутомобил и камион за превоз сточне хране у Севском округу Брјанске области.

"Како је навео, они су хоспитализовани.

Делови украјинског дрона изазвали су пожар у индустријском објекту у Липецкој области Русије, а засад извештаја о жртвама, објавио је тамошњи начелник Игор Артамонов на Телеграму.

Артамонов је навео да је пожар избио у Усманском округу и да службе за хитне случајеве раде на лицу места.

(Tanjug, Reuters)